Povredićeš me 🔚

Part 5

- Gotovi ste? - nisam mogla da verujem kada su mi radnici rekli da su završili.

- Jesmo, treba samo da se očisti, mislim da će to Dragana završiti danas, sutra.

- Onda vidimo se sutra ujutru.

- Do sutra.

- Hajde da vidimo šta su uradili - okrenula sam se ka Mileni.

- Tako je svetlo - njena prva reakcija.

- Htela sam svetlije nijanse, lakše se uklapaju sa nameštajem.

- Šta misliš Dragana? - pitala sam je kada je izašla iz kuhinje.

- Dopada mi se, majstori su dobri, nema mnogo posla posle njih. Umalo da zaboravim pronašla sam neke ključeve.

- Od čega?

- Možda od podruma?

- Još uvek ne znam šta ima unutra - zato što nisam našla ključeve. Totalno sam zaboravila.

- Da vam skuvam kafu? - ponudila je Dragana.

- Može, popićemo napolju. Tamo nam je trpezarija - objasnila sam Mileni.

Kroz dva-tri sati ispred kuće se zaustavio kamion. Izašao je Kristijan u radnom odelu sa još tri radnika. Ako ovo nije ženska fantazija . . . Deluje nekako sirovo seksi. Mišićav muškarac u radničkim pantalonama, jao.

- Dobar dan - Kristijan mi je prišao dok su ostali otvarali ogradu da proteraju kamion.

- Ćao.

- Buljiš u mene.

- Izgledaš veoma seksi - izletelo mi je.

- Ha, ha - glasno se nasmejao.

- Ovo nije moje najbolje izdanje ali hvala, ti izgledaš radno - obrisao mi je nešto sa obraza.

- Hvala.

- Trebalo bi da skineš tu traku iz kose, izgledaš mnogo mlađe.

- To je cilj svih žena. Čemu dugujem ovu posetu?

- Došao sam da te rešim nameštaja, a kasnije ću ti doneti novi. Moja majka je lično urgirala za tebe.

- Ona je veoma mlada.

- Rekla ti je sa koliko godina me je rodila?

- Jeste, i usput želi da te oženi.

- Kasniš sa vestima, ona to odavno želi.

- Hej ovde sam samo par dana, tek sam počela da skupljam tračeve, zapravo oni mi dolaze sami.

- Šta da utovarimo? - pitao je jedan od radnika.

- Sve - odgovorila sam.

- Idemo iza kuće momci - Kristijan se pokrenuo.

Uz šalu, smeh i razgovor, momci su natovarili kamion i otišli. Ovo mesto mi se sve više i više dopada. Nije prošlo ni sat vremena opet su se vratili, ovaj put iza kamiona je išao crni pasat karavan. Prepoznala sam Kristijana, radnike i njegovu majku, nju je dovezao neki čovek crne kose i umilnog pogleda.

- Sandra - pozvala me Bojana.

- Dovezli smo ti nameštaj – govorila je približavajući mi se.

- Odlično - nasmešila sam joj se.

- Ovo je moj suprug Miodrag.

- Drago mi je gospodine Popoviću - pružila sam ruku.