- Dobro izgleda – doktor je pohvalio moju ranu.
- Ovo je bio najbrži pregled koji sam obavila. Volela bih da su svi moji doktori bili ovakvi.
- Često podećuješ doktore?
- Posećivala sam, bila sam bolešljivo dete. Znam sve vaše fore.
- Ne verujem siguran sam da mogu da ti prodam neku za koju nisi čula – nasmešio mi se dobrodušno.
- Hajde onda da čujem – izazivam ga.
- Ne mogu u ovom trenutku da se setim neke posebno – oboje smo se nasmejali na ovo. Fin je doktor.
- Koliko sam dužna doktore?
- Ništa.
- Ne živim ovde, ne možeš svaki put da me pregledavaš za džabe.
- Možeš da me častiš kafom.
- To će me definitivno koštati jeftinije, može.
- Dogovoreno i kako ti se dopada naš mali grad?
- Zapravo veoma mi se dopada ali uglavnom kada ljudi ne bulje u mene – nikako da se na to naviknem.
- Nova si u gradu, na tvom mestu ne bih se brinuo, dopadaš se mnogima uprkos – naglo je zaćutao.
- Uprkos tome što sam Sofijina sestra – shvatila sam.
- Tvoja sestra je bila poznata osoba.
- Shvatila sam to. Hvala doktore.
- Bane i nema na čemu.
Kada sam izašla iz bolnice zatekla sam nekog tinejdžera kako mi grebe auto.
- Šta to radiš? – pitala sam ljuto. Okrenuo se i pogledao me sa mržnjom u očima. Odkud ovo?
- Pitala sam te nešto i očekujem odgovor.
- Zar nije očigledno? – otrovno je odgovorio.
- Zbog čega mi šaraš auto?
Nije odgovarao smo je otrovno buljio.
- Da li želiš da zovem policiju? To što si uradio je kažnjivo. Tvoji roditelji će morati da prate ogromnu novčanu odštetu – po tri linije na prednjim i zadnjim vratima, šta li je tek sa druge strane?
- Moja porodica nema novac – napokon je progovorio i osetila sam ranjivost i njegovom glasu.
- Zbog čega onda namerno nanosiš štetu svojoj porodici?
- Zbog tvoje sestre moja porodica nema novac, moj otac je mrtav, moja majka je morala da rasproda sve vredno što smo imali i sada radi po ceo dan – besno je izrecitovao i pobegao. Gledala sam u čudu za njim dok mi mozak ubrzano radi. Kako se zvao muškarac sa kojim je Sofija pronađena? Da li je bio oženjen? Imao porodicu? Pogledala sam u policijsku stanicu pa onda u svoj auto. Isuse Sofija šta li si još uradila? Besno sam upalila auto i krenula kući.
Bes me držao jako dugo, snažno sam otvorila vrata frižidera tražeći neki lek za glavu.
- Jesi li dobro?
- Dragana, nisam te videla – uzela sam kafetin, napuznila čašu sa vodom i ispila do kraja.
- Mogu li nešto da te pitam?
- Pitaj.
- Interesuje me nešto više o čoveku koji je pronađen mrtav sa mojom sestrom.
- Slobodan?
CZYTASZ
Povredićeš me 🔚
RomansSandra je upravo izgubila sestru sa kojom nije bila u kontaktu deset godina. Zato se seli privremeno u mali grad da bi sredila i prodala njenu kuću, savršen plan. Ali nije računala na to da je inspektor tog grada prijatelj njenog brata koji je zad...