Zovem se ljubav

Epilog

Tri godine kasnije

"Gde su moji najdraži momci" prilazim Davidu i našem sinu dok  se igraju u pesku.
"Vidi sine ko nam to dolazi." David pokazuje u mom pravcu našem dvogodišnjem sinu. Njih dvojica imaju poseban odnos i ako je to možda rano reci jer Alehandro ima samo dve godine.
"Mamaa." Čujem smeh moga sina dok me doziva.

Praktikujemo često da vikendom odlazimo na plažu, Aleks uživa u vodi i u pesku.

"Šta nam to nosiš mama?" Gledam u oči koje su me osvojile pre četiri godine, i dalje sa istim žarom gleda u mene. Ljubav nije prošla i neće nikad.
"Nosim osveženje za moje momke. Davide toplo je mogli ste preći u hlad." Aleks mi prilazi i seda u moje krilo. Jako je umiljato dete, svima prilazi i svi ga obožavaju. Možda zato što je i prvo dete u Davidovoj kući.

"Evo idemo mama samo da završimi ovaj dvorac."

Život mi iz dana u dan pokazuje kako lep može biti. Okružena sam ljudima koje volim i koji mene vole. Naš mali anđeo je ispunio naše živote. Od kako se Aleks rodi moji roditelji često dolaze kod nas. Mama mi je mnogo pomogla oko njega naravno tu je i Davidova mama koja je uvek tu da uleti kad ga treba pričuvati. I dalje često viđamo naše prijatelje i često se okupljamo. Nedugo nakon mene Nađa je rodila devojčicu. Markos i Sara su se venčali uskoro i oni postaju roditelji. Jedino Lara i Diego čekaju, toliko su nam smešni svima nisu se još ni verili ali žive zajedno. Mada za njih to ništa nije čudno, koliko im je vremena trebalo da priznaju jedno drugom da su zaljubljeni brak će još morati da pričeka.

Danas je Larin rođendan, organizovali su roštilj za prijatelje i porodicu i evo nas ponovo svi na okupu. Dok slušam Laru kako još uvek nije dobila poklon od Diega gledam u Davida i Nika. Niko drži Aleksa a David njihovu ćerku Miu. Rukama pređem po svom stomaku, još uvek nisam nikome rekla ali imaćemo još jednu bebu.

"Ljubavi sledeće definitivno mora biti devojčica." Nasmejem se i poželim da se njegova želja ostvari.

Veče je polako odmicalo Lara je sve nervoznija zbog poklona. Devojke pokušavaju da je smire ali usijana je to glava teško to ide.

Diego se izgubio na par minuta a iznad dvorišta krene da puca predivan vatromet. Čuje se muzika, to je omiljena Larina pesma. Konačno Diego izlazi sa buketom ruža i balonima u obliku srca. Lara je zatečena toliko je gunđala da nije dobila poklon a nije ni slutila ovako lepo iznenađenje. Otrčala je ka njemu, vidimo Diega koji kleči ispred nje sa otvorenom kutijicom. Jedno da i gromoglasan aplauz su usledili. Lara i Diego se grle a ja osetim ruke mog muškarca na mom struku. Naslonim glavu na njegovo rame.

"Tako su divni. Odma sam se setila naše veridbe."
"Sve nas je iznenadio ni ja nisam znao za ovo." Poljubi me u kosu, znao je koliko to volim.

Lagana muzika, deca kod bake i deke u krilu dok svi ostali plešemo.

"Davide htela sam nešto da ti kažem." Šapnem mu na uvo.
"Reci jedina."

Umesto reči u ruku mu stavljam test za trudnoću.

"Pozitivan je, dobićemo još jednu bebu." Od zbunjenosti do sreće na njegovom licu.
"Ovo je druga najlepša vest u mom životu." Podigne me i krene da nas vrti u krug.

"Ljudi imaćemo bebu." Govori porodici koja nas zbunjeno posmatra.

"Volim te Matea."

Evo konačno i epilog😍 Nadam se da vam se ova priča dopada 😊 Veliki sam fan wattpada i ovo je bio moj izlet u spisateljske vode, ne znam da li ću pisati još neku priču ali ako je budem pisala definitivno će prvo biti napisana pa objavljena 😃 Hvala vam na podršci i što ste bili uz Mateu i Davida😙😙😙😙