Blessed With A Curse

Part 7

Nisam mogla a da se ne zapitam gde je. Čujem zvukove što znači da je i dalje u stanu ali ne znam tačno gde.

Ustajem sa kauča i otvaram vrata. U hodniku je mrak. Isuse, osećam se kao u horor filmu.

"Harry? Harry, gde si?" Pokušavam ga dozvati, ali se ne odaziva. Odjednom, čujem pucanj. Okrećem se i odlazim do vrata na kraju hodnika. Stojim ispred vrata i čujem pucnjeve i lomljenje stakla. Šta on to radi?

Nisam znala da li da uđem ili ne. Rekao mi je da nipošto ne ulazim, ali želim da znam šta je iza ovih vrata. Kucam na vrata ne bi li me čuo, ali  ništa. Otvaram vrata koja počinju da škripe i vidim ogromnu prostoriju sa krvavo crvenim zidovima.

Sa desne strane ugledam ogroman sto na kojem se nalaze komadići stakla. Sa leve strane stoji on i sipa viski u čašu. Na zidovima se nalaze razne puške i pištolji. On je pucao?

"Zar ti nisam rekao da ovde ne ulaziš?"govori mi dubokim glasom.

Stojim zaleđena u mestu, bez reči u glasu. On kreće prema meni i gura me nazad. Izlazimo iz prostorije i on zatvara vrata.

"Treba da kreneš." Rekao mi je. Pružio mi je kesu sa mojim stvarima i pokazao ka vratima. Uzimam je, obuvam se i izlazim napolje.

Trčim niz stepenice i otvaram vrata zgrade. Kiša je i dalje padala, ali ne toliko. Trčim i dalje. Trčim bez prestanka. Bežim. Osećam strah kako prolazi kroz moje telo. Strah od oružja.

-FLASHBACK-

"Mamaa, hoću i ja da idem!" govorim i vučem mamu za rukav sa nadom da će i mene povesti na rođendan njene prijateljice. Iako imam 10 godina, ne volim da ostajem sama kući.

"Lia, znaš da ne možeš, to je zabava za odrasle zato idem samo ja." govori mi mama dok oblači kaput. Saginje se i ostavlja mi poljubac na obrazu.

"Znaš da te volim Lia, zar ne?" govori mi. Klimam glavom.

"Kad se vratim, radićemo nešto zajedno, može?"

"Može! Volim te, mama!"

"I ja tebe dušo.." ustaje se i otvara vrata.

"Lepo se provedi!" vičem joj dok zatvara vrata. Penjem se uz stepenice i stajem kod prozora. Vidim mamu kako čeka taksi.

"Frank, šta ti radiš ov.."

-END OF FLASHBACK-

Značila mi je sve na svetu. Frank, moj otac, upucao ju je. Sa pištoljem. Hladnokrvno. Ostavio ju je da leži u lokvi krvi bez i najmanje nade. Ostavio ju je i otišao. Nikad ga nisu našli.
                                 ****

Dolazim do moje zgrade i ulazim unutra. Penjem se stepenicama do mog stana i otključavam ga. Zatvaram vrata i ostavljam kesu sa stvarima na sto. Uzimam telefon i stavljam ga na punjač da bih videla poruke. Imam 17 propuštenih poziva, od toga 12 od Hanne a 5 od Dylana. Isuse, pa nije me bilo samo 3h. Kucam Hannin broj i pritiskam slušalicu.

"LIA ELIZABETH CARTER, GDE SI TI DO SAD?!" Viče mi preko telefona.

"Isuse pa nije me bilo samo 3h, u čemu je problem?" neću joj reći za Harryja. Mislim da nema potrebe.

"Mislila sam da si mrtva u nekom jarku idiote! Dok L vreba, ne osećam se sigurno." govori mi ona. Nisam joj ni rekla da me je napao.

"Ne brini se Hanna. Volim te."

"I ja tebe Lia." Kaže mi i poklopi slušalicu.

Moram da nazovem Dylana. Sigurno je zabrinut koliko i Hanna. Ulazim u imenik, kucam njegov broj i pritiskam slušalicu.

"Lia, jesi li dobro?" nisam čak ni čekala da se javi na telefon. Odgovorio je na poziv čim sam pozvala.

"Da, telefon mi se ispraznio pa nisam mogla da te nazovem." Govorim mu. Ni njemu neću reći za Harryja. To je jedna velika nepostojana greška.

"Gde si bila, šta se dogodilo?" Upitao me on zabrinuto. Nema potrebe da brine. Znam vrlo dobro kako da se čuvam.

"Išla sam u šetnju i zaglavila sam napolju usred kiše pa sam čekala da stane. Malo pre sam stigla kući." Bože, ne volim što ga lažem. Mada, nemam izbora. Ne želim da ugrožavam nas nekim nebitnim događajem.

"Hm, u redu. Jesi kupila haljinu za maturu?" Isuse! MATURA!

"Isuse, matura je za dva dana a ja nemam haljinu! Šta da radim?" Uspaničeno pitam Dylana. Kako bi on trebao da zna? Glupačo, trebala si ranije da misliš o tome.

"Vidi, odabrao sam ti jednu u Forever 21. Samo treba da odeš da je vidiš sutra poslepodne. Ja ne radim tad ali samo reci da sam ja ostavio haljinu pod tvojim imenom." On mi je odabrao haljinu? Kako on zna kakvu bih ja nosila? Šta ako mi se ne dopadne? Šta ako je grozna? Ili skupa?

"Dobro,pogledaću. Ali šta da radim ako mi se ne dopadne?" Upitam ja njega.

"Ne brini dušo. Dopašće ti se sigurno." Awww. Ovo "dušo" me je oborilo sa nogu.

"Verujem ti." Kažem ja njemu. A kako i ne bi?

"I hvala ti na tome. Volim te."

"I ja tebe." kažem i prekinem razgovor. On je definitivno nešto najbolje što mi se desilo. Zahvalna sam Bogu što ga imam.

Ustajem se sa kreveta sa namerom da se istuširam. Uzimam veš, peškir, sivu trenerku i crnu Nike majicu. Ulazim u kupatilo i skidam sve sa sebe. Harryjevu odeću. Stavljam je sa strane sa namerom da je stavim u kesu, da mu je vratim posle. Na telefonu puštam svoj omiljeni mix pesama Lane Del Rey. Prosto je obožavam.

Ulazim u tuš kabinu i puštam vodu. Osećam se opušteno, voda mi pomaže. Sve dok nisam čula vrata kako lupaju. U tom trenutku sam shvatila da nisam bila sama.

I nakon jako dugo vremena, evo i mene. Ne znam da li me se sećate ili ove priče, ali ipak sam stavila novi nastavak. Trudiću se nadalje da pišem što više, tako da očekujte nastavke. Ostavite vote. Voli vas vaša V❤