Easy

Chapter 13

Njene suze bile su moja bol, probudile su hrabrost u meni i sada, stojim pred njom spreman da joj pokažem svoja naskrivenija osjećanja.

Nikada nisam osjetio ovakvu bol. Do ovoga dana, nisam znao ni da postoji u ovom obliku. Primio sam mnogo udaraca, padao sam i ustajao sam . Mislio sam da je to najveća bol u životu, sada vidim da ljubav boli kao sto vragova.

" Stefane molim te, odmakni se od mene " - govori i rukom prelazi preko lica sve dok ga potpuno ne otkrije. Ovo me uništava, ne mogu nikako da joj pomognem. Ne želi da mi dozvoli. Gledam u pod, Viktor staje na noge i bez riječi odlazi snažno zalupeći vrata.

" Molim te, dozvoli mi da ti pomognem " - gledam je ravno u oči, bijesna je i to me plaši.

" Odlazi " - udara snažno nogom u pod.

Pogleda u svoje noge, rukom obriše suze sa lica i zadrži se rukom za zid dok se pokušava uzdići. Kolena joj klecaju, sve što snažnije pokušava sve joj je teže da održi ravnotežu. Pravim korak do nje, uhvatim njena ramena kako bih joj pomogao, na trenutak mi dozvoli ali njena ruka ubrzo udari snažno moju.

" Skoni se "

Zatetura se kao da je pijana ali zadrži se na nogama uz pomoć zida.

Stojim ukopan u mjestu, gledam je kako se muči dok joj je ko zna šta na pameti. Uplašena je, vidim joj to u očima. Kada nam se pogledi susretnu, ona samo pogleda prema podu . Mrzi me , želim da uradim nešto kako bih to popravio ali mi ne dozvoljava.

" Zašto me ne možeš pogledati u oči ? " - upitujem je . Ne želim više da ćutim, došao je trenutak kada moram biti iskren prema njoj. Ona možda to ne želi čuti, možda mi neće iskreno odgovoriti ali moram pokušati.

" Ljuta si zbog onoga u New Yorku, razumijem . Ispao sam kreten i svjestan sam toga "

" Želim to ispraviti, onaj poljubac nije bio slučajan. Alkohol je uradio ono što sam ja trebao trijezan "

Polako podiže glavu prema meni, kosa joj pada preko lica ali siguran sam da me sluša.

" Ne znam zašto ali ne mogu da te izbacim iz glave. Koliko god se trudio ti si jedina stvar na koju mislim kada pokušavam biti sa drugom "

Osjećam kako mi srce počinje lupati sve snažnije, disanje mi postaje sve teže i ovo mi teško pada. Sve što je bilo potisnuto sada je izašlo , nadam se da ju je bar malo dodirnulu. Nadam se da su moje riječi ugrijale to hladno srce koje me neprestano odbija.

" Misliš da bi mene trebalo biti briga ? " - govori i sklanja kosu otkrivajući lice. Izgleda hladno, ili previše dobro glumi ili je ovo sve stvarnost.

" Stvarno si mislio da ću ti oprostiti sve samo zato što si udario Viktora, samo zato što si mi rekao koliko ti značim ? " - zakorači prema meni .

" Ti si kriv jer me Viktor mrzi, on me voli i zbog tebe sada misli da sam ga iznevjerila " - svakim korakom njen bijes sve više raste, očigledno ništa ne mogu uraditi da to zaustavim.

" Izađi više iz mog života, prokleto izađi " - zastane ispred moje ukočene figure i snažno udari rukama u moja prsa.

" ODLAZI VIŠE " - dere se snažno i sve me snažnije udara. Ne želim da je zaustavim, mora negdje izbaciti sve iz sebe . Svaki njen udarac me boli, ostavlja čudne ožiljke u meni jer znam da sam ja kriv. Kriviću sebe zbog tog poljubca do kraja svog života ali neću poreći da nisam to istinski želio uraditi.

Zaustavlja se nakon nekoliko sekundi. Pada na moje grudi i snažno plače. Šta se ovo prokleto dešava ? Nisam siguran šta da radim. Svaki moj naredni potez može prouzrokovati još više štete, to nije nešto što bih u ovom trenutku poželio.

Pravi korak unazad, sklapa oči i duboko udiše .

" Samo idi " - tiho govori i poželim da joj kažem ne ali ne mogu se toliko inatiti. Povređujem je, svaka njena suza je moj neuspjeh i ne želim da se to nastavi. Pogledam je poslednji put, dobro zapamtim to bledunjavo lice , okrenem se i napustim kuću bez dalje rasprave.

Karolina POV

Napokon je otišao. Nisam sigurna da je ostao još nekoliko minuta šta bi se desilo , mudro se povukao i ostavio me sa gomilu problema.

Odlazim do svoje sobe, snažno zalupim vratima i sjednem na krevet pokušavajući se sabrati. Ovo je previše za mene, Viktor je potpuno izgubio razum, Stefan mi je izjavio ljubav uprkos svemu. Nemoguće je popraviti ovakav dan, previše se toga dogodila da bi se jednostavno moglo zaboraviti. Nisam sva svoja još od New Yorka, taj poljubac me je promijenio. Koliko god ja to odbijala prihvatiti, ne mogu pobjeći od istine koja mi se svakim danom sve više pojavljuje pred očima. Ne mogu se zaljubiti u Stefana, ne želim se zaljubiti u njega. Poljubac se nikada nije trebao dogoditi, probudio je u meni ono što nikako ne želim da osjetim. Želim da budem sa Viktorom, zaljubljena sam u njega . Stefan mi ništa ne znači, taj poljubac mi ništa ne znači. Stefanove riječi su možda iskrene ali ja se ne pronalazim u njima. Naprotiv, samo su mi teret jer me zbunjuju.

" Koliko god se trudio ti si jedina stvar na koju mislim kada pokušavam biti sa drugom "

Kako je moguće da mu toliko značim ? Ja se čak ni ne trudim da me zavoli. Radim sve suprotno, gruba sam prema njemu kako bi shvatio da me zanima. Zašto je onda i dalje tu ? Zašto mu moja grubost toliko prija ?

" Alkohol je uradio ono što sam ja trebao trijezan "

Od one noći u New Yorku, kada ga god ugledam sve što vidim je pijani muškarac koji svoje probleme pokušava sakriti kroz alkohol. Kako ne shvata da će ih tako još više stvoriti ?

Želim zaboraviti njegove riječi, trudim se misliti samo na Viktora , on mi je važan . Zašto mi je onda Stedan sada u mislima ? Zašto njegove riječi razmatram kao da mi nešto znače ? Zašto se trudim pronaći nešto što bi moglo opravdati njegove postupke ?

Udarim snažno rukom o krevet, pustim sav bijes da izađe iz mene i sa olakšanjem udahnem. Nikada se nisam osjećala ovako, zadesila me je gorka strana ljubavi i ne znam kako ću se izboriti sa tim. Mislila sam da sam spremna, tako je izgledalo sve dok moje nade nisu potonule duboko u zaborav. Spuštam glavu na jastuk, gledam u plafon i zatvaram oči u nadi da sam sve ovo samo sanjala, da će kada otvorim oči ,svi problemi nestati.