Jednom kada se slučajno založiš za ljubav, nije moguće odustati.
Ona je zbog njega okrenula leđa obitelji i bogatstvu, hoće li i on okrenuti leđa svojoj domovi iako mu je u krvi da se bori za domovinu.
On vojnik željan uspjeha i osvete, a ona obićn...
Jutros me je probudio alarm na mobitelu. Znala sam da će se ponovno svi okupiti na doručku. Lovrina majka će me kao i uvijek gledati s gađenjem. Iako se uvijek trudim biti dostojna snaha. I ne davati joj povoda da me ne voli, ali ovoga puta sam usrala.-Dobro jutro.-rekla sam kada sam došla za stol. Svi su me mrko gledali. Nitko ništa nije reko. Uzdahnula sam i digla sam se. Odlućila sam odmah otići do kućice za poslugu.
-Dobro jutro Gospođice.-pozdravio me je Albert.-Dobro jutro Albert. Gdje je on?-upitala sam Alberta.-Tu sam.-rekao je glas iza mene. Ne znam ni sama kako se on uvijek nađe iza mene.-Dobro jutro.-kažem a on okrene očima.-Dosta mi je tvoga ovakvog ponašanja! Kako se zoveš?-izderem se a on me začuđeno pogleda.-Dobro šta se nerviraš!-kaže.-Zovem se Rafael.-kaže.-Eto vidiš nije to bilo toliko teško.-kažem a on ponovno okrene očima.-O Bože stvarno je mrzovoljna osoba.-on me pogleda začuđeno.
F**k. Rekla sam to na glas.
-Hajde moramo se naći s našim generalom. On će te voditi kroz vojnu obuku.-kažem mu dok smo išli prema mome autu.-Pa ja sam svoju obuku već završio.-počeo se buniti.-Rafael ajmo si ovo olakšat. Odeš završiš obuku i onda svako može svojim putem.-kažem mu.-Mislim da je ovo prva stvar oko koje se oboje slažemo. Ne volim ovu četvrt punu snobova.-kaže.
-Dečki pozor! Otpust!-derao se general vojnicima na obuci. Čim me je primjetio krenuo je prema meni s velikim osmjehom na licu.-Kiara ljepotice. Drago mi je što te vidim.-rekao je i zagrlio me je. On ima oko 56 godina. Bio je jako dobar prijatelj mome ocu.-Timotej i meni je dragi što te vidim.-uzvratila sam mu zagrljajem.-Ti si predpostavljam naš novi vojnik. Timotej.-kaže Timotej i pruži ruku Rafaelu.
-Rafael. Ne mogu baš reči da mi je drago.-kaže Rafael ali ipak pruži ruku Timoteju.-Slušaj mladuću da ti kažem. Ni ja sam nikada ne bi pristao obučavati neprijateljskog vojnika,ali pošto se Kiara zauzela za tebe, to ću ućini samo zbog nje.-kaže mu Timotej.-Hvala ti. Kakav je plan za njegovu obuku?-upitala sam ga.-Pa dolazit ćete ovako u jutro. Imat če trening s ostalim dečkima, pa pauzu i naravno trening u teretani. Možeš i ti u teretanu da ti ne bude dosadno dok ga budeš čekala... -kaže.
Pokazao nam je gdje je svlačionica. Rafael se otišao presvući u oprenu za trening, a ja sam sjela na tribine kako bi ih promatrala dok treniraju.-Dečki pozor!-zaderao se Timotej, a oni su svi stali u vrstu.-Za početak optrčavanje.-rekao je i zafijučkao, na zvuk fučkaljke svi su krenuli trčati. Moje oči su cijelo vrijeme promatrale Rafaela. Trčao je brzo. Sporske je građe. Dok je trčao izgledao je kao da može optrčati koliko god treba.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Kada je prolazio pored mene pogledao me je u oči. Tada je Timotej ponovno zazviždukao. To im je bio znak za tijelovježbe.-Ajmo brže dečki!-derao se Timotej pljeskajući rukama kako bi im održao ritam.-Kiara možeš krenuti u teretanu, sada će ti se uskoro i ostali pridružiti.-rekao mi je. Nabrzinu sam se odjurila presvući.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Započela sam sa trakom za trčanje. Uskoro je teretana bila puna. Rafael je došao na traku do mene.-Ne trči se tako brzo češ se umoriti.-naravno počeo je odmah pametovati. Poslušala sam ga i koristila sam drugu metodu trčanja.-Nemoj disati kroz usta bolit če te trbuh.-ponovno je rekao. Veselilo ga je ovo pametovanje. Htjela sam mu proturiječiti no odjednom mi se zavrti u glavi. Krenem padati no Rafael me uhvati prije nego li padnem.-Odvedi je kod naši bolničara u šatoru broj 5.-kaže mu Timotej. Pokušala sam se diči no Rafael me podigne u svoje naručje. Kada sam stavila svoje ruke oko njegovog vrata pogledali smo se.
Doveo me je do lječnice.-To vam je od napora i iznenadnog umora. Jeste li jeli što jutros?-upita me lječnica.-Nisam, ovaj...-kažem a Rafael kimne glavom ljevo desno.-E pa to vam je od toga. Preporučujem vam da pojedete nešto i odmorite se. Bit će vam odmah bolje.-kaže lječnica.-Uredu hvala.-kažem a ona izađe iz šatora.-Zašto nisi doručkovala?-odmah me je upitao.-Da sam jela moja svekrva bi me zapalila pogledom.-kažem i pokušam se dići, no ponovno me je Rafael držao zbog toga što bi ponovno pala.
-Suđeno mi je paziti na tebe.-rekao je. Naše glave su bile jako blizu jedna drugoj.-Hajde idemo ti nešto kupiti za jest.-kaže. Da nije ništa rekao sigurno bi postalo neugodno. Polako sam se oslonila na njega.-Daj mi ja ću voziti.-kaže kada smo došli do auta. Ništa ne kažem nego mu samo dobacim ključeve. Došli smo u neki mali kafić u kojem služe i hranu. Zauzeli smo jedan stol. Konobarica je došla do nas.
-Izvolite što biste naručili?- upitala nas je.-Meni ćete dati samo sok, bilo koji.-rekao je Rafael, a zatim su obodvoje pogledali u mene čekajući moju naruđbu.-Ja ću kolač s čokoladom.-kažem a Rafael me ponovno s čuđenjem pogleda.-Uredu sada čemo vas uslužiti.-zapiše konobarica u blokič i ode.-Kiara jel ti mene zezaš?Pa nisi ništa jela i sada češ jesti kolač? Valjda slano pa slatko.-odmah je počeo Rafael.
-Ja uvijek jedem slatko pa slano. U slučaju da ne poživim do deserta. A desert je najslađi dio večeri.-kažem i još ga više zbunim.-Znaći ti si posebna biljka. Tako šta nisam ni vidio ni čuo.-samo podigne ruke u zrak u znak predaje. Uskoro smo dobili naruđbu. Pojela sam kolać a poslje sendvič. Dok smo došli kući već je pao mrak.-Laku noć Kiara.-rekao je Rafael a onda je svako krenuo svojim putem. I ovu večere sam spavala sama u krevetu. No iz nekog razloga nisam bila tužna. Bila sam još uvijek pod dojmom dana kojeg sam provela uz Rafaela. Čudno?!?!
_________________________________________
Evo jos jedna nastavak...znm da dugo nisam objavljivala, ali nisam stigal...zao mi je....nadam se da vam se svida ovaj nastavak...
