Zovem se ljubav

16.Ljubomora

David

Sedim u svojoj kancelariji i iznova se sećam njenih reči "Volim te." Melodija za moje uši. Osećam se ispunjeno, u mom životu sve se nalazi na svom mestu. Svaki muškarac koji voli ovoliko koliko ja nju volim bio bio ponasan koliko i ja. Nisam se trudio da sakrivam svoj zaljubljeni osmeh, svima sam pokazivao razlog moje sreće. A zašto i nebi, nema razloga da se skrivamo. Dvoje uspešnih mladih ljudi su pronašli put do srca.

"Napred." Neko mi kuca na vrata, danas je dan za konsultacije.
"Oprostite, imam par pitanja u vezi prošlog predavanja." Studentkinja iz moje grupe je ušla, ne sećam joj se imena jer ih slabo pamtim.
"Naravno izvolite koleginice pitajte." Objasnio sam joj zadatke koji joj nisu bili jasni.
"Evo možda vam pomogne ova knjiga, imate je sigurno i u biblioteci."
"Imam sve Vaše knjige, redovna sam na predavanjima." Pomogao sam par kolega u izdanju knjiga za fakultet, ali nisam još ništa samostalno uradio.
"O da knjige mojih kolega mogu Vam sve poslužiti." Nisam je zapazio na predavanjima da je aktivna.
"Hvala vam na pomoći."
"Nema na čemu koleginice." To mi je obaveza, hteo to ili ne.
"Rebeka Mendez se zovem." Mislio sam da joj ime počinje na L ali izgleda ni toliko ne pamtim.
"Oprostite slabo pamtim imena." Devojka je izašla a ja sam imao još par kolega na konsultacijama.

Posao je gotov za danas i radujem se tome. Ovih dana sam stvarno puno radio i malo vremena provodio sa Mateom. Zovem je jer moram da čujem taj njen anđeoski glas.

"Da li se mene to moj momak setio?" Luckasta kao i uvek.
"Eh kad bi moja devojka znala da nikada ne napušta moje misli."
"Hajde, hajde lepo je uželeti se nekad." Istina uželeo sam je se. Ne mogu ni dana bez nje, moram da je vidim pa makar i na pet minuta.
"Šta radiš? Jesi u stanu?"
"Jesam, htela sam da te zovem. Večeras je humanitarno veče koje organizuje centar. Danas su mi tek javili. Da li gospodin Rodrigez želi da bude moj pratilac?" Umoran sam ali nju ne mogu da odbijem.
"Biće mi čast gospođice Lekić." I dalje slamam jezik kad izgovaram njeno prezime, sreća ime joj je univerzalno.
"Čekam te."

Poznajem neke ljude koji rade sa Mateom. Sarađivao sam sa većinom. Pozdravili smo se sa svima a sa nekima i popričali par minuta.

"Jesam ti rekao koliko lepo izgledaš?" Najlepša je večaras, kao i svako veče i dan. Sviđa mi se nje  stil nikada nije provokativna uvek se oblači sa stilom odmereno i elegantno. Očaran sam nakitom koji prvai, sve što njene čarobne ruke dotaknu pretvara u savršenstvo.
"Rekao si mi to već minimum sto puta." Kad je to istina, a istinu ne treba ćutati.
"I reću ti to još toliko puta. Čarobnice moja." Dlanovima joj mazim obraze.
"Samo tvoja." Ovlaš poljubi moje usne i povuče me ka grupici ljudi.
"Ovo su moje kolege dođi da ih upoznaš." Upoznao sam dve devojke njenih godina i momka nešto starijeg od njih.

"Jel neko video Migela? Ceo dan ga tražim." Pitala ih je jedna devojka mislim Eva da se zove.
"Bio je jutros u laboratoriji. Zvali smo ga Matea i ja sa nama na ručak da ide ali je žurio imao je neke obaveze." Rekao je momak.
"A nas ne zovete?" Kaže druga devojka.

Zašto ona ide sama sa njim na ručak?
"Nismo vas videli, a i Matea i ja smo imali neku zanimljivu temu o kojoj smo pričali ne znam da li bi vas zanimalo." Kakvu temu? Kakav razgovor?
"Sledeći put idemo zajedno." Kaže im Matea a ja ključam iznutra. Ko je ovaj tip i zašto se tako smeška mojoj devojci? Zar ne vidi da nije slobodna?

"Matea kako stojiš sutra sa vremenom, trebala bi mi pomoć oko eksperimenta." Kreten se i dalje kezi.
"Ne znam, trebalo bi prvo da završim svoj rad o polimerima." Tako je to je moja devojka.
"Pomoću ti ja Leo slobodna sam sutra." Nudi se Eva.
"Hvala ali Matea je već upućena u celu priču, da te ne opterećujem sigurno ćeš dobiti novi posao." Pa nećemo tako, muva moju devojku pred mojim očima. Nakašljem se par puta a Matea podigne pogled ka meni. Znam da vidi moju boricu na čelu koja se pojavi kad sam ljut.
"Ljubavi dođi da te upoznam sa mojim kolegom." Povučem je za ruku ne dozvolim ni da se pozdravi.