Baby Girl [h.s fanfiction]

2. Poglavlje

Nakon što smo ja i Sean stigli kući otišla sam da prilegnem malo,pošto me je glava jako bolela.Iz sna me je probudila mama koja je upala u sobu bez kucanja.

"Jane,ustani!Sredi se i siđi dole.Došao je tatin šef.Želimo da upozna celu porodicu.Imaš 5 minuta." Rekla je i sa tim izašla iz sobe.O Bože kako mrzim kad mi tako upada u sobu.Zašto bi mene trebalo da bude briga za njegovog glupog šefa.Sto posto je neki matori deda koji samo što ne umre. Spremila sam se kako mi je gospođa rekla.Obukla sam obicne crne farmerice koje su bile iscepane na kolenima i običnu crnu majicu.Obula sam papuče jer nisam htela nešto preterano da se sređujem.Kosu sam svezala u neku neurednu punđu.Spustila sam se do dnevnog odakle su se čuli glasovi.Kada sam ušla u dnevni tata je ustao i pozvao me da stanem pored njega.Kada sam stala pored njega prebacio mi je jednu ruku preko ramena.Pogledala sam u mladog čoveka koji je ustao sa troseda.Bio je poprilično visok.Imao je smeđu kosu koja je bila kovrdzava i gurnuta u nazad.Imao je na sebi crne farmerice i običnu belu majicu dugih rukava.Rukavi su bili zavrnuti pa sam mogla da vidim njegove tetovaže na rukama.Tatin glas me je trgao iz daljeg prosmatranja.'Gospodine Styles,ovo je moja ćerka Jane. Jane dušo,ovo je moj novi šef. " Gospodin Styles mi je pružio ruku,a ja sam nekoliko trenutaka gledala u njega,a onda ispružila svoju ruku i stavila je njegovu.Stisak mu je bio čvrst i topao.Nije skretao pogled sa mojih očiju."Drago mi je Jane,ja sam Harry Styles." Rekao je,a ja sam se kratko nasmešila i promrmljala  da mi je drago.Sela sam na kauč pored mame.Slušala sam njihov dosadni razgovor o poslu.I celo vreme sam gledala u Gospodina Styles-a,a onda sam bukvalno skočila kada se mama oglasila."Hajde da pređemo za sto.Sigurno ste ogladneli gospodine." I evo je,opet je počela sa ulizivanjem.Ustala sam i otišla u trpezariju,za mnom su došli mama,tata i Gospodin Styles.Sela sam na svoje mesto i čekala da svi ostali sednu kako bih mogla da sipam čorbu.Kada sam podigla pogled videla sam da Gospodin Styles gleda u mene.Našmesio se i na obrazima su mu se pojavile jamice.Čudno je sto ih on ima,prestar je za njih.Uzvratila sam osmeh,a onda uzela i sipala jelo.Kada sam krenula da primčem kašiku ustima osetila sam nesto na svojim nogama.Podigla sam pogled i videla da se dotični smeje.Do djavola!Zasto on mene dodiruje!?Spustila sam kašiku i ustala od stola.Svo troje su me upitno pogledali."Šta je bilo Jane?" Pitala je mama sa lažnim osmehom na licu.Uzvratila sam joj kezom,a ona me je oštro pogledala."Nisam gladna trenutno.Ješću sa Sean-om." Rekla sam i krenula da izlazim iz kuhinje."Ali Jane dušo,Sean dolazi kasno.Ne možes dotle sedeti gladna." Ovaj put je to bio tata.Okrenula sam se prema njima ponovo,sa lažnim osmehom."Ne brini se tata.Izdržaću još toliko." Čim sam izasla iz kuhinje začulo se zvono na vratima."Ja ću!" Viknula sam i otrčala do vrata.Otvorila sam ih,a ispred njih je stajao Luke.O da Luke je moj dečko,on i ja smo vec dva meseca u vezi.I dobro nam ide.Čim sam ga videla osmeh mi se raširio preko lica."Hej,mala." Rekao je,a zatim pritisnuo svoje usne na moje.Svoju ruku sam stavila u njegovu plavičastu kosu i još više ga približila sebi.Ali nas je prekinuo mamin glas."Jane,ko je to?" Odmakla sam se od Luke-a i nasmešila mu se kratko.Zatvorila sam ulazna vrata i uhvatila Luke-a za ruku.Otišla sam do kuhinje sa osmehom na licu."Došao je Luke,bićemo gore."Rekla sam i pogledala svo troje."O zdravo Luke,kako si?" Pitao je moj tata sa osmehom.I Luke si iskreno nasmešio."Dobro veče,gospodine.Dobro sam,kako ste Vi?"Jesam li napomenula da je Luke jako pristojan dečko? Prevrnula sam očima na to njegovo persiranje. "Idemo gore Luke,hajdee." Ponašla sam se kao dete od 2 godine kada roditelji ne žele nešto da mu kupe. Bukvalno sam počela da skačem u mestu. Čula sam smeh sa tatine strane. Tata je svakako odobravao moju vezu sa Luke-om,ali mama naravno nije. Njoj nikada nije po volji. "Dobro sam,hajde da te ne zadržavam.Znam da se dugo niste videli." Rekao je tata i nasmešio se prema nama. Moj osmeh se razvukao preko celog lica. Uhvatila sam Luke-a za ruku i povukla ga ka stepenicama. "Neko je nestrpljiv,a?" Šapnuo mi je Luke kada je stao iza mene. Samo sam se nasmejala na to,jer je bio u pravu.

Evo i drugog dela,izvinjavam se sto ga nije bilo tako dugo.Jednostavno nisam imala inspiracije.Krenem da pisem i neko me prekine ili mi nesto drugo odvuce paznju...ali nebitno.Nadam se da ce vam se svideti ovaj nastavak... xx