Baby Girl [h.s fanfiction]

5. Poglavlje

Zac i ja smo otišli u restoran brze hrane koji se nalazio blizu škole. Pošto smo imali dovoljno vremena, naručili smo po jedno pivo. Iako ne bih trebala da pijem to, jer je dan tek počeo, ali koga briga. Neće mi nista biti od jednog. Zac i ja smo se raspričali i u jednom trenutku je spomenuo gospodina Stylesa. " Kakvo je sad to sranje sa tim donatorima, nije pre bilo toga. " Iskreno i ja sam se iznenadila, ali nisam razmišljala o tome. " Nemam pojma, ali znam da je lik jako imućan. Ima svoju firmu, moj tata radi u njoj. Lik je sinoć bio kod nas na večeri, nešto mi se ne sviđa...." Nisam mogla Zacu da pričam za ono što se desilo. Nisam ga slagala, stvarno je odvratan, ali moram priznati da je zgodan u tom odelu i sve te tetovaže, dobro mu stoje. Izgleda tako mlado.

Nakon što se taj čas, sa kojeg smo izbačeni, završio svi su došli do nas. Raspričali smo se da nismo ni primetili da kasnimo malo na čas. Brzo smo pokupili stvari i krenuli ka školi. Na izlazu iz kafića sam se sudarila sa nekim "izvinjavam se" odgovorila sam na brzinu i krenula za ostalima. Na trenutak sam samo podigla pogled i naravno tu je bio Gospodin Styles, pa da li je moguće da me svuda prati. " Da li Vi pratite mene?" On se osmehnuo i na krivio glavu u stranu. "Možda, nikad se ne zna." Uzvratila sam mu osmeh. Opet ima te rupice, da li je to normalno? Primećujem da mu lice izgleda jako mladoliko, možda mi se samo čini. Klimnula sam glavom samo i okrenula se. Nastavila sam prema školi, ali me je opet dozvao i prišao do mene. " Jane, samo sam hteo da se izvinim za ono sinoć...nisam hteo to da uradim." Klimnula sam glavom kao da prihvatam izvinjenje. Jer sam stvarno i zaboravila na to. Mislim, jesam se začudila, ali nisam dala tome prevelik značaj. " Nadam se da nikome nisi rekla za to?" " Ne brinite,nisam ništa rekla. I zaboravila sam na to." Klimnuo je samo glavom i opet se nasmešio. " A sad se izvinjavam, jer stvarno moram da stignem na čas." On je klimnuo glavom i ušao unutra, a ja sam se okrenula i nastavila prema školi. Malo sam zakasnila na čas, ali ništa strašno jer me profesorka engleskog obožava. Sela sam na mesto pored Ricka, on me je pogledao i osmehnuo se. " Gde si nestala, mislio sam da si bila odmah iza nas." " Ma morala sam do wc-a, nije me upisala?" Pitala sam, a on je samo odmahnuo glavom. Inače ne brinem toliko oko toga, ali pošto mi Sean pravda časove moram da se trudim da ne izostajem, on to bas i ne voli. Nakon engleskog je sve lako prošlo, jedva sam čekala da idem kući. Nisam dobila nikakvu poruku od Seana, tako da izgleda da ipak idemo zajedno kući. Polako sam išla prema izlazu, stala sam kod stepenica i primetila da pada kiša. " Opet ova glupa kiša." Rekla sam i pogledala u njih trojicu. " Da neko od vas nema kišobran? Ili da ste došli autom? " Zac se nasmejao i podigao ključeve od auta u vis i zazveckao sa njima. " Pa super. Dakle voziš me kući, pošto me je moj brat ispalio." Sean ipak nije došao i poruku mi je poslao tek kada smo svi ušli u auto. Nisam mu ništa odgovorila, samo sam nastavila da pevam pesmu koja je svirala na radiu. 'It's my life' od Bon Jovia su svi voleli. Pevali smo kao ludaci i dernjali se. Nakon toga su krenule neke glupe pesme i Zac je utišao radio. Krenuli smo da pričamo o žurci koja se održavala u jedom klubu, malo dalje od centra grada. Sutra je petak, znači da moram odmah posle škole kući. Da bih stigla da se spremim. Možda mogu da pozovem Lukea i Miu. Mia je inače Lukeova starija sestra. Njih dvoje žive u drugom delu grada pa ne idu u ovu školu, ali sam ostala dobra sa njom. Treba mi neka drugarica u životu. Inače bih poludela od ove trojice. Gori su od žena, svaki mogući trač oni znaju. Stigli smo ispred moje kuće i izašla sam iz kola i mahnula im, a zatim otrčala u kuću. Mama je bila kući i izašla je iz kuhinje kada je čula ulazna vrata. "Oh ti si, gde je Sean?" "Zdravo i tebi." Rekla sam dok sam dok sam se izuvala i skidala jaknu.
"Ne znam gde je Sean. Nije mi ništa rekao." "Pa kako si ti došla kući?" "Zac me je dovazao. Imaš li još neko pitanje ili mogu da idem da jedem?" Ona je samo klimnula glavom i otišla na sprat u svoju sobu. Stvarno ponekad zna da bude dosadna. Ušla sam u kuhinju i otvorila frižider i uzela palačinke koje su ostale sinoć od večere.
Kad sam zavrsila sa jelom stavila sam tanjir u mašinu i oprala ruke. Zatim sam otišla u dnevni boravak i izvalila se na trosed. Upalila sam tv i krenula da listam kanale, zaustavila sam se na jednom jer mi se učinilo da sam videla poznato lice. I bila sam upravu, to je bio Gospodin Styles. Njegova slika sa nekog dogadjaja je stajala dok je žena na vestima pričala kako posao 'Styles kompanije' ide u dobrom pravcu i kako se otvara još jedna njihova firma u Mančesteru. Ja sam se zagledala u njegovu sliku i proučavala svaki detalj. Imao je zelene oči, i to je neka čudna zelena boja. Nije ona obična, imao je kovrdžavu smeđu kosu, i tanke usne i veoma lep osmeh. Trgla sam se kad sam čula da mama silazi sa sprata. Ušla je u sobu i pogledala u televizor i iznenadila se kada je ugledala dotičnog na ekranu. "Oh vidi, to je Gospodin Styles." Došla je do fotelje i sela i nastavila da gleda u televizor. " Veoma je uspešan iako je dosta mlad. Sve je nasledio od oca i svi se čude kako mu dobro ide. " Gledala sam mu mamu, a ona je pričala o njemu sa divljenjem. " Koliko ima godina?" Pitala sam iz čiste radoznalosti. " 28 godina. Mislim da je tako rekao. Imao je samo 18 godina kad je preuzeo posao od oca, njegova sestra živi u Americi a mužem." "Uredu, mama. Pitala sam te samo koliko ima godina. Ne treba mi čitava istorija o njemu, opusti se malo." Ona je ućutala i otišla u kuhinju. Ja sam nastavila da gledam tv iako ništa nije bilo zanimljivo. Otišla sam u sobu želeći da završim domaći, da ja radim domaći i nisam baš toliko loš đak. Sela sam na krevet i krenula da radim zadatke iz matematike. Nakon sat vremena sam uspela sve da završim, pošto sam rano ustala samo sam se pokrila i utonula u san. Bila sam jako umorna.