1.

3.3K 126 4
                                    

Central Univerzitet je i veći neko što sam zamišljala.Kao kraljevski dom u Londonu,skoro isto tako.Napolju se prostire zelena trava koja je sveže pošišana a zgrada je sagradjena od crvenih cigala.Ispred Univerziteta stoji veliki spomenik sa imenom fakulteta i osnivač.Kad sam stigla pred njim,platila sam taksisti i izašla sam napolje nazad na onu vrućinu.I dalje imam vrtoglavicu a sedeka sam najmanje deset minuta u autu na putu ovamo.Kačket mi i dalje smeta i glava me svrbi ali ga ipak ne skidam.Vučem kofer preko trave prema studenjaku gde ću boraviti naredne tri godine ako uopšte preživim.Studenjak se nalazi iza fakulteta,to je povelika zgrada sa puno prozora u koju ulazim i koja se oseća na vanilu a meni prepadne muka jer nisam navikla na lepe mirise.U zgradi nema nikog,sva vrata soba su zatvorena i ovde je barem toliko svežije za razliku od napolju.Na kartici mi piše broj 210 koji se nalazi na trećem spratu te liftom odlazim do tamo.Mesto izgleda lepo i više nego što sam očekivala.Kada sam želela da upišem ovaj fakultet,prvo što sam pomislila je na to kako je opremljen.Pogledala sam slike na internetu ali nisam mogla da vidim i studenjak u kome ću živeti jer je bilo zabranjeno slikanje studenjaka.Mislila sam da ni nemamo studenjak ili da će nas ubaciti u neki svinjac koji smrdi.Ali ne,u pismu su mi napomenuli studenjak i ja sam srećan zbog toga a još sam bila srećnija kada su odobrili moj dolazak iz Londona u Miami.Danas je 20.Avgust a do početka ima još samo 11 dana.Do sada bi već nekoliko njih trebalo doći koji žive kao ja,daleko.Pronalazim sobu 210 koja se nalazi unutra mračnog hodnika i zadnja su vrata koja se nalaze u tom ćorsokaku.Na trećem spratu i nema toliko prozora i zbog toga je mračnije i zagušljivije.Kada uhvatim kvaku totalno zaboravim da su vrata zaključana ali kada je povučem,vrata su bila otvorena i jako sam začudjena te pružim nogu unutra i počinjem da gledam naokolo dok ne ugledam živo biće.Ne neku bubu ili životinju,već živo biće poput čoveka,ne vanzemaljca i ostajem u šoku
,,Ko si ti?"dečko se okreće prema meni dok u svojim rukama drži uredno,naslaganu odeću.On me za razliku od mene,gleda mnogo smirenije i ne histeriše.Ali šta će on u mojoj sobi
,,A ko si ti?"uzvrati mi hladno i odmah primetim da nije spreman za druženje
,,Vlasnica ove sobe"kažem a zatim primetim kamo mu se lice opušta
,,Oh,onda si ti sigurno moja nova cimerka"kaže i okrene mi ledja a ja uradim korak unazad kako bi pogledala broj na vratima u slučaju da sam pogrešila.Ali ne,broj 210 jasno stoji tamo
,,Tvoja cimerka?...ali,u pismu sam naglasila da ne želim cimera"kažem i zatvorim vrata za sobom.Počešam glavu jer me zasvrbi i čujem oholi smeh inoh dečka
,,Ovde ne uslišuju muzičke želje"hladan je i pravi se da ne obraća pažnju na mene.Ima dugu kovrdžavu kosu koja je meni smešna,iskreno.
Okrećem se po stanu i razgledam dnevnu sobu.Uska je,zidovi su zelene boje,ima dva prozora,jedam Tv,crni kauč i mali stočić
,,Gde su nam sobe?"upitam ga posle kratke stanke a on se uzdigne i prstom mi pokaže na desni zid
,,Ovo je tvoja a ovo moja"klimnem glavom i povučem kofer za mnom i otvorim vrata jako male sobe.Unutra ima samo jedan prozor koji jedva dopušta svetlost u sobi,mali krevet sa prljavom posteljinom,bež zidovima,jednim starim ormarom i pisaćim stolom.Kako?Kako je ovo moguće,soba mi je propast.Zagušljiva je i oseća se duvanski dim.Još je malo razgledam a zatim ostavim kofer na krevetu i izadjem u dnevnu gde ne zatičem onog dečka kome ne znam ni ime te bez imalo kucanja ulazim u njegovu sobu
,,Moja soba je jako mala a tvoja?"zastanem i zatečem se.Njegova soba je ustvari dosta prostrana i ima čak dva prozora,ogromni krevet i veliki ormar.Dečko stoji i pakuje svoju odeću i okrene glavu kada udjem unutra
,,Mogla si to da im napišeš u pismu"kaže i nastavlja da pakuje odeću
,,Znači,mogu im tražiti sobu sa baldahinom a kada im napomenem da ne želim cimera oni to ustvari učine..."Dečko ćuti i zatvara ormar a zatim se uzdigne
,,Kako se zoveš?"upitam ga
a on digne pogled prema meni.Ima zelene oči
,,Styles Harry"kaže a ja frknem
,,Styles Harry?Zar ne bi bilo bolje Harry Styles"on odmahne glavom a ja prevrnem očima.Kako god
,,A tvoje ime?"sada on mene upita
,,Kloe"kažem a zatim se okrenem i izadjem iz sobe.
Odlazim u svoju sobu i posle kratke pauze ustajem da pakujem odeću.

***

Imam jedan problem:Ne znam gde je jebeno kupatilo.Odeću sam raspakovala i sada je već sedam uveče a ovde sam stigla još u 14h.Nije bilo puno odeće ali sam imala napore.Jedna daska iz ormara je pukla tako da sam neke stvari spakovala u kofer i ostavila ga ispod kreveta.Uzela sam čaršav koji se nalazio na krevetu kao i jastuk te izašla iz sobe.U dnevnoj ugledam Harrya kako namešta dugmad na maslinasto zelenoj košulji i podigne pogled kada ja izadjem iz sobe.Napolju se smračilo
,,Znaš li gde je kupatilo?"Harry oar minuta ćuti a zatim klimne glavom
,,Ispod nas je.Hajde"mahne mi rukom i podje ispred mene a ja ga promatram kako mi se mišići pomeraju na ledjima.Ne mogu poreći,zgodan je.Tu nema dileme.Pratim ga niz mračan hodnik a zatim on počne da pali svetla a ja i dalje gledam u mišiće koje mu se pomeraju na zategnutim ledjima i osećam njegov miris parfema.Skoro ni ne primetim kada udjemo u svetliju prostoriju.Umalo se udarim o njega kada se on okrene prema meni
,,Ovde je žensko..."kaže i pokaže na bela vrata bez naziva.Pored tih se nalaze još jedna,verovatno muško kupatilo
,,Nema naziva zato što su prošle godine neki skinulo.Uglavnom...žensko kupatilo"kaže i otvori mi vrata a ja klimnem glavom i udjem unutra.Mnogo je  svetlo.Pločice su bele i čiste,verovatno je neko počistio pred naš dolazak.Ims deset tuš kabina sa rozim zavesama i deset kabina sa toaletnom šoljom i par veš mašina.Guram jastuk i čaršav u prvu mašinu i palim je a zatim je ostavljam i odlazim.
U sobi zateknem devojku u plavoj haljini kako stoji sa Harryem koji se saginje da namesti uske crne farmerke i onda se okreće prema meni
,,Ćao,ti mora da si Harryeva cimerka"kaže i ima širok osmeh a  ja pokušavam da joj uzvratim istom merom
,,Da,ja sam Kloe"pruža mi ruku i ja je prihvatim
,,Drago mi je,ja sam Sherri"kučka je i više nego fina.Očito je da je Harryeva devojka,izgleda da on voli dobrice
,,Vi izlazite?"upitam ih a Harry ćuti.Samo me Sherri trpi ovde.Zašto je Harry hladan.Od kako sam stigla ovde,pravi se da ne obraća pažnju na mene
,,Da,idemo malo da prošetamo"klimnem glavom i primetim kako je Harry hvata za ruku
,,Idemo Sherri"grubo je povuče a zatim izadju napolje.Harry je previše kreten da bi bio istinit.

BEST FRIENDS/Harry StylesWhere stories live. Discover now