Uvod:

5.1K 158 2
                                    

Uvek sam zamišljala da kada stignem na aerodrom,da će me neko sačekati,zagrliti me zagrljajem pune ljubavi i reći mi kako sam mu nedostajala i da je daljina bila pravo mučenje.Stajao bi,ko god to bio,pa čak i najbolja drugarica,na izlazu sa aerodroma,držao karton u ruci na kojim bi pisalo moje ime i smešio mi se jer sam odrasla.
Ali u realnosti mene niko ne dočeka na Miamiskom aerodromu.Guram se kroz ljude kako bi pronašla izlaz odavde i zaputila se na Centralnom Univerzitetu gde ću ostaviti svoje stvari i odmoriti se.Neko mi zabije lakat u rebra,neko slučajno svojim koferom predje preko moje noge a neko me "slučajno" počupa za pramen kose i skoro me spusti na zemlju.Znam da će život ovde biti grozan i loš.Nikog ne poznajem,niko ne poznaje mene a ipak moram izdržati tri godine školovanja na Univerzitetu gde ću,nadam se,pronaći sebi drugaricu koja će voleti Adel.
Na ovom aerodromu je vruće a kada izadjem na svež vazduh koji ne smrdi na znoj i prljave cipele,napolju je još gore.Vazduh je težak i omoran.Ovde nema taksija niti bilo kakvog prevoznog sredstva.Svi koji su stigli iz Lodona imaju nekog ko će ih odvesti tamo gde su se zaputili a jedino sam ja bez ikoga.
Pržim se dok po suncu idem na ulici u nadi da će proći neki taksi i spasiti me.Imam novca kod sebe ali problem je taj što nemam prevoz.Plaža je daleko a ja se nadam da ću se uskoro baciti u njoj čim padne noć.Put do Univerziteta ne znam tako da se sigurno gubim ovde.Znojim se a kosa mi se lepi uz lice.Plav kačket koji nosim na glavi mi ne pomaže da umanjim vrtoglavicu koja se pojaćava.
Nakon što odlučim da stanem i odmorim se,pored mene prodje žuti taksi a ja trčim sa njim.
Na svu božju sreću,taksi staje a ja odlazim na Univerzitet preko koga je odmah puta plaža!Miami,evo me.

BEST FRIENDS/Harry StylesWhere stories live. Discover now