Ti i ja

ti

Znaš, od kako sam pričala sa tobom, došla sam do par zaključaka.

Prvo i osnovno, mislim da me se uopće ne sjećaš. Zbilja se pitam na čemu si, jer si me jučer gledao cijeli dan, ali mislim da ti nije baš došlo do mozga odakle me znaš.

Mislim da bi trebao prestati šmrkati..

Drugo, pomalo nisi normalan, ali kao što sam rekla, tko je još normalan ovih dana?

Treće, ovo me najviše zanima, znači nikada ne skidaš jaknu. Zbilja mi nije jasno zbog čega. Vani je 26 stupnjeva i ti si u jebenoj jakni i majici dugih rukava. Sumnjivo.

I zadnje, četvrto, iz bliza si mnogo slađi. Onako, puno slađi.

Zbilja pokušavam da mi se ne sviđaš više, ali što mogu kad si sladak?

Iako sam se malo razočarala, znaš. U razgovoru sa tobom sam shvatila neke stvari, ali i dalje ne želim vjerovati u njih. Ne znam zašto. Moj osjećaj mi govori drugačije.

I znaš, kada si mi rekao kako imam jako lijep oblik lica kada imam frizuru koju imam, bilo me pomalo strah. Strah da se ne zaljubim u tebe.

Ja sam ti na to odgovorila nešto tipa hvala, ali ne moraš me zapričavati da me pitaš za uslugu. Izgledao si tako zbunjeno, bilo je neprocjenjivo.

Odgovrio si ne ne ne ne, zbilja je.

Pomalo mi se smučilo. Znam kako izgledam. Zbilja ne moraš lagati da ti netko nešto napravi. Dovoljno je samo pitati.

I sada ovo pišem, ne znajući što da radim. Ne mogu držati toliko dugo, previše boli, a teško mi je pustiti.