Ti i ja

glupi petak

Opet ja.

Jebeš me glupu. Svima sam ovo ispričala, pa moram i vama.

Uglavnom, stojim ja na jebenoj stanici za tramvaj i čekam glupu četvorku - koja dolazi svake prijestupne. I stane sedmica na stanicu i ja SLUČAJNO pogledam u nju, kad ono on sjedi i gleda točno u mene sa nekim tupim osmijehom. Ja brzo pogledam iza sebe, da se uvjerim da sam sama i bila sam. Znači šta???

U jednom trenutku oboje okrećemo glave, jedno od drugog jer nismo mogli zadržati ozbiljan izraz lica i počnemo se smijati.

Umalo da mi nije pozlilo.

I tako, gledali smo se dobre 3 minute dok se nije upalilo zeleno na semaforu. Hvala Bogu na tome!

Ali to ne mijenja činjenicu da ga mrzim i dalje. Idiot.

Majke mi, ubit ću se.

Story time.

Ljudi moji, nećete vjerovati što mi se dogodilo u pošti isti dan.

Ja vam stojim u redu i čekam. Neka likuša iza mene ne prestaje komentirati moju jaknu i moj stajling, a nešto što najviše mrzim je kada netko komentira mene, moju kosu ili moj stil oblačenja, počnem se tresti od adrenalina dok ona i dalje govori gluposti. I dobro, ja šutim jer ipak imaju zaštitara i kamere, to me držalo dok nisam završila što sam trebala. U međuvremenu sam hvatala poglede ljudi ispred mene, ali nitko ništa iako me ona vrijeđa pred svima njima.

Ja se u brzo okrenem i kažem joj: "Molim vas, malo mi fali sa vas ne sačekam vani pa da popričamo nasamo...gospođo" to dodam da ne ispadnem nekulturna.

I ona će meni: "Ajde, sačekaj me vani da ti zube poravnam, derište neodgojeno!" ONA MENE KOMENTIRA NA GLAS CIJELO VRIJEME!!!

I ja joj odgovaram: "Nosila sam aparatić, ali sačekat ću vas da i to vidim." Tu dobijem poglede svih u redu i zaštitara, ali nitko ništa me govori. Pičke.

Ona se okreće sa komentarom derište neodgojeno i ja izlazim van. Čekala sam ju pet minuta, ali nije htjela van i ja sam kasnila na dogovor pa sam otišla.

Mislim da samo ja takve specijalce nalazim.