Moja tajna

Part 21

Glava joj je bila teška a grlo suvo. Kosa joj je padala preko lica dok se borila za vazduh. Svaki udah zaparao bi joj grlo. Pred očima joj se mutilo a glasove u neposrednoj blizini čula je poput eha. U vazduhu se osećao nepodnošljiv smrad, budj i trulež. Pokušala je da pomeri ruke ali su bile vezane iza naslona stolice na kojoj je sedela.

Čula je lupanje potpetica po podu a zatim i kako je neko povlači za kosu. Podigla je pogled a dočekala ju je hladna voda, bačena pravo u lice.

,,Dunja?!''

,,Zdravo, drugarice!''-rekla je sa zlobnim osmehom.

,,Šta hoćeš više od mene? Zašto ovo radiš?''

,,Šta hoću? Ono što sam htela, ja sam i dobila, tebe na kolenima.''

,,Šta sam ti ja toliko loše uradila pa me mrziš iz dna duše? Bila si mi kao sestra!''

,,Mrzim te zato što si imala sve ono što ja nikada nisam, zato što si me uvek gledala sa visine i sažaljevala, zato što moja majka više voli tebe nego mene, svoju rodjenu cerku, kao da sam ja birala da budem cerka obicne nikogovicke. Ceo život slušam ugledaj se na Kalinu, ona je tako mila devojčica, Kalina ide na balet, Kalina svira klavir, Kalina Kalina Kalina...''-rekla je histerično.

,,Dunja, potrebna ti je pomoć, sve ovo još uvek možemo ispraviti...''

,,A ne, previše je ovo daleko otislo da bi se sad stavila tačka, uostalom on čeka da te upozna.''

,,Ko on?''

,,Vidiš, ja sam ipak ispala dobra drugarica, posavetovala sam te da se okaneš Luke Martinovića i vratiš u Francusku ali ti jednostavno nisi htela da slušaš.''

,,Ne uzimaj Lukino ime u svoja pogana usta!''

Dunja joj je udarila šamar, pljesak je odjeknuo prostorijom.

,,Da više nikada nisi podigla glas na mene, prošla su ta vremena, sada su karte podeljene nešto drugačije, ti si već na dnu a ja odlučujem koliko nisko još možeš pasti.''

....

Luka je držeći telefon na uhu, brzo izleteo iz stana, ostavljajući Divnu bez ikakvog objašnjenja.

,,Bude li joj zafalila jedna jedina dlaka sa glave, tebi će faliti mnogo više od glave.''-Luka je režao u telefon.

,,Nisi u poziciji da pretiš, Crni. Ja imam ono što je tvoje i mogu da radim sa njim šta god poželim. Tako je lepa i mlada, šteta da se ne provedemo malo dok je ovde kod mene.''

,,Nemoj da si je dotakao svojim prljavim rukama, tako mi Boga, sravniću te sa zemljom. Šta hoćeš, Vuksanoviću? Novac? Reci koliko, cifra nije problem.''

,,Novac ne može da mi vrati sestru.''

,,Mene kriviš za njenu smrt, u redu, doći ću sam, prebij me na mrtvo ine, muči, ubij, samo pusti Kalinu, ona nije ništa kriva.''

,,Ne. Da sam hteo da te ubijem, uradio bih to još pre mnogo godina ali nisam, čekao sam. Čekao sam da neko počne da ti znači, da ti znači upola onoliko, koliko je meni Nikolina značila i gle, jedna mala plavušica se pojavila u tvom životu.''

,,Molim te, učiniću sve što tražiš, samo nju ne diraj.''

,,Kakva promena stava, od pretnji velikog Luke Martinovića koji se razbacuje svojim novcem i statusom do molećivog cvilenja. Lepa je crni,  lepa je kao andjeo a uskoro će i biti tamo gde treba, gde je i moja Nikolina, medju andjelima.''

,,Ne, dodjavola, ne!''

Veza se prekinula.

...

,,Pretražite ceo grad, ništa me ne zanima, nadjite ga pa makar pod crnom zemljom!''-Luka je izfavao naređenja grupi momaka opasnog izgleda. Poslušali su ga, mračno klimnuli glavama i izašli iz prostorije.

,,Ubiću ga, kunem ti se, golim rukama ću ga zadaviti...''-besneo je svom najboljem prijatelju Milanu, šetajući od zida do zida, lud od tuge i besa.

,,Ja ne mogu da verujem, posle toliko godina, on i dalje nastavlja tu bolesnu hajku za tobom...''-rekao je Milan, vrteći glavom u čudu.

,,Ako joj se nešto dogodi, nikada to neću moći da oprostim sebi. Ona, ona je drugačija, nije kao mi, živela je ceo život pod staklenim zvonom, tako je krhka i mila...''-glas mu je prepukao i spustio je ruke u šake.

,,Voliš je.''

,,Više od života. Volim je toliko da boli.''

...

Kalina je gledala u čoveka čija joj je pojava unosila strah u kosti. Visok, taman, sa velikim ožiljkom preko levog obraza. Ruke su mu bile išarane tetovažama. Na levoj, nalazio se lik devojke nežnog pogleda i duge kose. I dalje je sedela na stolici zavezanih ruku iza ledja, dok su su joj usta bila zavezana platnenom krpom. Prišao joj je, fiksirajući njen pogled, progutala je ogromnu knedlu straha. Plašilo ju je to divljaštvo u njegovom stavu. Delovao je tako surovo i podmuklo.

Pomazio ju je prvo po obrazu, spuštajući ruku preko brade, vrata do njenog dekoltea. Otkopčavao je jedno po jedno dugme na njenoj bluzi dok su joj se suze slivale niz obraze, kvaseći tkaninu na usnama.

,,Shhh...''-prstom joj je prelazio preko grudi.

,,Lepa si kao anđeo, šteta, prava šteta...''- odjednom ju je jako uhvatio za vrat i jako stisnuo, podigao ju je od stolice. Iskolačila je oči boreći se za vazduh. Gledao ju je sa mržnjom a potom je njegov stisak popustio a ona je klonula ponovo u stolicu.

,,Želim da on to gleda, želim da gleda kako ti nanosim bol, kako patiš...''-izvukao je mobilni telefon iz džepa i pozvao nekoga.

Spustio joj je traku oko vrata i prislonio telefon na uvo.

,,Halo.''-začula je Lukin glas sa druge strane.

,,Luka...''-zajecala je gušeći se u suzama.

,,Kalina, mila...''

Toplina njegovog glasa ju je slomila, počela je da jeca i trese se.

,,Slušaj me ljubavi, neću dozvoliti da te povredi...''

,,Nemoj da dolaziš, Luka, ubiće te!''

Silina šamara koji je zadobila je bila takva da ju je oborila na tlo.

Grdosija od čoveka prislonila je telefon na uho.

,,Je l vidis kakav je osecaj biti bespomocan? Ipak, mi smo stari drugari, zato te neću držati dugo u neizvesnosti, u toku noći, bićeš obavešten gde da nam se pridružiš.''-rekao je i prekinuo poziv.