Zovem se ljubav

1.Novi život

Jel znate onaj osećaj kada se probudite ujutru i osećate da ste spremni da napravite promenu?

Već dugo vremena i sama sam svesna da ovo ničemu ne vodi. Moj život se sveo na fakultet, učenje, povremena druženja. Ništa zanimljivo. Vodim život koji sam prezirala. Ne mogu reći da mi je teško, da imam velike probleme i brige. Ali jednostavno ne osećam se srećno.

Palim kompjuter i rezervišem kartu za Barselonu. Grad mojih snova još od pre 5 godina kada sam ga posetila. Već neko vreme planiram to. Ne znam da li ću se snaći, ali sam prelomila. Za sedam dana Matea Lekić menja svoj život iz korena.

Studiram hemiju i sada sam završna godina. Poslala sam zahtev za premeštanje na fakultet u Barseloni i juče sam dobila odgovor da sam primljena. Mojoj sreći nije bilo kraja. Postoji samo jedan problem. Niko sem moje najbolje drugarice Nađe ne zna za to. Čeka me jedan buran razgovor sa roditeljima. Razmišljala sam i ranije kako da im saopštim ali nikada nisam skupila hrabrosti. Večeras imamo porodičnu večeru na koju dolazi i moj stariji brat Pavle sa devojkom. On će me sigurno podržati . Nas dvoje imamo fenomenalan odnos i ako je on stariji 5 godina od mene.

Uzimam  telefon i kucam Pavlov broj.
"Hej mala"
"Ok mislim da bi stvarno bilo super da prestaneš tako da me zoveš" Mrzim to visoka sam 1,75m i definitivno nisam mala.
"Znaš da te volim."
"Znam, znam big brother." Volim tako da ga zovem, on je stvarno moj veliki brat ali bukvalno s'obzirom da je visok 2m
"Trebaš nešto? Zvučiš mi zabrinuto"
"Jesi slobodan sada htela bih da porazgovaramo? Možemo se naći za sat vremena u kafiću kod tvoje zgrade."
"Matea brineš me videćemo se svakako večeras."
"Mislim da bi bilo dobro da ovo čuješ pre večere."
"Ok mala vidimo se onda u kafiću."
"Nisam mala" Opet on po svom...
"Za mene ćeš uvek biti moja mala."
Prekine mi vezu. To tako liči na njega.

Pavle ima 27 godina, sportski tip. Pogađate košarka je u pitanju, naravno sa njegovih 2m ništa drugo nije dolazilo u obzir. Dugo godina se bavio profesionalno, ali pre 2 godine je imao tešku povredu noge i sad samo rekreativno igra. Od tada radi u jednoj advokatskoj kancelariji gde je i upoznao svoju devojku Ines. Ona je ćerka vlasnika, ali takođe radi sa njima. Ines je stvarno super devojka, i odlično se slažu, ponekad im stvarno zavidim na tome. Pavle se mnogo uozbiljio od kako je sa njom. Izašao je iz one faze noćnih provoda i menjanja devojaka,  jako mi je drago zbog toga.

Ulazim u kafić, Pavle je već stigao. Poljubim ga i sedam naspram njega.
"Malo si me zabrinula." Kaže Pavle pomalo upitnim glasom.
"Mislim da ćeš biti iznenađen kad ti sve ovo kažem, ali očekujem da ćeš me podržati i razumeti."
"Matea jesi dobro?"
"Jesam.. ovaj nisam ali biću..."
"Pojasni mi malo sad sam još zbunjeniji nego što sam bio."
"Pavle selim se u Barselonu." Kažem to u jednom dahu kao da mi je to poslednje što cu izgovoriti.
"Kako misliš seliš? Kad? Zašto? Čekaj jel me zezaš? Kako sad tako odjednom?"
Pavle je bio poprilično zbunjen. A kako i nebi kad sam mu saopštila sve tako s neba pa u rebra što bi rekao moj deda.
"Svakako ću sve ovo saopštiti svima večeras, ali htela sam da ti prvi saznaš.Već neko vreme razmišljam o tome, skupljala sam hrabrosti i konačno se osmelila na takav korak. Konkurisala sam pre mesec dana na fakultet u Barseloni i juče je stigao odgovor da svoje školovanje mogu nastaviti tamo."
"Jesi svesna šta si mi upravo ispričala?"
"Vrlo sam svesna i samo da znaš bila je ovo jako teška odluka. I sam znaš da hemija baš nije bila moja prva ljubav i moj izbor, ali šta je tu je. Dobila sam stipendiju, ipak moj prosek je jako dobar nisu mogli da me odbiju. Jutros sam rezervisala kartu, let je za 7 dana."
Pavle je ćuta par minuta. Ostavila sam ga da mu se malo slegne sve ovo.
"Matea znaš da studiranje u inostranstvu nije jeftino. Stipendija ne pokriva sve troškove a mama i tata to ne mogu da ti priušte. Znaš da bi ti ja rado pomogao ali Ines i ja kupujemo stan i trenutno nisam u mogućnosti."
"Ej opusti se, još nešto ti nisam rekla. Već neko vreme izrađujem unikatni nakit i prodajem imam lepu ušteđevinu."
"O pa ti si sve dobro osmislila."
"Zapravo ne to sam radila iz hobija a ispostavilo se da će mi dobro doći u mom novom životu. Svakako planirala sam da nadjem posao u Barseloni."
"Novi život kako to zvuči okrutno. Kao da bežiš od nečega..."
"Zapravo bežim. Bežim od Beograda koji me guši i ne čini srećnom. Pavle ja vas sve mnogo volim. Nedostajaćete mi puno, i Nađa takođe. Ali ovo je moj život i ne mogu večito biti uz mamu i tatu."
"O mila moja nisam imao pojma da se tako osećaš. Zašto mi nisi sve ovo ranije rekla? Znaš da meni možeš sve reći?"
"Znam ali o ovome sam samo sa Nađom pričala znaš da mi je ona kao sestra bliznakinja..."
"O sad mi je lakše bar nisi sve držala u sebi. Znači moja mala sestra se seli? Znaš da će ovo večeras biti jedna burna večera?"
"Znam, zato ti sve ovo pričam. Nadam se da me razumeš..."
"Razumem i podržavam. I Ines i ja ćemo večaras biti uz tebe kakav god ishod bio."
"O Pavle nemaš pojma koliko mi ovo znači. Volim te big brother."
"I ja tebe mala moja."
Ustane i zagrli me iz sve snage. Zagrljaj vredan života. Ovu su oni momenti kada su reči suvišne, moj brat me podržava imali šta bolje od toga. Privukli smo pažnju ljudi oko nas, ali nije me briga.
Ispratim ga do zgrade i nastavim peške kući. Prijaće mi šetnja, a i da razbistrim misli malo. Biće ovo teško veče...