Baby Girl [h.s fanfiction]

9. Poglavlje

   Malo će biti i Harryeve strane priče da bi znali kako on razmišlja o Jane i o njihovoj situaciji. Uživajtee

 Harry

Nakon što smo se vratili kući sa večere Rachel je pobesnela i počinje da se dere na mene čim pređemo prag. "Šta bre ti misliš da radiš? Odmeravaš onu klinku tamo, misliš li da nisam primetila? Kako te samo nije sramota..." Ja samo okrenem očima i zavalim se na ugaonu garnituru u dnevnom boravku, a čujem lupanje njenih potpetica po parketu i shvatam da ide za mnom kako bi nastavila viku. "Nemaš ništa da kažeš,hm? Tako sam i mislila...." Ja je samo pogledam jer stoji ispred mene. Ne znam samo kako se usuđuje prvo da se tako dere na mene, a posle toga da mi drži neka glupa predavanja. Ustajem i tako se izvijam nad njom. Dosta sam viši od nje iako nosi veoma visoke potpetice. "Prva stvar koju ću ti reći, tačnije ponoviti po ko zna koji put Rachel" govorim mirnim tonom jer znam da se toga najviše plaši, a i trebala bi. " je da se ne dereš na mene. Jer to ne dozvoljavam. Druga stvar je, ne treba da te interesuje koga sam ja gledao. Ali ako te baš zanima reći ću ti, gledao sam je jer nisam bio siguran da li sam danas kada sam bio u onoj srednjoj školi video nju ili nekog drugog." Govorim i znam da lažem, ali ona to ne zna i ne treba da zna. Oboje znamo zašto smo u braku, a to nije iz ljubavi. Ona pogleda u mene i skupi oči kao da pokušava da provali da li govorim istinu. "Ne verujem ti Harry, znam te kakav si. I znam da lažeš, toliko sam naučila za ovih par godina koliko smo u braku."Rachel!" Povičem i ona skoči u mestu i vidim da se ukipila."Nemoj da mi držiš predavanja, milion i jedan put sam ti rekao. Ti dobro znaš kako i zbog čega je sklopljen ovaj 'brak' kako ga ti nazivaš." Govorim i vidim da su joj se oči napunile suzama i nije mi je žao jer zaslužuje to. "Tvoj jedini odgovor na sve probleme u našem braku je to. I uvek se na to vadiš, ali nije problem Harolde..." Izgovara moje puno ime i ja se ježim od toga, ali prećutim. " ja mogu sve to da preguram sama." Završava i okreće se i odlazi na sprat u svoju sobu. Da nas dvoje ne spavamo čak ni u istim sobama više. Ali čim čujem da je zatvorila vrata od sobe krenem ka svojoj kancelariji. Radiću još malo, tek je deset sati. Ulazim u kancelariju i prva stvar koju uradim je da sipam sebi piće, a onda odem za svoj radni sto i sednem. Otvorim laptop na kom me dočeka mnoštvo mejlova, što sa posla i radnika koji su imali neka važna pitanja, tako i od novinara za raznorazne intervijue. Pogledam mejlove od radnika i odgovorim svima, a zatim pogledam i pitanja od novinara, ali ne odgovorim ni na jedno. Jednostavno su mi dosadili. Uvek mi postavljaju ista glupa pitanja, a to je vezano za mog oca ili za moj brak....Ljudi jednostavno previše guraju nos gde mu nije mesto. U tom trenutku mi stiže mejl od mog brata koji živi u Rusiji i tamo vodi raznorazne poslove. A ja sam njegov izvor ovde. Moj mlađi brat Joshep je nasledio očev posao ili granu posla u Rusiji, a ja sam onu glavnu ovde u Londonu. 

Mejl se odnosio na posao, kao i po običaju, ali je nešto bilo čudno u njegovom mejlu. 

"Brate moj, 

imam jedan poslić koji treba da obaviš u što kraćem mogućem roku. Upitanju je čovek koji me je izdao policiji ovde u Rusiji, ali je uspeo da pobegne. Nalazi se baš u tvom gradu i mnogo bi mi značilo kada bi obavio to za mene. Onako kako ti to najbolje znaš. 

Unapred ti se zahvaljuem i šaljemo puno pozdrava.

Tvoj brat Joshep."

Mrzim kada se ponaša tako neodgovorno što se posla tiče. Otac nije nimalo zadovoljan time, a ni ostali članovi porodice. Samo uzdahnem i izdahnem i krenem da mu kucam odgovor. Ukratko mu objasnim da ću rešiti to i skrenem mu pažnju na nemarnost. A onda se bacam na posao, treba srediti sve papire za nove radnike, a neke treba da otpustim. Znam da to izgleda surovo,ali tako funkcioniše ovaj posao.