Blessed With A Curse

Part 5

Dylan's P.O.V.
Budim se na kauču pokriven. I sam. Lie nema. Podigao sam se i uzeo telefon. Poruka od Tiffany. Šta sad ona hoće?

"Dylan, nedostaješ mi.. Želim da se vidimo, molim te.. - Tiffany"

Ma kako da ne. Pišem odgovor na poruku gde joj govorim da smo ona i ja davno završili i da me se kloni.

Mogli smo da imamo nešto savršeno ali ona je morala da vara. Jedna noć uništi savršenih godinu dana. Ali nisam mnogo patio.

Kad sam prvi put video Liu,moj ceo svet se izgradio sam od sebe. I ona je postala ono jedino bitno.

Dižem se iz kreveta i otvaram vrata od kuhinje. Tamo ugledam Liu kako pravi doručak. Nasmešio sam se jer je bila tako slatka u toj haljinici što je obukla. Pokucao sam na vrata i ona se okrenula. Nasmešila se.

"Dobro jutro."

"Dobro jutro. Kako si spavao?" upita me ona seckajuci jabuke.

"Pa okej, valjda. Ovo divno miriše." govorim joj i prolazim pored nje pitajući je za pomoć. Odbila je.

"Jesi li sigurna u to?"

"Ako ti je toliko dosadno, možeš dodati tanjire od gore." govori ona praveći kajganu. Klimnem glavom i otvaram ormarić i vadim dva tanjira.

Stavljam ih na sto zajedno sa viljuškama koje sam uzeo iz fioke. Lia je prvo sipala meni a zatim sebi kajganu a prljavo suđe je stavila u sudoperu.

"Prijatno." govori mi i seda pored mene. Zahvaljujem se i kažem "Takođe." i krenem da jedem. Ovo je tako dobro.

Nije mi mnogo trebalo da završim sa jelom. Kad smo oboje završili, pomagao sam da se raspremi sto kad mi je stigla poruka. Uzimam telefon i vidim da je mail u pitanju.

Otvaram ga i pročitam poruku od škole. Poziv za matursko veče. Totalno sam zaboravio da je to za manje od nedelju dana. Shvatio sam da nisam nista spremio povodom toga.

Mada, u glavi sam već znao koga želim da povedem na maturu. Ovo je savršena prilika da je pitam.

"Lia.. Želeo bih nešto da te pitam." govorim dok trljam nogom o pod. Bio sam mnogo nervozan, nisam znao šta će da li će pristati.

"Naravno. O čemu je reč?" ostavlja suđe i posvećuje svu pažnju meni.

Uzimam joj ruku i vodim je u dnevni boravak. Oboje sedamo na kauč i dalje se držeći za ruke. Sad je moja šansa.

"Ne poznajemo se dugo i znam da će te ovo pitanje možda šokirati ali želim ovo da uradim. Zadnjih nekoliko dana smo bili neprestano zajedno i nisam bio u mogućnosti da te izbacim iz glave. Ovo su bili najlepši trenuci u mom životu i stoga, želeo bih da te pitam.. Lia Carter, želiš li biti moja pratilja na maturi?"

Lia's P.O.V

Nisam mogla da verujem šta sam upravo čula. Ostala sam šokirana ali od sreće.

"Da! Da, želim!" uzvikujem sa osmehom na licu i grlim ga. Kad sam ga pustila, bili smo udaljeni svega par centimetara jedno od drugog.

Gledali smo se u tišini u kojoj sam mogla da čujem naše uzdahe i svoje otkucaje srca. Približavamo se jedno drugom i naše usne se spajaju u strastveni poljubac.

Ne mogu da verujem da se ovo događa. Dylan prekida poljubac i uzdiše.

"Nemaš pojma koliko sam srećan sada.." govori mi i ostavlja mi poljubac na čelo. Bože, ako je ovo san, nemoj da me budiš.

"A tek ja.. Ovo je sve što sam ikada želela." govorim mu iskreno. Smatram da od njega više nemam šta da krijem. Mogu da mu verujem.

"Znaš, oduvek si mi se dopadala." kaže i hvata moju ruku koju spaja zajedno sa njegovom.

"Trebao si mi ranije reći." Nasmešio se. Bacam pogled na sat na zidu i primetim da je već prošlo podne. Vau, kad pre?

"Dugo si ovde. Jesi siguran da se tvoji neće brinuti?" upitam ga. Ne želim da ide. Naročito sad nakon što smo priznali jedno drugom šta osećamo.

"U pravu si. Trebao bih krenuti." govori i ustaje sa kauča. Ulazi u hodnik, obuva patike i uzima svoju jaknu. Stoji ispred vrata sa rukom na kvaci ali onda se okreće.

"Ne želim da idem bez poljupca." govori mi on. Nasmešila sam se. Prišla sam mu i ostavila kratak poljubac na usnama.

"Hajde sad, moraš da ideš." govorim mu i otvaram vrata.

On izlazi, pozdravlja se i odlazi. Taman kad sam htela da zatvorim vrata, Dylan se probija i krade još jedan poljubac od mene.

"Okej, sad stvarno moraš da ideš." Klima glavom i hoda unazad ne skidajući pogled sa mene. Mahnula sam mu sa osmehom i zatvorila vrata.

Naslonila sam se na njih i prekrstila ruke. Moja sreća je u tom trenutku bila nebrojiva. Mislila sam da ću da se smejem ceo dan. Umesto toga, otišla sam u dnevni boravak i uključila laptop. Ušla sam na YouTube i pustila pesmu Happy od Pharella Williamsa.

Igrala sam uz nju dok sam kao spremala nered koji se okolo nalazio. Dok sam sklanjala tanjire natrag na njihovo mesto, laptop mi je ugasio pesmu i pustio zvučnu poruku.

"Ne budi sigurna da ćeš još dugo biti srećna Lia. Naša igra upravo počinje!"

Osetila sam kako mi se koža ježi od glave do pete. Došla sam do laptopa i izašla iz zvučne poruke. Glas je bio zamaskiran i nisam mogla da znam ko je poslao tu poruku.

Odjednom mi je iskočila slika. Bila je crna i na njoj je krvavim crvenim slovima pisalo: "Voli te i ljubi, - L"

Sve više i više sam imala osećaj kao da nisam bezbedna ovde. Moje sumnje da me je L napao ranije počinju da zvuče potpuno realno.

Plašim se šta će sledeće da uradi, koji je njegov plan. Moram sa nekim da popričam u vezi ovoga, moram. Uzimam telefon i zovem Hannu. Uključila se govorna pošta ali ipak ostavljam poruku.

"Hanna, Lia je. Moram da pričam sa tobom u vezi -L. Hitno je. Javi mi se što pre." ostavljam poruku sa nadom da neću morati čekati dugo na Hannin odgovor. Potrebna mi je.

Ne znam šta da radim. Šetam po stanu napred nazad čekajući da se Hanna javi. Ne mogu više da čekam, ne osećam se bezbedno.

Ulazim u hodnik, oblačim starke i jaknu i izlazim napolje. Napolju duva vetar i kiša samo što ne padne, ali nije me briga.

Šetam ulicama Londona i prolazim pored Starbucksa. Ulazim unutra, naručujem toplu čokoladu i uzimam za poneti.

Na vratima se sudaram sa nekim dečkom kovrdžave kose do ramena obučenog u crno.

"Izvini, nisam te videla.." govorim mu. Dižem glavu sa njegovih prsa i pogledam mu lice.

Zelene oči, savršeno oblikovan nos, lice bez bubuljica.. Vau. Vidi se da se brine o sebi.

"U redu je." govori mi i zaobilazi me.

Odlazi do pulta i naručuje toplu čokoladu. Isto kao i ja. Odmahnula sam glavom i izašla.

Ipak, noge mi se zaustavljaju ispred. Pogledam još jednom ka unutra i vidim da seda u za sto koji se nalazio u ćošku. Uzima gutljaj tople čokolade i zatim pogleda ka meni.

Primetio je da ga gledam te mi je mahnuo sa osmehom. Ima predivan osmeh..

Opet odmahujem glavom i mrštim se. Šta mi se dešava?

Evo ga još jedan nastavak.. Izvinite što ste tako dugo čekali, imam trenutno puno obaveza oko škole i jedva stižem sve da odradim. Nadam se da vam se nastavak sviđa, uskoro dolazimo do glavnog dela. Ostavite vote, pišite komentare, sve čitam! Voli vas vaša V.