Prvo da se predstavim.Zovem se Tea Smith.Živim u Seattle i može se reći da sam bogata.Moji roditelji su doktori.Imam brata Matta.Matt je u vodama biznisa(ako se tako kaže),on ima nekoliko noćnih klubova i hotela.Nasljedio ih je od djeda kada je moj tata John odbio da ih vodi.Ja studiram arhitekturu,još.I ja imam 22 godine dok je Mattu 25.
A sada izgled,imam dugu valovitu tamno smeđu kosu sa par svijetlih pramenova,oči su mi zeleno-plave.Dobro sam građena i imam vitku figuru(za koju je zaslužna teretana).I sada da idemo na priču.
Tea POV:
Isplovljavam iz zadnjih oblačića snova iz kojih me vuče alarm na telefonu.Aghhh,MRZIM ALARM.Uzimam telefon i gledam koliko je sati.6:40.Nije loše,občno ustajem u zadnji tren.Skačem iz kreveta i oblačim svoje kućne čizmice.Obavljam svu higijenu u kupatilu koje je spojeno sa mojom sobom.Vračam se u sobu i zastajem na vratima.Svijetlo sivi pod i zidovi kombinovano sa bijelim krevetom,radnim stolom u uglu sobe sa velikimm kompom i kraljevskom stolicom.Tačno preko puta kreveta sa crvenom posteljinom koja je sada većinom na podu(ja u snu trčim ahhaah) je velika plazma.Lijevo od kreveta je zid prekriven policama za knjige.(Da ja obožavam knjige.)Sa desne strane su troja vrata.Jedna su vrata od kupatila,druga vode u hodnik,a treća u moj ormar.Odem do ormara i brzo navučem crne hlače,bordo košuljicu i bordo adidaske,crnu jaknu prebacim preko ruke i stavim veliku crnu torbu na rame.Dok izlazim provjeravam da li je tu sve čto trebam.Mobitel,slušalice,ključevi novčanik.
"OOOOOO,NE"viknula sam tako jako da se kuća zatresla.Matt je izletio iz sobe kao Flash i našao se ispred mene.
"Jesi li ok?Šta je bilo?Šta te boli?"brat me zasu pitanjima.Da previše me štiti navodno zato što i on a i moji roditelji imau previše neprijatelja.Mislim možda i imaju ali ja sa tim nikada nism imala problema tako da u to ne vjerujem.centimetara.
Moj brat je malo starija verzija mene sa istim zeleno-plavim očima i smeđom kosom.Ima jakoo puno mišića i baš je ono atletski građen i ima jaku izbačenu vilicu i visok je skoro dva metra dok sam ja stala sa sto sedamdeset .i
"Gdje su mi keksići koje mi je mama donjela iz NY?"ja sam ovisnik o mojim keksićima.Uvjek ih imam u torbi i neko ih je ukrao.Sada sam ne samo ljuta nego i bijesna.Možete da pogađate šta mi je.(PMS)
"A dajj.Ja mislo ness ozbljno.Stvarno koji je tebi i dobro je da su starci na poslu,tata bi srcani dobio."rekao je pokušavajući se izvući ali odale su ga usne na kojima je titrao osmijeh.
"Konju jedan moronski znaš da mi je to mama donjela.Stvarno si svinja i pitam se kak nisi ko trokrilni ormar."rekla sam udarajući ga u prsa koja s od kamena.
"Hvala na masaži sis,i mojim ljudi ce te odbaciti na fax"rekao je uživajući u mojim udarcima nakon čega sam ga prestala udarati.
"Nisam mala beba i uostalom ako ce me vozikati tvoji ljudi zašto imam auto?"rekla sam prekrižavajući ruke.
"Uvijek ćeš biti moja mala beba,a za auto pitaj starog.I večeras imamo galu na kojoj moramo svi biti prisutni tak da znaš.Mama ti je poslala par haljina pa kad se vratiš pogledaj,a sad idemo na doručak"poljubio me u čelo i povukao za ruku niz stepenice u terpezariju.
"Uhhhhhhhh,ok,dobro"rekla sam vidno smoreno.
Na stolu je bilo postavljen doručak za troje jer je sa nama doručkovala naša glavna kuharica i kućnapomoćnica i ujedno naša dadilja,Dalila.Ima plavu kosu i plave oči malo bra oko ociju i usta jer joj je ipak pedeset godina.Pozdravila sam se sa njom,brzo pojela doručak,popila jutarnju kafu i protrčala kroz vrata.Ispred me je čekalo auto sa dva stražara.Suludo,znam.Kada sam došla na fax pozdravila sam se sa društvom i za vratom stalno osjećala onu dvojicu.Uhhhh dođe mi da poludim.
16:30(istog dana)
Sada stojim u svojoj sobi i divim se odrazu u ogledalu.Ispred mene stoji jako zgodna žena u sivoj haljini do poda sa duboim prorezima sa strana nogu.Crne štikle na visoku petu,u jednoj ruci crna pismo torbica,a u drugj crna pozivnica s zlatnim slovima.Na vartu je zakačena ogrlica na kojoj piše TEA od bijelog zlata i dijamanata.Na lijevoj ruci prsten sa slovom S ugraviranik u bijelo zlato i popunjen kristalima,odgovarao je ogrlici .Blaga šminka na lijepom licu od koje se ističe krvavo crveni karmin.Kosa podignuta u pundžu koja otkriva bijeli vrat.Odljepila sam pogled od ogledala jer sam čula kako me mama zove da siđem.Polako i graciozno sam izašla iz sobe (da baš)kome ja lažem.Jedva sam živa ostala dok sam sišla niz stepenice.Tako je to sa mnom ,užasno sam nespretna i makar jednom dnevno se spotaknem.
Oops! Questa immagine non segue le nostre linee guida sui contenuti. Per continuare la pubblicazione, provare a rimuoverlo o caricare un altro.
"Hajdeeee T,samo tebe čekamoooo!!!!!!"derao se moj dragi brat iz prizemlja ali kad me vidjeo ostao je otvorenih usta kao da pokušava nešto reći ali ih je ponovo zatvorio i ponovo to nekoliko puta tako da je izgeldao kao riba .Mama i tata su me gledali sa ponosnim osmijehom na licu.Mama je nosila crvenu haljinu koju je uparila sa tatinom crvenom kravatom .Matt je nosio plavo odijelo i sivu kravatu.Izašli smo iz kuće i ušli u auta.Vožnja je kratko trajala i onda smo iz auta izašli na crveni tepih ispred predivene bijele zgrade renesansne arhitekture.novinari su nas okružili dok su zaštitari raščišćavali put.Kada smo ušli, niz velike stepenice koje su se spiralno spuštale prozivali su imena parova i pojedinaca koji su polako silazili.Prvo su prozvali mamu itatu koji su graciozno hodali niz stepenie mameći mnoge poglede na njih.Poslje njih dvoje je prozvan Matt koji je na sebe privukao poglede baš svih žena.Kada je došao moj red odjednom sam osjetila nervozu i tremo kako cu sići i ništa ne zabrlajti.Stala sam na vrh stepenica i odmah osjetila hiljadu poleda na sebi,ali jedan je bio drugačiji,ugodniji,privlačniji.Oči koje su voljele i željele,koje su snažne i slabe,koje te mogu podići u nebesa i spustinti na dno.
SIVE OČI
Ćao ljudi,ovo je moja prva knjiga i nadam se da će vam se svidjeti.Komentarišite zato što želim čuti vaša mišljena i kritike.Hvala unaprijed
