Moja tajna

Part 7

Kalina se pogledala u ogledalo i bila je zadovoljna onim što je videla. Gusta, plava kosa joj je u ležerenim loknama padala niz ledja, zagasita crna senka na kapcima krila je zavodljive plave oči dok su usne premazane crvenim karminom mamile na greh. Rukama je prešla preko svog torza i okrenula se ispred ogledala. Osećala se veličanstveno, večeras je bila njena noć. Slavila je veridbu sa čovekom svog života i najvoljenim ljudima. Sav Beogradski krem došao je da poželi sreću budućem bračnom paru. Zbog njene bake, na proslavu su došli i visoko cenjeni hirurzi, kardiolozi, profesori, umetnici, najznačajniji biznismeni u zemlji. Mala intimna proslava prerasla je u gala dogadjaj u sali najprestižnijeg hotela u zemlji. Njena baka je bila oduševljena Mileninom idejom a spisak gostiju i želja je postao samo još duži kada im se priključio i Marko sa svojim idejama. Rekao je da Kalini priliči proslava dostojna princeze, bila je spremna da mu u svemu udovolji nakon tih reči. Na sebi je imala satensku crnu haljinu sa tankim, gotovo neprimetnim bretelama. Haljina je imala V izraz koji je otkivao Kalininu mlečno belu put i pravio diskretan dekolte, od struka pa nadole se lagano širila ostavljajući jednu nogu golom do polovine butine. Bila je to haljina za samouverene žene koje su ostavljale bez daha. Kalina je još jednom brižljivo nanela parfem i potražila svoju torbicu. Bila je spremna da sidje u salu gde se održavala proslava veridbe. Mobilni telefon joj je odjednom zavibrirao. Stigla je poruka od Marka: Kasniću ljubavi, gužva u saobraćaju, stižem što pre.

Nasmešila se u ekran telefona, bila je spremna sve da uradi zbog njega. Odgovorila mu je:Važi mili, brojim minute bez tebe, nedostaješ. Spakovala je telefon u torbicu i izašla iz sobe. Haljina joj se bajkovito vijorila oko nogu dok je dostojanstveno ulazila u salu gde se održavala proslava. Spontano se osmehnula i zabacila kosu preko ramena, nije pamtila srećniji trenutak u svom životu, još samo da Marko stigne.

Njen hod ispratili su muški uzdasi. Kalina se ljubazno pozdravljala sa svakim gostom, strpljivo odgovarajući da će joj se Marko pridružiti svakog minuta. Trudila se da ne uzme telefon u ruke i upita ga gde je. Svi su želeli da budu u njenom društvu, da joj čestitaju veridbu ili upitaju nešto u vezi sa venčanjem i njihovim budućim zajedničkim životom. U razgovoru sa starom porodičnom prijateljicom prekinula ju je baka. Neprimetno se prišunjala, sa svojom autoritativnom pojavom.

„Imate divnu unuku gospodjo Divna!Marko je pravi srećnik."

„Hvala, Marta! Oh, mislim da ni sam ne zna koliki!"- Divna je sa ljubavlju i ponosom pogledala svoju lepu unuku.

Kalina joj je zavernički stisnula ruku i nasmešila.

„Stevane, dodji da vidiš našu Kalinicu!"-gospodja Marta je pozvala svog supruga da im se pridruži u razgovoru.

„Kalina, očaran sam! Čestitam na veridbi, želim vam puno godina skladnog braka ispunjenog ljubavlju!"-Stevan je bio stariji gospodin, simpatičan i uvek nasmejan džentlmen. Elegantno je podigao i poljubio Kalininu ruku.

„Divna, odradila si sjajan posao."-na sličan način, poljubio je i njenu ruku.

„Kakva baka, takva i unuka!"-gospodja Divna se našalila što ih je sve nasmejalo.

„Kalina, kako je na studijama? Kaži mi, koja će država postati bogatija za jednu lepu doktorku, Srbija ili Francuska?"-upitao je Stevan.

„Na fakultetu je sve u redu, hvala na pitanju, sad imam mali predah od učenja a posle toga se vraćam ispitima. Ljubav će odlučiti gde ću raditi, još je rano da razmišljam o tome."

Baka ju je značajno pogledala, Kalinina životna želja bila je da se vrati u Srbiju, specijalizira pedijatriju i pomaže najmladjima, dok je njena baka imala druge planove. Želela je da Kalina specijalizira hirurgiju i nastavi da vodi porodične klinike. Slična tema bila je uzrok razdora izmedju njene bake i oca, zbog čega je Kalini ova tema uvek bila mučna i stvarala joj bol. Volela je medicinu, to joj je bilo u krvi i želela je time da se bavi ali na svoj način. Ne želeći da im pruži priliku za još neko pitanje, Kalina je mahnula Mileni. Prvo iskreno, prijateljsko lice ove večeri. Milena te večeri nije mogla da nekome ne zapadne za oko. Punačka i zajapurenih obraza u uskoj bordo haljini i visokim štiklama, skakutala je sa noge na nogu.

„Kalinice!"-veselo je otpevušila dok se gegala do njih, pazeći da se ne spotakne o sopstvenu haljinu.

„Miki moja."-Kalina je utonula je njen topao zagralj. Obožavala je Dunjinu mamu, bila je plemenita, dobrodušna, puna nežnosti i topline. Nikada joj nije uputila ni ružnu reč,za nju je Kalina bila isto što i Dunja, nikada ih nije odvajala.

„Bogami Divna, dobar smo posao odradile!"-pokazala je rukom na prostor oko njih u kom su ljudi veselo čavrljali i ispijali šampanjac. Žene su bile u elegantnim toaletama a muškarci u odelima. Sve je odisalo otmenošću i skupoćom. Biti na ovoj proslavi, bila je stvar prestiža. Najbolji hotel, muzika, pažljivo odmerena lista gostiju-proslava veridbe Kaline Aleksic i Marka Miscevica.

Milena je nedeljama ranije uznemiravala ketering službe, poslastičarnice, cvećare, uživala je u svakom momentu planiranja ove zabave.Pristupila joj je sa onoliko pažnje i posvećenosti koliko bi i Dunjinoj veridbi.

„I ja sam zadovoljna."-rekla je smireno Kalinina baka, oduvek ju je zbunjivala Milenina prostodušnost i otvorenost. Nije bila njen tip osobe, nisu mogle da nadju zajedničku sponu ali su se poštovale. Divna je smatrala da je Milena poštena i dobra žena, bez zadnjih namera, za razliku od svoje kćerke.

„Za Kalinu i Marka!Da nam se vole još dugo, dugo!"-rekla je Milena veselo podižući svoju čašu sa šampanjcem. Svi su nazdravili.

Kalina je iskoristila ovu priliku da se izvuče iz neugodnog razgovora za koji je predosetila da sledi, o njenoj budućnosti i karijeri. Došapnula je Mileni:

„Miki, pomaži, udaviše me ovde!"

Milena je glasno rekla:

„Kalina dušo, obećala si da ćeš mi pokazati venčanicu, gore je apartmanu gde ste i odsele, zar ne?"-zavernički joj je namignula.

„Naravno, idemo!Izvinite nas."-ljubazno je svima klimnula glavom i uhvatila Milenu pod ruku.

Vraćale su se hodnikom do Kalininog apartmana u hotelu. Baka i ona su uvek odsedale u hotelu iako su zadržale porodičnu kuću, jednostavno nisu želele da bude duhove prošlosti.

„Hvala dragom Bogu, ne želim još jednu svadju sa bakom zbog specijalizacije."-odahnula je Kalina sa olakšanjem.

„Divna samo brine za tebe dušo, jednu te ima, moraš je razumeti, nije joj bilo lako."-Milena ju je utešno potapšala po nadlanici.

„Neću sada da razmišljam o tome, hajde da vidiš venčanicu."-rekla je Kalina i otvorila vrata apartmana.

Nije bila spremna za ono što će videti. Na plavušu koja je u njenoj venčanici sedela u krilu muškarcu kojem nije mogla da vidi lice. Gornji deo venčanice bio je zgužvan oko struka devojke dok je muškarac bio posvećen njenim grudima. Devojka je okrenula glavu prema njima iznenadjeno.

„Dunja!"- vrisnula je Milena očajno.

Dunja je brzo pokrila gole grudi venčanicom i pomerila se sa krila muškarca. Ukazao se Markov lik, lica umazanog karminom, raščupane kose i sa spuštenim pantalonama. U očima mu se ogledao šok i iznenadjenje dok je na Dunjinom blistao pobednički osmeh.

Kalini se mutilo pred očima, njen verenik i najbolja drugarica?! Kako, zašto, zbog čega su to uradili? Pa ona ih ludo voli, život bi dala za njih, nemoguće da su joj ovo uradili... nije mogla da diše, vazduh je bio težak i opor, svaki udah je boleo. Osetila je kako joj dve vrele suze prže lice, morala je da izadje odatle, nije mogla da podnese taj bol. Okrenula se i pobegla iz sobe. Čula je samo Markovo „Kalina, sačekaj, objasniću..." ali nije stala, trčala je niz hodnik pa niz stepenice, sve do izlaza iz hotela, ostavljući iza sebe Dunjin trijumfalni osmeh, Milenine krike i Markov bes. Bežala je od istine.