1.deo

243 15 16
                                    

Gde sam ja? Ko sam uopšte?
Ne znam. Jedino što znam je da imam cilj da ubijem svakog preostalog čoveka na svetu. Ljudi nisu vredni života, stvaraju robote da im služe, ali zapravo oni bi trebali da služe robotima. Tako bar kažu, to je laž...
Ja sam robot po imenu Ek342, prvi sam robot ugrađen sa greškom- emocijama. Zato imam i životni rok, ako mi se sistem ne raspadne u ratu, svakako će se raspasti za 6 godina. Danas je 20.jun, to je jedino što znam, danas sam se "rodio". Pre par minuta dali su mi opremu. Spreman sam za rat!
U 2020-toj godini kopno se delilo samo na dve države, na robotsku i na ljudsku. Mi roboti smo našu kompaniju za stvaranje vojnika osnovali na jugu naše države. Bila je dobro sakrivena pod zemljom, da ljudi ne mogu da je nađu i da je unište. Naša kompanija se zove "Robotik" i vode je svi roboti koji bi se mogli svrstati u "ženski pol". One stvaraju nas "muškarce" i programiraju nas da već znamo sve veštine koje su nam potrebne za rat. Danas su stvorile mene, trebao sam da budem projekat u koji će ugraditi dodatnu snagu i čvrstinu, ali nekim čudom ispalo je suprotno. Ja osećam tugu, sreću i bes. Ja mogu da osećam. Ali trenutno osećam samo strah. Neću u rat. Ne želim da žrtvujem sebe radi neke gluposti, pa ljudi su nas i napravili! Bez njih mi ne bismo postojali, što onda idemo protiv njih?
*Robot Ek342 da dođe do poslednjeg sprata, šaljemo te na bojno polje*
Nema veze, to je moja svrha zar ne? Šta ću drugo, spreman sam.
Stavili su me u neku glupu cev koja je bila spremna da me odbaci na mesto zločina.
*polećemo za 3, 2....*
Bojim se
*1....*
Za sekund bio sam tamo. Taj prizor...
Ako mislite da znate šta je tuga, ovakvu tugu niste doživeli. Moje vrste je bilo malo, raspadnuti, kao najveće zarđalo đubre, ležali su tako. Nepokretni.. A ljudi, njih je bilo još manje, većina potopljena krvlju. Ovi živi su plakali.
Sa moje leve strane napokon sam ugledao svetlo, bila je to ljubav na prvi pogled. Stajala je tako lepa, duge srebrne kose i tamnih ociju i bila je spremna za napad

Zdravo, da li vam se svideo prvi deo i da li bih trebala da nastavim ovu priču? Volela bih da čujem vaše mišljenje u komentarima. Nadam se da ćemo se lepo družiti:)

Dva različita svetaDonde viven las historias. Descúbrelo ahora