BEST FRIENDS/Harry Styles

47

Harry POV's

Ostatak dana Kloe ga prespava.Previše je umorna kako bi pričala ili bilo šta drugo radila.Ja sam bio u kuhinji i spremio joj neke tople obroke ali ona se nije budila ceo dan sem svremena na vreme bi ustala da ode do wc-a i da se vrati.Pomogao bih joj jer stvarno izgleda loše.Oči su joj postale crvene i tamne i veoma je smalaksala a mislim da je postala mršavija nego ikad.
Uveče se konačno budi,ali ne i zdrava.Još više joj je loše te joj pomažem u kupatilu dok povraća nad školjkom.Kada je dodirnem za čelo,ona je vrela,ima jaku temepraturu
,,Hajde da se istuširaš biće ti mnogo puta bolje"ona klimne glavom a zatim progovori
,,Ne mogu sama.Hoćeš li mi pomoći?"u glavi mi se stvori slika moje rodjake koja isto to pita svoju majku.
Ali Kloe nije ona,Klo je zdravija i lepša a ona..ona je takodje lepa,samo bolesna i jako mi ju je žao i jako sam je zavoleo u poslednjih nedelju dana koliko sam bio tamo jer osobe kao što je Kloe i ona ne zaslužuju da pate
,,Naravno"rekao sam i pomogao joj da skine majicu.Nije je bilo sramota,ćutala je i gledala u pod dok sam je polako svlačio.
Skinuo sam joj i pidžamu,izvadila je jednu po jednu nogu a zatim sam joj skinuo i sve ostalo a kada mi je okrenula ledja,sve sam u tom momentu zaustavio
,,Klo odakle ti ovo?"brzo sam je upitao i nagnuo se kako bi bolje osmotrio.Na njenim ledjima su bile ogromni krugovi crvene boje a neki su bili i ljubičasti i to nije izgledalo lepo
,,Šta to?"upitala je.Očigledno ni ona nije znala.Okrenuo sam je ka ogledalu a kada je videla zašto sam se uspaničio,izraz lica joj se promenio
,,Šta je to?"tiho me je upitala
,,Ne znam"odgovorio sam a onda smo zaćutali nekoliko sekundi gledajući u to a onda je ona progovorila
,,Pre nego što sam došla ovde,bila sam na pregled kod doktora i on mi je spomenuo da ću u ovim godinama imati čudne bolesti zbog kojih ću morati da odem lično kod njega,nazad za London,očigledno je na ovo mislio"ona je preko svog ramena gledala u svoja ledja a zatim mi se okrenula
,,Idemo onda za London"rekao sam i ustao a ona me je zaustavila
,,Ti ne možeš,koliko si se vratio.."
,,Klo idem sa tobom ne budi tvrdoglava.Ako ideš ti,idem i ja.Idemo nazad u studenjak,pokupićemo stvari i idemo na par dana u London dok se saznamo šta to se dogadja a koliko vidim,ovo se nije stvorilo od jednom"ona klimne glavom ali ništa ne reče.Ipak joj pomognem da se okupa a zatim presvuče u moj donji deo sive trenerke i svoju majicu.Mislio sam,da kada dodjem ovde,da će sve biti okej.Ali ipak nije,Klo nije okej.

***

Na aerodromu Klo već nije dobro,povraćala je u wc-u i rekla mi kako je sve boli a najviše ruke.Stavio sam je da sedi na stolicu a ja sam otišao do wc-a da se umijem jer jako sam se zabrinuo za nju jer ne znam šta joj se dogadja.Ono što ona ima na ledjima nisam video kod nikog i nadam se da nije ništa opasno.
Zašto ju je baš sada to uhvatilo?
Na putu ovamo mi je ispričala tu priču koju joj je doktor rekao da kada bude bila u 17-18-19-20 godina da će imati ozbiljne probleme i da je tu bolest nasledila od majke koja je takodje imala takve probleme.
Kada sam se vratio do nje,ona je pila hladnu vodu koju sam joj zabranio ali me očito nije poslušala
,,Hoćeš da ti pluća izgore?"oteo sam joj flašicu vode i bacio u kantu a ona me je nekako smrknuto pogledala
,,Pije mi se hladna voda,ne mogu da pretrpim vruću"sednem do nje sa jako zabrinutim izrazom lica i uhvatim je za ruke
,,Klo znam,znam...ali ako misliš da te ništa ne boli i da se ja ne brinem toliko za tvoje zdravlje,moraš je piti.Šta ako ti se nešto desi a ja ne znam šta da uradim.Molim te,barem me ovaj put poslušaj i nemoj da me sekiraš"ona je ćutala par sekundi a zatim klimnula glavom a ja sam naslonio svoje usne na njene prvi put od kako sam došao jutros.
Pomazio sam joj obraz i još jednom poljubio jer mi je jako nedostajala
,,Avion za London poleće za deset minuta.Molimo sve da se ukrcaju u avion"pogledam u Klo a zatim joj pomognem da ustane
,,Da li je imalo bolje?"upitam je kada predamo karte i udjemo u avion
,,Da,osećam se nekako svežije"klimnem glavom a zatim sednemo na kraju aviona.Prepiriali smo se par sekundi ko će sedeti do prozora,ali ona je ipak pobedila jer nisam mogao da joj uskratim želju.Kada je sela,izvadila je mobitel i prislonila prozoru
,,Nije valjda?"upitao sam je a ona je okrenula glavu prema meni
,,Šta?"
,,Slikaćeš nebo?"ona slegnu ramenima a zatim napravi širok osmeh od kojeg mi srce zatreperi
,,Što da ne?Za instagram"nasmejem se i spojim svoje usne sa njenim syvarajući nasladji poljubac i ako su njene usne jako suve
,,Hmm...bolje da prestanemo"kaže medju poljubce ali ja ne prestajem da je ljubim.Ne zanima me ko gleda
,,Zašto?"upitam je a ona se ponovo nasmeje
,,Polećemo.Nastavićemo kada stignemo u London"odgurne me a ja je smrknuto pogledam
,,Cele nedelje sam bio željan tvojih usana a ti mi to tako vraćaš"kažem ali ona prasne u smeh
,,Ne budi smešan,pričaćemo u Londonu"ona mi namigne a ja imam osećaj da joj je već malo bolje ali izgleda da nije jer čim mi je namignula,uozbiljila se,skupila obrve i navalila se dok je na licu imala izraz bola.