BEST FRIENDS/Harry Styles

49

Harry POV's

Jutro mi presedne.
Klo je povraćala krv.I to bujicu krvi.Bio sam pored nje kada je povraćala i pomagao joj i gledao to.A onda kada više nisam mogao da istrpim pred njom,pustio sam joj kosu,izašao iz wc-a i počeo da plačem gušeći se u suzama.
Čula je kako jecam.
Ruke sam držao preko lica i molio boga da joj bude bolje.Seo sam na krevet a ona je ubrzo došla do mene i zagrlila me svojim mršavim rukama koje sam stegao i poljubio dok su mi suze silazile niz lice
,,Nemoj da plačeš"rekla mi je a ja sam podigao glavu.Oči su mi bile crvene od plakanja i naduvene a ona se smešila.Rukama sam joj obrlio lice i naslonio slane usne na njene i zahvatio joj gornju usnicu
,,Ne mogu da te gledam ovakvu"rekao sam joj kada sam se odvojio i naslonio svoje čelo na njeno.Ona mi je palcem obrisala suze a ja sam nekontrolisano plakao
,,Nije ništa strašno"
,,Kako nije ništa strašno,Klo ne znam šta ti se dogadja,plašim se da te ne izgubim"
,,Ali ne gubiš me"rekla je promuklo.Ponovo sam je poljubio i osetio uvuk metala.Ukus njene krvi.
,,Samo hoću da te ljubim"rekao sam joj medju poljubce a ona se nije bunila.Sa puno osećanja i nežnosti sam joj poklanjao svaki svoj poljubac i svaki poljubac joj je govorio koliko je zapravo volim.
Obrlio sam ruke oko njenog mršavog struka i stegao je plašeći se da je ne izgubim
,,Ne idi nigde"rekao sam joj ponovo naslonivši čelo na njeno i dalje plačući kad god pomislim da joj je loše
,,Harry ne idem nigde bez tebe"
,,Nemoj sada,nemoj nikada"čvrsto sam je zagrlio i poljubio u kosu
,,Hajde da se spremimo.Uskoro idemo"šapnula mi je na uho posle par sekundi a ja sam klimnuo glavom,duboko pomirisao njenu kosu i vrat a zatim pustio.
Otišao sam do wc-a,umio se i presvukao u sivu majicu i crne farmerke.Navukao sam kožnu jaknu dok je ona bila u crnim hajg vejsted crnim farmerkama i crnoj rolci.Očešljala je svoju dugu plavu kosu i pustila je da pada preko ledja.Navukla je trenerku i patike a zatim smo izašli.
Ja sam platio hotel i rekao da ćemo se vratiti.Na putu do bolnice,držao sam je za ruku i blizu sebe a ona je razgledala London kao da ga nikada nije videla.Prebacio sam joj ruku preko ramena i još jednom poljubio a zatim tiho šapnuo na uho
,,Bez obzira šta da se desi,volim te"ona se nasmešila a zatim mi odgovorila
,,I ja tebe"

***

,,Mrzim ovaj miris.."Klo kaže kada sednemo u čekaonici pred vrata njenog doktora u Londonu.Seo sam pored nje i ako mi misli nisi bile mirne
,,Je li ti malo bolje?"upitao sam je a ona je klimnula glavom
,,Ne povraćati se?"
,,Ne"
,,Ako ti je loše,molim te reci mi"
,,Harry okej sam"nervozno se nasmešila a zatim skrenula pogled.
Sedeli smo tako u tišini sve dok doktor nije otvorio vrata
,,Ohh,Kloe,lepo te je ponovo videti"čovek je tek u godinama,ima malo sedi u kosi ako je okej.Obučen je u beo mantil a ja i Klo ustajemo čim ga ugledamo
,,Dobar dan gospodine Jamie"Klo krene ka njemu i pruži mu ruku da se pozdrave a kada me on ugleda pored nje,zaustavi pogled na meni
,,A vi ste?"upita me sada meni pružajući ruku
,,Harry Styles,Kloein dečko"doktor pogleda u Klo a zatim se nasmeši
,,Hajde,udjite"a kada udjemo u njegovu kancelariju,ona dosta podseća na biblioteku ali malu biblioteku.
Prostorija je kao jedna soba,tu su dve police pune knjiga,radni sto na kome je kompjuter,dve stolice i to je to.Na radnom stolu se nalazi jedna plava fascikla i primetim Kloeino ime na njoj.
Klo sedna na stolicu ali ja ipak ne sedam.Ne mogu da sedim od nervoze i ostajem da stojim
,,Kloe,ispričala si mi za svoj problem.."prekrstim ruke i primetim da se Kloein izraz lica menja
,,Samo da ti napomenem da je i tvoja majka,Kristina,takodje u tvojim godinama imala isti problem.E sad ovako,to što imaš na ledjima nastaje od prevelike brige.Znam zašto se tvoja majka brinula ali ne shvatam tebe.Očigledno da imaš ličnih problema.Takodje,to se može stvoriti i od gladovanja ukoliko si izbegavala da jedeš i slično.Ako to nastavi da se širi,neće izaći na dobro.Potrebno je puno vremena kako bi se oporavila.Ja znam da ideš na na univerzitet i da pokušavaš da se izvučeš odavde ali ja bih ti preporučio da pauziraš godinu na univerzitetu jer ako misliš da se otarasiš ovoga,moraš da dolaziš na terapije svake srede i to ovde u Londonu što bi najverovatnije značilo da moraš da se preseliš "doktor zaćuta a zatim duboko uzdahne
,,Nadajmo se najboljem.Tvoje zdravlje je mnogo bitnije "rekao je i spustio glavu.Prepisao je nekakve pilule i lekove na papirići za vrtoglavicu i povraćanje  i rekao joj da ode u centralnu apoteku po te lekove.
Takodje,pre nego što smo izašli,rekao mi je da pazim na nju i ne dopustim da bude povredjena

,,Klo zašto se brineš?"upitao sam je kada smo izašli iz apoteke.U jednoj ruci sam držao kesu sa lekovima
,,Harry sve je ovo teško"odgovorila je a zatim me pogledala
,,I sam znaš šta se dogadja.Strahujem.
Strahujem od celog univerziteta.Strahujem da li će me Din sačekati iza ćoške ili ne,da li ćeš se ti vratiti nazad u stan pijan ili ne,strahujem od toga da li je moja porodica zaista mrtva ili ne...eto,samo jednom rečju "strahujem" mislim da je to dovoljno.Sve u svemu,vraćamo se nazad za Miami,pokupiću svoje stvari,pauzirati godinu i vratiti se ovde u London.Pronaćiću neki stan i tu živeti ili ću biti kod Liama"
,,Klo ne govori tako.Ne ideš nigde sama,i ja ću pauzirati godinu i doćićemo ovde da živimo zajedno.."ona počinje odmahivati glavom
,,Ne,Harry,imaš svoj život i nećeš ga traćiti na mene bolesnu i isčekivati kada ću povraćati i jada ću se osećati bolje"
,,A šta ako baš želim da protraćim vreme na tebe?Klo,kako ne razumeš,ja u Miamu nemam nikog.Apsolutno nikog.Svi me mrze i gledaju pod oko a ti si tamo jedina za koju znam da me voli.Šta ću ja raditi tamo ako ti odeš?Nemoj da se buniš,ali...ovih stopa se vraćamo sa Miami da pokupimo stvari,bićemo tamo tri dana dok preko interneta ne pronadjem neki stan.Prvih mesec dana ću pozajmiti pare od majke a kasnije ću pronaći posao"ona me pogleda.Lice joj je i dalje bledo,i osećam da joj je još hladnije jer su joj usne poprimile ljubičastu boju
,,A šta ako ne ozdravim?"
,,Zašto pričaš tako zaboga kao da ne želiš svoj život.Ozdravićeš,veruj mi Ićićemo svake srede na terapije i biće sve okej"ona spusti glavu a ja joj pridjem bliže
,,Nemoj da se brineš,sve će biti u redu"nagnuo sam se i poljubio je u čelo a ona je ispreplela ruku sa mojom.