Blessed With A Curse

Part 2

"Buu!" rekla mi je ta osoba koja me je gurnula. Kad sam se okrenula, imala sam i koga da vidim.

"Hanna, gde si bila do sad?" mora da je našla neku drugu radnju sa popustom jer se poprilično dugo zadržala.

"Gde sam ja bila? A gde si ti bila? Čekam ovde već 5 minuta i onda ugledam tebe sa Dylanom." rekla mi je ona pomalo ljuta.

Hanna mrzi da čeka. Da li to bilo dva ili deset minuta, svejedno je jer Hanna mrzi da čeka.

"Izvini Hanna, ali desila se najluđa stvar!" kažem ja njoj sa uzbuđenjem i krenem da joj pričam sve što se dogodilo.

"Pa wow, a šta se desilo sa stidljivom Liom, ona koja je smela da posmatra samo iz daleka?" pitala je ona mene sa čuđenjem.

Verovatno se pitala kako nisam pobegla iz radnje, uplašila se ili nešto slično.

"I dalje je tu. Samo nekako se sve odigralo spontano, znaš? Uglavnom se on trudio oko mene a ja sam se samo smeškala."

"Hahaha hajde nasmejana, idemo kući." rekla mi je dok je otišla do auta. Ušle smo u auto i tamo smo našle ceduljicu sa porukom.

"Male drage drugarice idu u shopping? Pazite da se ne zaglavite u radnji do jutra. Xoxo - L" pročitala sam Hanni poruku od L.

Opet. L joj je počeo pisati poruke pre par meseci. Hanna misli da je to Lola, ali ja bas nisam tako sigurna u to. Valjda i Lola ima pametnija posla od toga da preti Hanni.

"Sad ću da joj pošaljem poruku da me prestane uznemiravati, ovo više nema smisla." rekla je dok traži telefon u torbici. Uhvatila sam je za ruku.

"Hanna, stani. Nismo u potpunosti sigurne da je to Lola. Trebamo to da dokažemo prvo." pokušavam da objasnim Hanni koja se smiruje i vadi ruku iz torbice.

Verovatno je shvatila da sam u pravu. Upalila je auto i krenule smo kući. Nije htela ništa da priča sa mnom ceo put, videlo se da je uznemirena. A ja nisam mogla da prestanem da razmišljam o Dylanu. Pitala sam se kada će mi se javiti. Polako postajem patetična.

Hanna je parkirala auto kod moje zgrade i ugasila ga. Naslonila se na sedište i stavila ruke na volan.

"Hanna, jesi okej?" upitala sam je zabrinuto. Nikad je nisam videla ovakvu, nikad ranije se nije ovako uznemirila zbog poruke od - L.

"Hanna, otkrićemo ko je - L. Samo nemoj da se brineš, biće sve okej." pokušavala sam da je utešim ali nije uspevalo.

Onda sam se setila jedne osobe koja bi možda mogla da je oraspoloži malo. Izašla sam iz auta i uzela telefon. Ukucala sam broj i pozvala...

                                   ****

"Hvala ti što si došao tako brzo." kažem Mariu i vraćam telefon u torbu. On je bio jedina osoba pored mene koja je znala za - L.

"Šta joj je? Jel opet.."
"Da. - L." završavam njegovu rečenicu.

"Mene neće da sluša, kao da me ne čuje. Sedi u autu i ne mrda." kažem i okrećem glavu ka autu. I dalje je bila tamo, u istom stavu.

"Dobro. Idem ja da pokušam." rekao je i ušao u auto kod Hanne.

Videla sam da joj je nešto rekao i ona ga je zagrlila. Zatim su nešto kratko pričali i onda su se okrenuli ka meni i mahnuli mi. Mahnula sam i ja njima i zatim su otišli.

Drago mi je što je Mario uspeo da je oraspoloži. Tačno je da ga ne volim nešto preterano ali on Hanni znači mnogo, što je dovoljan razlog da se ja potrudim oko njega.

Ušla sam u zgradu i popela se do svog stana. Otključala sam ga i ušla unutra. Ostavila sam torbu i jaknu na mesto, kao i starke. Zatim sam se istuširala na brzinu i otišla da spavam. Bila sam premorena.

*Sledeći dan*

Bude me sunčevi zraci. Otvaram oči, obavljam higijenu i počnem praviti doručak. Jele su mi se palačinke, tako da sam napravila smesu i krenula da pečem.

Dok se prva palačinka pekla, zazvonio mi je telefon. Broj je bio nepoznat ali sam odlučila da se ipak javim.

"Halo?" javila sam se dok sam uzimala viljušku.
"Hej, Lia." ispustila sam viljušku kad sam čula dobro poznati glas sa druge strane žice.

"Dylan?" upitala sam iznenađeno.
"Nadam se da te nisam probudio." upitao me je svojim jutarnjim glasom.

"Ma nisi, pravim doručak." odgovaram mu opet iznenađeno. Nisam mogla da verujem da me je nazvao. Morala sam da ga pitam..

"Odakle ti moj broj?" ne mislim da mu ga je Hanna dala, nije imala kad.
"Uzeo sam ga od Maria. Valjda se ne ljutiš." odgovara još dubljim glasom iako ne znam kako je to u stvari moguće.

Mislim da sam upravo zavolela Maria malo. Moraću da mu se zahvalim sutra.
"Ma ne,ne. Taman posla." odgovaram mu dok dižem viljušku sa poda.

"Hteo sam zapravo da te pitam, šta imaš danas u planu?" upitao me je a ja sam se grizla za jezik pokušavajući da ne zavrištim od sreće.

"Pa ništa posebno, zašto?" kažem mu dok stavljam palačinku na tanjir.
"Mislio sam da izađemo ako hoćeš." govori mi a ja sam ostala u šoku.

Dylan mene zove da izađemo? Dylan Miller? Mislila sam da ću da se onesvestim. Ali umesto toga, sklonila sam telefon sa uveta i zavrištala tiho. Onda sam vratila telefon na uvo.

"Lia? Jesi tu?" upitao me je.
"Da, da, izvini. Hoću da izađemo, što da ne." govorim mu kao da mi nije stalo jer neću da primeti da sam ovoliko uzbuđena.

"E odlično. Pokupiću te u 19h a ostalo je iznenađenje haha." nasmejao se. Bože, to je najlepši zvuk koji sam čula!
"Dobro, vidimo se." odgovaram mu.
"Vidimo se Lia." govori i prekida razgovor.

Ostavljam telefon na sto i krenem da skačem i vrištim i da se smejem i da pevam...

Nikad nisam bila ovoliko uzbuđena u životu. Onda sam osetila neki čudan miris.

Izgorele su mi palačinke! Brzo sam sve pospremila i sklonila jer sam morala da se sređujem. Izlazim na dejt sa Dylanom!

Pa evo ga i drugi deo! Lia I Dylan konačno idu na dejt. Šta mislite da će da se desi na tom dejtu? I šta mislite ko je L? Pišite mi u komentare, sve čitam. Ostavite vote! Voli vas vaša V.