♡NA NIŠANU LJUBAVI♡✔

-Kiara, molim te spremi se krećemo za par minuta.-ponovno me je upozoravao moj zaručnik Lovro. Ja i on smo u vezi 2 godine. A tek smo se nedavno zaručili. Mogu reći da imam savršen život.-A ljubavi teško mi je odlućiti koju haljinu da obučem.-uzdahnula sam gledajući na ogromnu hrpu haljina na mome krevetu.

-A odaberi bilo koju, meni je svejedno.-rekao je. Ali s time mi nije ni najmanje pomogao. Večeras idemo na posebni domjenak. Lovrin otac prima odličje i titulu pretcjednika. To je za predani našoj državi. Bit će hrpa službenika. I vojnika i policajaca. Radi se o velikom događaju.-Ok dragi spremna sam. -rekla sam hodajući prema limuzini u kojoj me je čekao Lovro.

-I što kažeš?-upitam ga dok smo se vozili.-A ok je.-to je sve što sam dobila kao odgovor od njega. Nikad nije ni bio nešto slatkoriječjiv. Nikad mi nije rekao "volim te.". Ali on kaže da nema razloga da mi to govori kad mi to može pokazati.-Kiara, dušo izgledaš savršeno.-odmah mi je prišla njegova uštogljena majka. Volila me je samo pred kamerama. Inače me ne podnosi.  Lovro je otišao kod svoga oca i tako sam ja ostala sama. Ponovno. Uskoro je ceremonija započela. Ja sam umirala od dosade. Sve do onoga trenutla kada se osjetila jaka eksplozija. Počelo se pucati. Čuli su se vriskovi.

-Upomoć!!-derala sam se. Veliki komad zida je pao na mene i tako me zarobio. Nisam se mogla pomaknuti.-Čekaj, ne mrdaj se pomoćuti-prišao mi je neki vojnik.-Hvala ti.-rekla sam mu kada je podigao komad s mene. Odnosno moje haljine.-Moramo se maknuti odavde, inaće čete zaraditi metak.-govorio je stajući pored mene kako bi me zaštitio od pucnjave.-Moramo u središte grada, tamo će nas zaštiti.-rekla sam kada smo krenuli prema šumi.

-Ne možemo, grad je pod opsadom. Dođite samnom.-rekao mi je. Bilo me je strah. Morala sam pronaći Lovru. Bila sam zabrinuta za njega. Znala sam da je večeras on i njegov otac jedina meta.-Dođite ovdje. Ovdje čemo se skloniti na jedno vrijeme.-govorio je vojnik sklanjajući bravu s male kolibe.-Zbog čega je došlo do napada?-upitala sam dok je on palio vatru.-Iskreno, nikad nemam objašnjenje za rat-uzdahnuo je.-Nadam se da će se naš grad uspijeti obraniti.-kažem, a on stane gledati u mene. Kao da nije razumijo što sam rekla.

-K...kako to misliš? Pa nije naš grad pod opsadom njihov je.-rekao je zbunjeno gledajući me.-Molim te reci da nisi odavde.-dodao je.-J..ja jesam odavde.-kažem i progutam knedlu. Kada sam ga malo bolje pogledala shvatila sam da on nije naš vojnik.-O ne. Ovo ne može biti nikako dobro. Samo mi reci da nisi neka poznata osoba u gradu i da nećemo završiti u novinama.-rekao je. A ja sam na to raširila oči. Znala sam da neće samo bit u novinam nego i na vjestima s velikim naslovom "Snaha predsjednika pošla s neprijateljskim vojnikom. "

-A pa sad...-kažem mu.-Joj, nemoj mi molim te reći tko si i dali čemo biti na vjestima. Dovoljno sam i ovako ljut.-kaže. Nisam ništa rekla nego sam samo sjela u čošak. I on je sav uznemiren sjeo do mene.-Mogu li barem znati kako se zoveš?-kaže i dalje gledajući u mene.-Zapravo ne bolje je da se ne upoznajemo u slučaju da...znaš neko ne preživi.-rekao je taman kada sam otvorila usta da kažem svoje ime.

-Kad ću se moči vratiti u grad?-upitala sam ga.-Što se mene tiće možeš odmah ići, naravno ako želiš umrijeti.-govorio je hladno.-Ma...-taman kada sam htjela nešto reči u kuću nam uleti za mene neprijateljski vojnik. Taj vojnik je krenuo na mene nožem. A ovaj iza njega upuca ga bez ratmišljanja. Vrisnula sam. Krv se rasprsnula, bilo je krvi i po meni.-A ne, nemogu ja ovo.!-poćela sam paničariti. Ispred mene je ležalo mrtvo tijelo a na meni njegova krv.

-Hej smiri se, slušaj...smiri se!-odmah je prišao i počeo me je smirivati.-Ajde smiri se. Obrisat ću ti krv s lica a onda ćemo ti nać neku odjeću.-bio je umirujuč. Uspjeo me je smiriti. Nakon što mi je skinuo krv s lica, našla sam neku robu i obukla sam se. A on je pokušavao napraviti radio da vidimo imali kakvi vijesti.-Još uvjek se traga za predcjednikovom snahom koja je nestala sa zabave zajedno s neprijateljskim vojnikom... -govorio je glas s radija. A vojnik me je pogledao zaprepašteno...

_________________________________________

Ovo je samo neki uvod otprilike u priću. Nastavak uskoro...nadam se da će vam se svidjeti prica...🤗