Part 18

13.8K 649 3
                                    


Ovde sam, ponovo, samo što sam prošli put došla sa namerom da odem a sada sam tu da ostanem, da ostanem i povratim ono što je, nadam se, još uvek moje.

Otišla sam pravo Mileninoj kući, javila sam joj da danas dolazim.

- Dobrodošla nazad – bila je u dvorištu sa roiteljima.

- Hvala – zagrlile smo se.

- Dobar dan - pozdravila sam se sa Mileninim roditeljima.

- Sandra dušo kako si putovala? – Milenina majka me pitala.

- Odlično, iskreno jedva čekam da vidimo stan.

- Dopašće ti se, naročito lokacija – Milena mi je namignula.

- Ne idete nikud bez ručka – Milenina majka je bila ozbiljna.

- Slažem se, mrtva sam gladna – odmah sam se složila.

Nakon ručka, utovarile smo Milenina stvari jer mi je džip bio prazan. Moje stvari je Viktor poslao još rano jutros i čekale su me u stanu.

- Moj brat je neverovatan – rekla sam kada mi je Milena pokazala gde ćemo živeti. Naš stan je bio u zgradi koja je spojena sa Kristijanovom.

- Znaš možeš prelaziti iz jedne zgrade u drugu a da ne izađeš prethodno napolje.

- Dopada mi se – izvukle smo njene stvari i krenula ka zgradi.

- Nema šanse da ja ovo priuštim sebi – bio je Milenin prvi komentar na enterijer stana.

- Ako će ti biti lakše, Viktor je kupio ovaj stan, ne treba da plaćaš kiriju - oduševljena sam. Preovlađivala je bela boja, dnevni boravak je bio ogroman i svetao, osim osnovnih stvari tu je bio i moj klavir koji se nalazio pored prozora. Kuhinja je spojena sa trpezarijom i ona nije mnogo velika, nisam ni neka kuvarica, spavaće sobe su bile prosećne veličina a ona mala sobica koju je Viktor spominjao bila je sva u ormanima, za žene i njihovu odeću.

- Ne mogu živeti ovde besplatno, stan je naverovatan.

- Jeste, možeš da plaćaš kablovsku.

- Sandra . . .

- Milena – prekinula sam je.

- Ja sam bogata, moj brat je još bogatiji od mene, to što ćeš ti plaćati kiriju nama ne znači ništa.

- Ali . . .

- Uostalom, ti si me dovukla ovamo – stavila sam ruke na bokove.

- Dobro ali ja kuvam.

- Samo izvoli, ja nisam neka kuvarica.

- Hajde da se raspakujemo jer večeras imamo goste.

- Hajde – sigurno dolazi Stefan.

Naredna tri sata raspravljale smo se sa garderobom i raspravile se. Zaista smo bile brze, kako sam bila znojava, istuširala sam se i obukla crne helanke i belu majcu na brtele, prosušila sam kosu i pridružila se Mileni u dnevnom boravku.

- Stefan će doneti picu.

- Može – nisam nešto za picu uveče, ali kako nemamo hranu, moraće da posluži.

- Odsviraj nešto.

- Mogla bih – nisam svirala mesec dana. Sela sam na mojoj maloj stolici otvorila poklopac. Dodir dirki mi je prijao.

- Imate li neku muzičku želju?

- Ne znam ti odaberi.

- Dobro – prsti su mi leteli po dirkama i zasvirala sam Hello od Adele.

Povredićeš me 🔚Donde viven las historias. Descúbrelo ahora