Povredićeš me 🔚

Part 1

Po čemu se razlikuju dobra i loša osoba? Mogu da nabrojim milion razlika ili ne mogu, jer danas sebe smatram lošom osobom. Imam sestru, ili bolje rečeno imala sam je, danas su mi javili da je mrtva. Zašto sam loša osoba? Zato sto nisam osetila ništa. I šta sam uradila? Ono što radim uvek kada ne znam sta da radim, nazvala sam Viktora, mog brata, on je organizovao sve. Sahranili smo Sofiju pored naših roditelja. Viktor mi je nerado ispunio tu želju. Žalosno je to što je na sahrani bilo malo ljudi, samo najbliža rodbina. Kada se sahrana završila Viktor, Jelena, njegova supruga i ja ostali smo sami u porodičnoj kući naših roditelja.
- Šta ćes sa kućom? pitao je Viktor

- Kojom kućom? - zbunila sam se

- Sofijinom, tj. tvojom.

- Sofijina kuća je tvoja? – iznenadila se Jelena.

- Da, mama i tata su kupili tu kuću i posle njihove smrti nasledila je Sandra – objasnio je Viktor. Zaboravila sam na to, protrljala sam čelo.

- Ta kuca nije ni bila Sofijina? – ponovo pita Jelena.

- Ne, mama i tata nisu ništa ostavili Sofiji. Svu imovinu nasledili smo Viktor i ja - objasnila sam. - Trebalo je da vidiš njenu reakciju - Viktor se podrugnuo.

- Tada smo je poslednji put videli, pre skoro 10 godina - setila sam se svađe, vike i buke koju je napravila Sofija.

- Pričao si mi nešto tome Jelena je pogledala Viktora.

Jelena i Viktor se tada nisu poznavali. Ona ne zna skoro ništa o Sofiji, Viktor ne želi da priča o njoj. S razlogom.

- Šta predlažeš da uradim? - pitala sam ga.

- Trebalo bi prvo da proverimo u kakvom je stanju kuća, mogli bi da je sredimo i prodamo.

- Mogli bi, pusti me da malo razmislim – zaista mi kuća nije bila ni na kraju pameti.

- Kako hoces to je ipak tvoja kuca - nasmešio mi se.

- Trebalo bi da krenem – umorna sam.

- Spavaj ovde - ponudila je Jelena.

- Ne mogu, sutra je poslednji dan škole, ostale su mi još neke sitnice da završim – odbila sam.

- Jedva čekam raspust, naspavaću se - Jelena i ja zajedno predajemo u srednjoj školi ona predaje istoriju a ja matematiku. Tako smo se upoznale i preko mene je upoznala mog brata. Proglasila sam sebe Kupidonom u njihovoj vezi.

- Onda se vidimo sutra - ustala sam iz fotelje.

- Ćao bato.

- Pažljivo vozi mala – uvek mi to kaže.

- Da gospodine.

Viktor se previse brine za mene, nastavio je tamo gde su stali naši roditelji. Bila sam bolešljivo dete, stalno sam bila po bolnicama, sve dok nisam ušla u tinejdžersko doba. Sada sam zdrava ali Viktor i dalje brine. Kada sam rešila da se iselim iz kuće naših roditelja pre četiri godine bio je ljut na mene ali on i Jelena su u braku i bila im je potrebna privatnost, nisam htela da im stalno budem na vidiku. Složio se tek kada sam pristala da mi kupi stan na mestu za koje je on mislio da mi odgovara. Bez obzira na to što ne živimo zajedno i dalje me proverava i kontroliše, iskreno to mi nikada nije smetalo. Kada sam stigla u stan imala sam pet propuštenih poziva od Igora, mog dečka, tačnije bivšeg dečka od pre dva dana. Postao je bivši onog trenutka kada sam shvatila da ga više interesuje saradnja sa mojim bratom od naše veze. To je bolelo, upoznala sam svoju porodicu sa njim. Osetila sam kako me tuga obavija, prvo me dečko izneveri a onda mi umre sestra.