Baby Girl [h.s fanfiction]

10. Poglavlje

Evo ga i novi part. Nadam se da čitate.

Jane

Ponedeljak ujutru je i jedva ustajem da bih se spremila za školu, a posle škole moram odmah na razgovor kod Harry-a za posao. Tata mi je sinoć nakon što je Harry otišao rekao da dođem posle škole, da mu je ovaj tako javio. Uzimam nove crne farmerice i belu majicu kratkih rukava na kojoj ima jedan mali džepić. Jako mi se svidela pa sam morala da je kupim. I uzimam crni sako koji imam u ormanu ne znam ni ja zašto, ali evo sad mi je dobro poslužio. Danas će me tata odvesti u školu, ali ću do firme morati taksijem. Bolje i to nego ništa. Kosu očešljam i pustim je da mi pada niz leđa. Nakon što sam se umila i oprala zube razmišljam da li da se šminkam ili ne...Mislim da ću samo maskaru i olovku za usne staviti. Kada to završim krećem dole i vidim da me tata nestrpljivo čeka kod ulaznih vrata i gleda na sat. "Dušo, molim te požuri. Nemam mnogo vremena, a ne bih baš voleo da kasnim." Govori mi i odmah otvara vrata i izlazi napolje. Ja još jednom bacim pogleda u ogledalo i onda izađem i ja iz kuće. Kada uđem u auto čuje se neka lagana melodija i odmah pogledam u tatu. "Tata jesi dobro? Zašto slušaš ovakvu muziku?" Pitam ga,a on se samo najsmeje i pogleda me. A zatim okrene auto i krene ka mojoj školi. " Pa nekako imam tremu jer ideš na razgovor za posao. Imam osećaj kao da ja idem, a ne ti." Priča mi,a ja se samo smeškam. On je stvarno dobar čovek...."Ma tata, biće sve okej. Ne brini se, javiću ti se kad budem završila intervju." Govorim mu i on klima glavom. Onda mu opet priča o poslu i o Harry-u i uverava me kako je on dobar čovek i da će mi se svideti radno mesto. A ja u sebi razmišljam kako je prošlo ovih mesec dana Da, ceo mesec otkad znam Harry-a.... I sama ne mogu da poverujem.

Nakon još par minuta vožnje tata se zaustavlja ispred škole i čim izađem mahne mi i odjuri u pravcu firme. Ulazim u dvorište, a na našem uobičajnom mestu me čekaju moji momci, kako ih ja zovem. "Opaa, pa gde si se ti tako sredila?" "Od kada si ti postala poslovna žena?" Dobacuju mi John i Zac. " E pa dragi moji, dobila sam posao i posle škole idem da potpišem ugovor. Radiću preko leta." Govorim im i skačem od uzbuđenja jer stvarno i jesam uzbuđena." Pa to je super, bar ćeš imati svoj novac." Govori mi Rick. On je nekako bio najrazumniji ovde." I ja planiram da krenem da radim nešto." Govori on, a ova trojica ga gledaju sa čuđenjem. Bože stvarno su svi razmaženi toliko...." Šta me gledate, pa neću sigurno sedeti kući kao vas trojica." Govori im, a oni krenu da mu se podsmevaju. " Dobro je momci, nismo u četvrtom razredu osnovne, nego srednje. Spustite malo strasti..." Govorim i pogledam u svakog od njih." Idem na čas, nećemo valjda opet da kasnimo ili da budemo izbačeni." Govorim to onako više za sebe, jer ne želim više da odsustvujem. Moram da popravim ocene, kako bih imala bolji prosek. Oni me ipak poslušaju i krenu za mnom i Rick-om ka školskom ulazu. A onda mi odemo na svoj čas,a njih trojica na svoj. 

Na svakom času sam uspela danas da izdržim, iako mi se jako spavalo. Nisam sinoć dobro spavala, ne znam zašto. Verovatno zbog treme, a i neke zelene oči su mi se opet motale po glavi. Ali njih sada nekako izbacujem iz glave i fokusiram se na ono što Profesorka Donovan priča. Još dva časa i gotova sam....I taman da spustim glavu na klupu jer nisam mogla više da izdržim oglasi se zvono. " Joj hvala bogu....Mislila sam da ću zaspati...." Govorim i okrećem se prema Jack-u koji sa mnom ima poslednja dva časa i vidim da on uveliko hrče naslonjen na klupu i krećem da se smejem kao luda. Kada dođem sebi udarim ga po glavi i on se trgne. "Šta, šta...nisam ja spavao...shhhh Jane, čuće te neko." Govori,a  ja još jednom dobijam napad smeha od njega. Ne mogu da verujem da je budala zaspala na času. " Daj bre Jack ustaj, čas je gotov. Moramo da izađemo." Govorim mu i on ustaje sa stolice i onda krećemo na sledeći čas. Nakon časa biologije krećemo ka izlazu iz škole dok pričam momcima gde ću raditi. " To je firma Gospodina Styles-a, tu moj tata radi. Pa su mi ponudili posao sekretarice....bar tu ne mogu ništa da zeznem." Govorim, a oni se smeju..." Pazi ti samo da Styles ne zezne tebe....poznati su po tome." Govori mi Zac i ostaje na tome, jer ja ne želim da se raspitujem o njemu...Dosta mi je što ću ga gledati naredna 4 meseca. Kada izađemo u dvorište još malo popričam sa momcima i onda se pozdravim sa njima i kažem im da moram da idem jer posao ne može da čeka i okrećem se i odlazim. A njih čujem kako se smeju u pozadini... Čim izađem ugledam taksi koji sam pozvala kada se čas završio. Uđem u njega i kažem mu da me odveze do "Styles Holdingsa" on klima glavom i kreće pretpostavljam ka firmi. Ja nemam pojma gde se to nalazi, nikada nisam imala prilike da odem tamo,a nije bilo ni potrebe iskreno rečeno. Baš me zanima kako sve to izgleda...i hoću li imati svoj sto i svoju malu kancelariju.... Imam još nedelju dana do kraja škole, nadam se da će mi izlaziti u sustret što se tiče završnih ispita. I mature. MOJ BOŽE MATURA JE ZA NEDELJU DANA. Totalno sam zaboravila na to....nemam ni haljinu, niti bilo kakvu ideju o frizuri i cipelama. "Gospođice!" Trza me glas iz razmišljanja. Pogledam u vozača i on mi se osmehne."Stigli smo do odredišta." Govori mi i ja klimam glavom i vadim pare iz torbe i daj mu." Neka ostane i kusur vama." Govorim i izlazim iz taksija, a on mi se zahvaljuje i mahne mi dok odlazi. Pogledam zgradu ispred koje se nalazim i mogu vam reći da je ogromna. Sva je od metala i stakla. Ulazim i idem do žene koja radi za pultom gde velikim slovima piše INFORMACIJE. " Dobar dan Gospođo, treba mi Gospodin Harry Styles" Govorim i ona tek tada podiže pogled i odmeri me od glave do pete. " Gospodin Styles je veoma zauzet čovek. Ukoliko nemate dogovoreno sa njim lično ne mogu vam pomoći." Odgovara mi nekako pomalo drsko. " Zapravo imam baš sa njim dogovoreno. Možete li samo da ga pozovete i kažete mu da je Jane Ashton došla na razgovor." Uzvraćam joj takođe drsko. Ne izgleda mi toliko staro, ali svakako bila je bezobrazna. Ona me opet odmeri od glave do pete i prevrne očima, a onda uzme telefon i okrene par brojeva. " Halo Sony, ovde je neka Jane Ashton možeš li da vidiš sa Gospodinom Styles-om da li ima zakazano. Pošto mi se čini da laže." Govori bez imalo ustručavanja. Bože šta je sa ovim ljudima, pa neću da ga ubijem idem samo na razgovor. Ona klima glavom, a onda spušta slušalicu. " Poslednji sprat, videćeš jedina vrata na tom spratu. Tu ti je njegova kancelarija." Govori i nastavlja nešto da piskara. " Vidite da ne lažem." Govorim joj, a zatim se okrenem i odem ka liftu. Kada uđem u lift pritisnem dugme za poslednji sprat i osetim da se lift kreće velikom brzinom ka gore. Ne zaustavlja se ni na jednom spratu. Što je čudno za ovako veliku zgradu. I na kraju se čuje jedno kratko PING! i označi da sam stigla na poslednji sprat. Vrata se otvaraju i ispred mene je ogroman hodnik. Skroz beo sa velikim prozorima sa leve strane. Tačno naspram mene se nalaze vrata od, pretpostavljam Harry-eve, kancelarije. Produžim napred ka kancelariji ne gledajuću na levo jer me pomalo strah da pogledam dole sa ovolike visine. Kada dođem do vrata vidim sa leve strane malu prostoriju u kojoj ima sto sa kompjuterom, i mala komodica. Kao mala kancelarija, ali nema vrata. To je verovatno mesto za sekretaricu. Pomišljam u sebi, a onda priđem vratima polako i kucnem par puta. "Uđi" Čujem i nakon ulazim unutra i zatičem Harry-a u beloj košulji  kako sedi za stolom i gleda nešto na računaru. Kada podigne pogled i shvati da sam ja prekida i zatvara laptop." O pa zdravo Jane, da li si uspela da se snađeš?" Govori mi dok ustaje od stola, a onda kreće ka meni pružajući mi ruku. Ja prihvatim njegovu ruku i rukujemo se, a onda on prinosi ruku njegovim usnama i ljubi je. " Hvala na pitanju. Uspela sam da se snađem, ali umalo da me ne puste." Govorim i smeškam se. A on odmahuje rukuom. " Ta žena je tu još kada je moj otac vodio firmu i on nije voleo da mu dolazi bilo ko pa je ostalo njoj u navici da sve ispita. Nemoj se brinuti oko toga." Govori ukratko i onda sedne na fotelju ispred stola, a meni pokaže da sednem preko puta njega. On se zavali u fotelju i prekrsti noge na onaj muški način. Primećujem da ima crne cipele kao i crne pantalone. Bela košulja kojoj su rukavi podvrnuti i na zglobu desne ruke nosi sati. Par dugmića je otkopčano. Dosta tetovaža mu se vidi, ali super izgledaju. Pogotovo na njemu. Bože o čemu ja razmišljam...." Pa ako si završila sa odmeravanjem mene i mojih tetovaža, možemo početi razgovor?" Govori, a ja se trzam i pogledam ga u oči i automatski osetim kako crvenim. " Šta bre? Naravno da nisam gledala... Da li ste svi ovde tako drski i bezobrazni?" Pitam ga, na šta on samo podigne obrvu i nagne se napred naslanjajući laktove na kolena. " Ne znam ja ko je ovde drzak... ti si ta koja se ljubila sa gazdom firme." Odgovara,a ja još više pocrvenim i stavim lice u šake, a on prasne u gromoglasan smeh i kad provirim kroz prste vidim da se zavalio u fotelju smejući se. "Hvala na ovom predivnom razgovoru, ja ću sada da krenem." Govorim i krenem da ustajem, ali on se nagde preko stola i uhvati me za ruku. Ovaj put nežnije nego inače, a ja se malo naježim od njegovog dodira. " Daj sedi, šalio sam se." Govori i ja sedam nazad kao i on. " Mada se jesi ljubila" Ponavlja opet i ponovo kreće da se smeje. " Okej, sad stvarno idem." Govorim i ustajem, naravno zezajući se. Znam ja da se zezam na svoj račun, nisam od onih koji to ne vole. " Daj bre, šalim se. Evo neću više. Samo sedi." Govori mi i glumi da briše suze ispod očiju od smeha. Ja se nasmejem malo i sednem nazad i naslonim se na fotelju. "Pa dakle, Gospodine Styles," Kažem naglašavajući to gospodine. " hoćemo li krenuti sa ozbiljnim temama?" Pitam glumeći ozbiljnost, a on samo klimne glavom i protegne se do stola da uzme neke papire. "E ovako, ti ćeš biti u ovoj maloj kancelariji ispred, verovatno si primetila kad si dolazila. Bićeš moja desna ruka, što bi se reklo. Dakle očekujem od tebe da budeš tu kad god mi zatreba nešto." Govori i tu se nasmeje, tačnije pokuša da prekrije osmeh, ali ja shvatim šta je hteo da kaže. Ali se pravim da ne znam o čemu priča i samo klimam glavom." Kafu ne pijem, a doručak doneseš jedino ako donosiš i sebi. Nema potrebe da samo meni donosiš, dogovoreno?" Pita me, a ja klimam glavom "Dogovoreno šefe." odgovaram i smeškam se. "U redu, dakle što se tiče posla treba da znaš da radiš na računaru, ali sve ću ti objasniti usput. To ništa nije teško." Govori,a onda otvara fasciklu i pruža je meni."Ovo ti je ugovor na par meseci, radićeš ovde dok ne kreneš na faks,tako?" Pita me,a ja klimam glavom i gledam u fasciklu."Dakle možeš početi od sledeće nedelje. Pošto znam da još ove ideš u školu i neću da te umaram previše. Pretpostavaljam da imaš da učiš i spremaš ispite za kraj godine. Ovde možeš poneti knjige pa učiti ukoliko ne budeš imala dovoljno vremena kući. Ali očekujem da se jednako posvetiš poslu." Govori mi, a ja sam iznenađena tim što mi je praktično dozvolio da učim u toku radnog vremena. To je super, moći ću da radim i da spremam ispite. Neću puno zaostajati." Dogovoreno, potrudiću se da sve postignem. I hvala na ovoj prilici. Nadam se da ću moći da pomognem." Odogovaram i on mi uzvraća osmeh i klima glavom." Nema na čemu, nadam se da ćeš se potrudit i uspeti sve da postigneš." Govori mi i onda uzima onaj ugovor i na praznu crticu stavlja broj 4."Evo ovo je ugovor na 4 meseca onda. A za dalje ćemo videti i dogovoriti se." Pruža mi fasciklu nazad i ja potpisujem sve to i on uzima jedan primerak sebi, a ovo ostalo ostaje meni. " To ponesi kući i onda možeš da pročitaš tu o pravilima ponašanja i o opisu radnog mesta." Priča mi sve to i ja samo klimam glavom gledajući u njega. Njegove zelene oči gledaju u mene pa u papire na stolu i onda mi opet nešto objašnjava, a ja idalje gledam u njega ne progovarajući. "Izvini molim te Jane, ako te ometam u posmatranju mene, ali mislim da je ovo jako važno." Govori mi i opet zapisuje nešto. " Da, naravno. I nisam posmatrala tebe, nego sam samo pažljivo slušala." Pokušavam da se izvučem nekako, ali pošto vidim da mi se opet smeje shvatam da ne uspevam da ga zavaram. " Pa šta sam rekao, ako si slušala šta kao što kažeš." Govori mi, a ja okrenem očima. Kakva je on dosada...." Nisam slušala, zamislila sam se." Kažem i opet okrenem očima. On se samo nasmeje i odmahne glavom. "Hajde hajde, šalim se. Moraš naučiti da slušaš, a ne da gledaš u mene." Govori mi kreće opet da se smeje. Bože da li je normalno ovo? Da je čovek toliki narcis." Jel moguće da si toliki narcis? I da si toliko pun sebe?" Kažem i suzdržavam se da se ne nasmejem. On me pogleda i uozbilji se. "Pa ja volim sebe jednostavno. Šta ću, ne mogu to promeniti." Govori i slegne ramenima i nasmeje se. A onda se opet zavali u fotelju. " Pa lepo je to što voliš sebe." Kažem i ja se naslonim, a onda krenem da razgledam prostoriju i vidim da sam unutra jedno sat vremena i malo više. Ustanem,a on me samo pogleda. " Mislim da treba da krenem. A rekla sam tati da ću mu se javiti kad završim. Ovde sam već sat i po vremena." Kažem, a on pogleda na svoj ručni sat i podigne obrve iznenađeno."Nisam ni shvatio da je tako brzo prošlo. Pa hvala ti što si došla i radujem se saradnji." Govori dok ustaje i smeje mi se onako na njegov način. "I ja se radujem saradnji." Kažem i pružam mu ruku da se rukujemo,a on je prihvata, a onda je podigne do usana i poljubi je ponovo. A zatim se približi i PONOVO me poljubi u ćošak usana. DA LI JE OVAJ ČOVEK NORMALAN!? Bukvalno vrištim u sebi i paničim jer ne znam šta treba da radim. I ja mu na brzinu uzvratim poljubac, na isto mesto gde je i on mene poljubio. Kada se odmakne pogleda me čudno,a ja svoj pogleda ne mogu da odvojim od njegovog. I vidim da mi se opet približava i osetim njegove ruke oko struka. Bože poljubiće me....Pa ovo nije normalno. Baš u trenutku kada je dotaknuo moje usne začuje se kucanje na vratima i ja skočim i krenem da se pomerim,ali me on zadrži u mestu. "Shhh samo ćuti." Šapne mi na uho."Ne sada." Govori i opet se okreće prema meni, ali ga ja odgurnem." Stvarno moram da idem." Šapnem tiho jer ne znam da li je osoba sa druge strane vrata otišla. On samo skloni ruke i klimne glavom,a onda krene ka vratima, a ja idem za njim.  Otvori ih, a ispred njih stoji žena srednjih godina sa par bora na licu držeći neke papire u rukama. " Sony, rekao sam ti da mi ne donosiš ukoliko sve nije savršeno." Govori Harry, a ja idalje stojim pored njega i osećam se pomalo neprijatno, jer nas je umalo uhvatila...Ne znam tačno čemu, ali u tome nečemu. " Gospodine, Bart je pogledao sve i on smatra da je sve završeno kako treba." Govori mu ona, a on samo klima glavom i uzima fasciklu. Ona takođe klimne glavom u znak zahvalnosti i ode. Kad se uverio da je otišla Harry me je uhvatio za ruku i ponovo okrenuo prema sebi. " Jane...izvini za ono malo pre." Govori mi i ja sam u čudu. Zašto mi se sada izvinjava,a prošle nedelje na večeri je bio u fazonu nemoj da mi bežiš bla bla....Samo klimnem glavom i nasmešim mu se kratko. " Nema problema." Govorim mu "I hvala na pruženoj prilici. Vidimo se sledeće nedelje." Govorim mu još jednom i pružam ruku da se rukujem sa njim. A on prihvati moju ruku i rukuje se i onda se okrene i ode bez reči. Bože kako čudan čovek..... samo prevrnem očima i okrenem se i odem. Mislim ja bih bar zdravo rekla.... Izvadim telefon iz džepa i okrenem tatin broj i on se javi posle drugog zvona, što znači da je čekao da ga nazovem. " Halo Jane,gde si ti?" Govori, i kao da je malo zabrinut. Tako mi je bar zazvučalo. "Evo sad sam završila razgovor. Izašla sam iz kancelarije, sve je prošlo okej. Sledeće nedelje počinjem da radim. I dozvolio mi je da učim za ispite,ukoliko budem sve ovde odradila. I ugovor mi je dao na 4 meseca." Ispričala sam mu sve bukvalno u jednom dahu. I osetim neko uzbuđenje u svom glasu. "Pa to je divno, Jane. Drago mi je što ćeš početi da radiš napokon." Govori mi tata, čujem mu u glasu neki ponos izgleda. "Kako ti se čini Harry? Jel bio mnogo zahtevan i strog?" Šta da mu odgovorim "e znaš tata poljubio me za dobrodošlicu, takođe i kada sam odlazila i mislim da se nešto dešava među nama, a ja moram da mu budem sekretarica naredna 4 meseca" Samo uzdahnem i smislim neki prostiji odgovor." Bio je sasvim okej i prijatan. Uopšte nije bio strog, baš je bio prijatan prema meni. Mislim da ćemo se dobro slagati." Ispričam mu neku priču, koja je u neku ruku tačna. Bio je okej prema meni.... i lepo ćete se slagati , dodaje neki glasić unutra u glavi. Počinje da me nervira. " Jane, da li si tu?" Govori mi tata sa druge strane veze. "Da da, bože....izvini zamislila sam se nešto. Šta si rekao?" " Pitao sam hoćeš li da me sačekaš pa da idemo zajedno kući? Ja sam gotov za jedno pola sata." "Može, to bi bilo super. Biću dole u holu." Govorim mu i završavamo razgovor. Ulaazim u lift i spuštam se u pridzemlje. Kad izađem iz lifta vidim fotelje i kauč u jednom delu do prozora. Tamo sednem i izvadim papire koje mi je Harry dao. Mogu bar ovo da pročitam dok čekam tatu. 

Ugovor o pravilu ponašanja svih zaposlenih u Styles Holdingsu

1.Svaki zaposleni pre svega treba da dolazi  na vreme na posao. Radno vreme za prvu smenu počinje u 8.oo i završava se u 15.00, za drugu smenu počinje u 15.00 i završava se u  22.00. Svako kašnjenje ili odlazak pre završetka smene biće kažnjen oduzimanjem 10% sa mesečne zarade. 

Oh...10 % pa to je surovo. Ali u redu je jer svaki gazda firme želi da se posao obavlja kako treba i sve bude završeno na vreme. Trebalo bi da mogu da stignem na vreme, jer ne počinje toliko rano. A i navikla sam se, kao i u školu što sam išla.... Prvo pravilo je sasvim okej. 

2. Svaki zaposleni ima pravo na pauzu i slobodne dane. Pauza za topli obrok u trajanju od sat vremena , a slobodni dani su subota i nedelja. Raspored rada se menja nedeljno.

Ovo takođe nije loše. Pauza od sat vremena, a vikendi slobodni. Moraću još da proverim sa Harry-em da li i ja menjam smenu nedeljno. Ali verovatno ne, jer nema potrebe da budem tu kada njega nema. Bar se nadam da je tako. 

Previše razmišljam o svemu....

3. Na radnom mestu nije dozvoljeno neprimereno oblačenje. Dakle, od muškog dela firme se očekuje da bude u košulji i pantalonama. Dok od ženskog dela očekujemo da ne budu u previše kratki suknjama ili haljinama.

To su tri najvažnija pravila u ovoj firmi. Od svih zaposlenih se očekuje da ovo poštuju, Ukoliko imate nekih pitanja obratite se Gospodinu Harry-u Styles-u. Gospodin Styles je u svojoj kancelariji svaki dan od 8.00 do 15.00 časova. A za svaku smetnju ili nejasnoće možete mu se obratiti od 10.00 do 11.00 časova.

Bože....ovo je tako glup deo. Kao da je on nekakav kralj pa ima određeno vreme kada možeš nešto da ga pitaš. 

"Stigao sam, gotovo za danas." Čujem tatin glas i podignem pogled i ugledam ga kako stoji metar od mene pored fotelje. " Super, već sam se ukočila ovde." Govorim i ustajem sa kauča. "Hajdemo, pa ćeš mi sve lepo ispričati kada stignemo kući. " Govori mi i ja samo klimam glavom i krečem za njim ka izlazu iz ove ogromne zgrade.

Hiii guys evo ga novi part....nadam se da čitate ovo čudo, možda je malo kratak, ali dobro. Pišite mi u komentarima kako vam se čini priča do sada.