Zovem se ljubav

15.Volim te

Matea

Živela zam svoje snove, svoju bajku. Vreme provedeno sa Davidom mi neizmerno prija. Već mesec dana smo zajedno. Počela sam i da radim i odlično se snalazim. Sve teče u najboljem redu, da mi je neko pričao da ću ovako srediti svoj život nebi mu verovala.

Dani smo provodili zajedno. Pokazao mi je koliko ljubav može biti lepa. Radili smo, viđali se skoro svakog dana. Vikendom bi odlazili na plažu ili provodili sa prijateljima.

Jedini problem koji smo imali jeste kada je David upoznao Markosa. Nisam u prvi mah skontala da je ljubomoran, jer znam da za to nije postojao razlog. Kada mi je David ispričao povod svoje ljubomore smejala sam se kao luda. Ne mogu da verujem da je sve zbog jedne slike koju je dobio pre par meseci. Na slici smo Markos i ja kako plešemo u klubu. Ne mogu da poreknem da mi je njegova ljubomora na neki način prijala jer mi je to pokazivalo koliko mu je stalo do mene.

Sreća uskoro smo sve razjasnili i Markos i David imaju skroz ok odnos sada.

Izlazim iz Instituta i ugledam ga kako sedi na haubi svog auta i čeka me. Njegov osmeh prouzrokuje još veći osmeh na mom licu. Prilazim mu i poljubim ga. Sada nakon mesec dana to činim rasterećeno, nisam više u grču jer on mi uliva poverenje.

"Kako je moja lepotica provela dan?" Grli me a zatim stavlja svoje ruke u moju kosu i mrsi je. Voli to da radi.
"Radno i nostalgično." Stavljam svoje ruke oko njegovog vrata i utisnem mu jedan mali poljubac na usne.
"Nostalgično?" Začudi se on.
"Da opet si mi nedostajao. Šta mi radiš a?" Nasmeje se ponovo, sjaj njegovih biserno belih zuba ponovo dođe do izražaja.
"Volim te to je sve. Pitam se ja šta ti meni radiš? Ne skidam ovaj budalasti osmeh sa lica i kolege već počinju da me zafrkavaju." Nije prvi put da čujem te dve reči iz njegovih usta, ali ja još nisam spremna da to izgovorim. Za mene te dve reči su svetinja i ne mogu tako lako da ih prelomim preko jezika i ako sam iz dana u dan sve više zaljubljena u njega.

"Hoćemo li? Gde me vodiš?" Sklanja svoje ruke iz moje kose i otvara mi vrata od auta.
"Iznenađenje." Namigne mi i obiđe do svojih vrata i ulazi u kola.
"Nije fer, uvek ti mene iznenadiš ne stignem da ti uzvratim a ti već nešto novo smisliš." Napućim usne i nadurim se.
"Evo obećavam daću ti vremena da me iznenadiš ali ovaj put moraš još malo da se istrpiš." Uzima moju ruku i poljubi je. Volim kada mi to radi. Da se ne lažemo volim sve što dolazi od njega, prija mi njegova pažnja.

Parkira se ispred moje zgrade i sad mi stvarno ništa nije jasno.
"Nisam ništa zaboravila." Kažem mu jer ne znam šta radimo ovde.
"Znam da nisi. Idemo gore pa ćeš videti." Ulazimo u lift i penjemo se na moj sprat. Otključavam vrata i ništa sve je isto kao što sam i ostavila.
"Lara nije kući izgleda."
"Znam Lara je na poslu priprema projekat zajedno sa mojim bratom i Nikom." Zašto on ovo sve zna?

"Moraćeš da zažmuriš." Krećemo ka stepenicama koje vode ka terasi.
"Ne brni ja te vodim nećeš pasti." Sreća znam po stanu da se krećem i žmureći ako treba.

Izlazimo na terasu osetim miris vanile i lavande kako se mešaju u vazduhu. David me drži oko struka i ne da mi da otvorim oči.

"Ajde sad možeš da otvoriš." Spuštam ruke i lagano otvaram oči. Prizor koji zatičem mi tera suze na oči od sreće.
"Hej šta je sad?" Rukom mazi moj obraz.
"Ovo je prelepo. Ja.. ne znam čime sam ovo zaslužila." Na terasi je postavljen sto i poslužena večera. Okolo svuda su sveće i lampioni. Pod je posut laticama ružama, a David pušta neku laganu muziku.

Povlači me za ruku i smešta me na stolicu.
"Ovo nije ništa, naspram onoga što ti zaslužuješ. Još uvek sam ti dužan zato što si patila zbog mene." David i dalje sebi ne može da oprosti šest meseci razdvojenosti.
"Hej nisi mi dužan ništa već sam ti to rekla. Ne znam da li bi iko učinio tako nešto, to mi je još više pokazalo koliko si mislio na mene." Kada sam čula njegove razloge bila sam u šoku, priznajem da nisam verovala Lari kada mi je rekla da sve to možda radi zbog mene. Retko koji momak bi u današnje vreme stavio moju reputaciju ispred svojih potreba, a on je to učinio.