Zovem se ljubav

18.Duhovi prošlosti

David

Parkiram se u dvorištu porodične kuće. Ovo je moj dom od moje pete godine od kako se mama udala za Hosea. Ovde sam odrastao, ovde sam ponovo spoznao šta je toplina doma. Hose se trudio da Diegu i meni obezbedi sve što je u njegovoj moći i na tome ću mu biti večno zahvalan. Takođe nešto zbog čega ga cenim je i to što moju majku drži kao kap vode na dlanu. Nakon tragedija koja nas je zadesila njoj je trebala uteha a on joj je to i pružio. Meni je trebala muška figura u mom odrastanju i on je to bio. Pored svega toga dobio sam i brata. Našim venama možda ne teče ista krv, ali naša veza je neuništiva. A tu su i moji baka i deda koje mi je sam Bog podario. Da sam bira nebi bolje ni sam odabrao. Svaki put kad dođem kući obuzmu me emocije koje ne mogu da objasnim. Ali pre svega sam ponosan jer sam deo ove porodice.

"Hoćemo li?" Držim je za ruku i osetim kako me steže, stisak nesigurnosti.
"Hajde." Osmehne mi se blago. Nikada nisam razumeo tu njenu nesigurnost.
"Već sam ti rekao da nema čega da se bojiš." Pomilujem joj obraz i izađem.

Mama nam otvara vrata, uprkos tome što ima žene koje se brinu o kući ona je uvek volela i da pomaže u kuhinji a naračito da dočekuje goste.

"Mili moji." Osmehuje nam se mama i širi ruke.
"Ćao mama." Poljubim je i zagrlim.
"Mama želim i zvanično da upoznaš moju devojku. Znam da ste se upoznale na rođendanu ali tad je bila i gužva ovo je sad posebnije." Pušta me iz zagrljaja.
"Onda zvanično ja sam Lorensa." Zagrli Mateu a ona se iznenadi. Zaboravio sam da joj napomenem koliko mama voli da grli ljude koji su joj dragi, a Matea to izgleda jeste.
"Drago mi je ja sam Matea." Odmakla se i osmehnula, i dalje je nesigurna ali osećam da će je to uskoro proći.

Ušli smo unutra i pozdravili se sa Hoseom.

"Divna Vam je kuća." Matea se obrati mami.
"Hvala i nemoj molim te da nam persiraš. Jel tako Hose?"
"Tako je drga, još uvek smo mladi." Nasmejemo se svi a onda začusmo dobro poznat glas.

"Čemu se vi to tako smejete a glavni šoumen tek stiže?" Diego u svom maniru kao i uvek.
"Smejemo se onom od koga si nasledio taj gen." Mama ustaje i grli Diega. Nikada nisam bio ljubomora  kada bi mama podelila nežnost sa njim, kada bi ga grlila ili ljubila pre spavanja. Uvek sam znao da sam ja u njenom srcu na prvom mestu, ali da je to srce dovoljno veliko da u njega stane Diego i Hose i svi dragi ljudi oko nas.

"Ćao Lore." Poljubi je u čelo, od malena se tako pozdravlja sa njom.
"O pa tu su nam i golupčići." Prilazi i nama pa se pozdravi.

Ručak je protekao u miru, mi muški smo pričali neke naše teme, a mama je Matei pričala moje događaje iz detinjstva.

"Mama nemoj baš sve da ispričaš uplašićeš mi devojku." Bio sam dosta nestašno dete, priređivao sam im razne nestašluke.
"Što meni je to sve slatko." Kaže moja devojka.
"Jel se sećaš kad smo bili na zimovanju kad smo se sakrivali u sneg i plašili prolaznike?" Podseti me Diego na jedan u nizu doživljaja.
"Naravno, mama je tad bila toliko besna da je htela da nas vrati kući istog dana." Smejemo se svi i nastavljamo da prepričavamo događaje. Matea se konačno opustila pa nam je i pričala nešto i o svom odrastanju.

"Kako ti je na poslu?" Mama pita Mateu.
"Snašla sam se, za sad mi je odlično."
"Divno, najvažnije je da u životu budeš zadovoljan sa onim čime se baviš. Ja obožavam svoj posao i ne znam kako ću bez njega kad budem morala u penziju." Mama je jako vezana za svoje pacijente i bolnicu, maksimalno se predaje i daje poslu.
"Slažem se u potpunosti. To je jedan od razloga zašto sam se i preselila." A ja sam srećnik što je tu.
"Nisam nikada bio u Begradu." Hose im se pridružuje.
"Ni ja." Niko od nas nije i nadam se da ću uskoro ja biti prvi jer bi voleo da upoznam grad iz kog ona potiče.
"Nadam se da ćemo imati priliku da vas ugostim sve, ovako kao što ste vi mene."
"Jesam i ja pozvan?" Diego je pita.
"Naravno, i u Beograd a i u Banja Luku." Namigne mu Matea a on ništa ne konta.
"Što ta Luka nisam nikad čuo za to mesto." Naravno odatle je Lara sad sam se setio.
"To je grad u Bosni." Vidim da ne želi da spominje Laru ali skontaće on sam čim je spomenula Bosnu.
"Aha, pa ne znam da li ću dobiti poziv. Za sad je izgleda jedino Beograd siguran." Kiselo se nasmeje, znam da bi voleo i ovaj drugi poziv.