Blessed With A Curse

Part 8

U tom trenutku moje telo je prosto stalo. Moj um je prestao da radi. Zaledila sam se u mestu i prostoru od količine straha koju sam osećala u svom telu. Čujem zvukove škripanja poda u dnevnoj sobi. Neko je definitivno tu. A meni je potrebna pomoć.

Izlazim iz tuš kabine najtišim koracima. Uzimam telefon koji i dalje svira moje najdraže pesme. Ne gasim ih, da osoba koja je tu ne bi posumnjala nešto. Ulazim u poruke i šaljem Dylanu: SOS, brzo dodji!

Samo se nadam da će odgovoriti što pre jer se užasno bojim. Vraćam se u tuš kabinu kao da se ništa nije desilo. Voda i dalje teče, nisam je ugasila. Osećam kako mi se koža ježi, zubi cvokotaju a telo drhti. Bože, smiluj mi se, molim te.

Odjednom čujem lomljavu. Neko je nešto slomio. Isuse. Sledeća sam ja. Osećam to. Čujem telefon da zvoni. Ne mogu da se javim, taj koji je tu će posumnjati nešto. Pogledam iz tuš kabine na telefon i vidim da me Dylan zove. Samo se nadam da će doći što pre..

"Šta treba da nađem ovde, ne razumem?" čujem buku i dubok muški glas. Pa bar da je žensko, počupala bih joj kosu i izbacila je napolje. Ovako sam bespomoćna.

"U kojoj fioci, o čemu pričaš ti?" Fioka? Pa ja ne čuvam ništa vredno u fiokama.

"Daska u parketu? Otkud ti znaš za to?" Daska u parketu? Nisam ni znala da postoji mesto u parketu za čuvanje stvari. Ko zna šta ima tamo.

"Pronašao sam. Crna torba jel da?" Crna torba.. Šta može da se krije u crnoj torbi? Novac, logično.

"A šta da radim sa devojkom? Da je ubijem?" Isuse hriste..

"Ubićeš je preko mene mrtvog." Čujem neki drugi glas. Muški, nežniji od ovog. Dylan!

"A ko si ti da me sprečiš?"

"Ja sam neko ko može da te ubije ti debilu." Vau. Nikad nisam čula ovakvog Dylana.

"Hahaha ma daj, ne provociraj me balavče."

"Otkrićeš ti ko je balavac." I čujem udarce. Dylan se tuče?

Čujem krikove, psovke, viku i jedan veliki pad. Nastade tišina. Samo da je Dylan dobro..

"Lia! Lia, gde si? Jesi li dobro?"čujem kako me viče i izlazim iz wc-a. Vidim ga u hodniku i bacam mu se u zagrljaj.

"Hvala bogu, dobro si." Govori mi on i mazi me po kosi. Sada se osećam u potpunosti bezbedno.

"Da li znaš ko je ovo, šta je hteo?" Upita me on.

Okrećem glavu i pogledam na pod. Vidim onesvešćenog muškarca. Ima crnu kapuljaču na sebi pa mu ne vidim lice. Mada, nisam mogla da ne primetim zlatni prsten lava na palcu njegove desne šake.

"Ne znam.. Tražio je neku crnu torbu koju je našao u parketu, ne znam ni šta se nalazi u njoj." Prilazim ka torbi i taman da je uzmem, nepoznati muškarac me gurne i uzima torbu.

Protrčava pored Dylana i izlazi napolje iz stana. Dylan je krenuo za njim.

"Ne, Dylane, ne idi!" Viknula sam mu. Ne želim da me ostavlja samu, ne mogu to da podnesem sad. Vidim da se vraća, ulazi u sobu i brzim korakom prilazi ka meni.

"Lia, jesi dobro?!" Povisuje ton. Spuštam glavu i vidim kapljice krvi. Dodirujem rukom sebi lice i shvatim da mi je glava rasečena. Dylan ustaje i uzima peskir iz wc-a. Donosi ga i stavlja ga na rasekotinu.

"Auch.." Ispuštam uzdah bola. Neizmerno peče.

"Jel te boli..? Upita me Dylan. Deluje tako zabrinuto i besno istovremeno. To ne može ni da se opiše.

"Izdržaću. Samo mi je važno da si tu sa mnom, ne želim da budem sa.."
"Ni nisi. Ja sam tu." Prekida me usred rečenice.

Hvata me za ruku i diže me sa poda i dalje držeći peskir na rani. Stavlja me na krevet i pokriva me. Gleda me tim svojim tamnim sjajnim očima. Vidim mu zabrinutost u pogledu.

"Što me tako gledaš?" Upitam ga i uzidižem se iz kreveta.

"Ne mogu a da se ne zapitam zašto te svi ovi ljudi napadaju. Prvo onaj napad kad je neko protrčao u hodniku, a sad ovo.. Jel misliš da bi to mogla biti ista osoba?" Upita me on.

"Dylane, ne znam, sve što želim je malo mira i tebe pored sebe. Zar tražim previše?"

"Naravno da ne." Legne pored mene.

"Samo mislim da bi trebali zvati policiju." Njemu nisam nikad ni ispričala zašto ne volim policiju. I ne planiram u skorije vreme.

"Nećemo zvati nikog. Ne verujem da će se više vraćati. Uzeli su ono što su hteli." Kažem ja njemu i ustajem sa kreveta.

"Gde si pošla?" Upita me on ustajući za mnom. "Moraš biti u krevetu, rana ti je loše."

"Ne želim natrag u krevet. Ispraću to i idem napolje."

"Šta? Gde ideš sad?" Upita me on zbunjeno i šokirano. Kao da ću ostati kući sedeći mirno u svojoj sobi kao da se ništa nije dogodilo. Znam ko me je napao, ali ne znam zašto.

"Idem negde da prošetam. Ne mogu više biti u ovom stanu." Kažem ja njemu i odlazim u kupatilo. Dylan me prati. Palim vodu i perem krv sa mog lica.

"Lia, to sada nije nimalo pametno.." govori mi on.

"A ostajanje u stanu u kome sam upravo bila pokradena je pametno?" Upitam ja njega. Nemamo izbora. Moram da odem odavde, sa ili bez njega.

"Dobro, u pravu si. Idemo kod mene." Kaže mi on i obuva patike u hodniku.

"Ne. Idem u starbucks po kafu." Govorim mu i oblačim kaput i čizmice.

"Gde god ideš, idem sa tobom." Kaže mi on. Šta god. Samo da uzmem kafu da se smirim. I da pokušam da saznam ko je kriv za ovo.

Klimam glavom i izlazimo iz stana. Zaključavam ga i silazim niz stepenice zgrade. Dylan mi džentlmenski otvara vrata na šta se ja nasmešim i izađem, a on me prati. Ide pored mene i hvata me za ruku.

Čini sve kako bi se ja osećala bezbedno. Žao mi je što mu ne ide baš najbolje. Pored svih poruka i pretnji koje sam dobila od L, ko bi se osećao bezbedno?

"Znaš, bio sam zaljubljen u tebe mesecima, ali nisam znao kako da ti kažem to." Saopštava mi Dylan iznenada. Vau. Slavni Dylan je bio zaljubljen u štreberku kao što sam ja? Šokantno.

"Trebao si samo da budeš iskren sa mnom, makar to bio i promašaj." kažem mu. Zaista, da je ranije rekao šta oseća, sve bi bilo drugačije.

"Bojao sam se da ćeš me odbiti." rekao mi je. Tako je sladak.

"Tebe? Ni u snu." Govorim mu i stisnem mu ruku. Pogledao je u mene i nasmešio se. Bože, koliko ga volim.

Dolazimo do Starbucksa i ulazimo unutra. Sela sam na mesto do prozora dok je Dylan otišao po kafu.

Razgledala sam ljude po prostoriji dok nisam ugledala Lolu. Razgovarala je sa nekim kovrdžavim dečkom. Kad me je primetila, sarkastično mi je mahnula a kovrdžavi se okrenuo da vidi kome maše. Bio je to Harry. I on mi je mahnuo. Nisam mogla da ne primetim njegov zlatni prsten u obliku lava na desnoj šaci..