♡NA NIŠANU LJUBAVI♡✔

Treče poglavlje:Zašto im dopuštaš da te gaze ?

Za mene je počelo novo jutro i ponovno suočavanje s svekrvom. Sjela sam za stol no ovoga puta nisam niš rekla. Odmah me je mrko pogledala. Htjela sam joj nešto reći no u blagavaonicu je ušetao Albert.-Gospođice Kiara, Rafael vas hitno treba.-rekao je.-Izgleda da je tvoj dečko napravio neko sranje.-bezobrazno je rekla Lovrina mama. Pogledala sam u Lovru koji je bio vidno ponižen.

-Ja...-krenula sam mu se obračati.-Gubi mi se s očiju!-izderao se na mene. Naravno svi su mu oduvijek bili važniji od mene. Ljutito se dignem od stola i uputim se ka kućici za posluge, gdje se nalazila Rafaelova soba. Zapravo ne znam na koga biti ljuta. Svi oko mene su upravu. Sama sam si kriva. Brišem suze i ulazim u Rafaelovu sobu.-Drago mi je da si se udostojila pojaviti, ali nemaš brige sam sam si pomogao. Možes se vratiti kod svoje obitelji.-odmah je krenuo bahato.

-Jesi ti to plakala?- odmah mi se približio i pogledao me je u oči.-Ma...nisam...ovaj šta si me ti trebao?- pogledala sam u pod. Pokušavala sam izbjegnuti njegov pogled.-Kiara jesi. Tko ti što napravio?-zvučao je bijesno. Njegova reakcija me je iznenadila.-Zbilja nije bitno, što si me trebao? A i spremi se moramo krenuti Timotej nas sigurno već čeka.-kažem mu.-Uredu, izlazi iz moje sobe doći ću.-kaže ljutito.

Nisam se htjela još više svađati. Izašla sam i sačekala sam ga kod svoga automobila. Ubrzo je došao. Nije ništa rekao samo je ušao u auto.

Bože pomozi mi...

Imam problema s obje strane. S jedne strane Lovro i njegova obitelj, a s druge Rafael. U autu nismo ni riječ progovorili.-Ne moraš ostajati, dođi poslje treninga po mene.-samo je rekao i izletio iz auta.-Ma što si on umišlja?-ugasim auto i odlučim sjesti na tribine.

Gledala sam Rafaela kako staje u vrstu nakon razgibavanja. Iako me je povrijedio nešto me je vuklo da ga gledam. Bio je sam prljav id blata i zemlje s obzirom da je morao riješiti poligon provlaćenja kroz blato i slićno.

-Uredu momci, podjelit čete se u parove i evo vam lista zadataka koje morate riješiti. Imate 3 sata. -govorio je Timotej. Kada im je podjelio lističe uputio se prema meni.-Djevojko što te mući?- odmah je shvatio da imam briga. On me poznaje od moje 6-te godine.-Joj Timotej ne znam jesam li dobro postupila...-uzdahnem.-Slušaj neću te lagati ovo sto si ti napravila ja se nikada ne bih usudio. Ali ti možeš sve, samo vjeruj u sebe.-kaže  i potapša me po ramenu.

-Ja stvarno nerazumijem što ti radis ovdje? Daj se gubi odavde ili još bolje ubij se!!!- čula se dernjava s terena. Timotej i ja smo se odmah spustili na teren, imali smo što i vidjeti. Rafael se tukao s nekim drugim dečkom. I sve što je bilo složeno za teren sada je letilo na sve strane.-Dečki dosta!- glasno se zaderao Timotej a njih dvojica su odmah prestala.-Max, Rafael poslje treninga ostajete sve ovo spremati.-rekao je Timotej.

-Neka on ostane i čisti, on je taj koji je odbio nositi našu uniformu.-pobunio se Max.-Ma dovoljno mi je što moram biti u ovome sranju a sada da jos ljubim i grlim vašu zastavu i uniformu?- Rafael je bio živčan.-Rafael i ja čemo to riješiti ne mora Max ostajati.-kažem Timoteju.-Kako ti želiš.-kaže Timotej. Još su neko vrijeme izvšavali viježbe. A zatim su se svi spremili i otišli kući. Ja i Rafael smo ostali spremati stvari.

-Zašto si plakala danas?-odjednom me je upitao dok smo spremali.-Ja nisam plakala, ovaj upalo mi je nešto u oko.-kažem ne gledajući ga u oči. Iz nekog razloga bojala sam ga se gledati u oči, imala sam osječaj da će shvatiti da ga lažem.-Anđele mene ne možeš prevariti. Iako te kratko poznajem znam kada me muljaš.- ostavio je sve i prišao mi je. U njegovoj blizini mi nikad nije bilo neugodno kao sad.

-Anđele? Rafael molim te fokusiraj se na posao.-kažem i pokušam promjeniti temu.-Zašto im dopuštaš da te gaze?-totalno je ignorirao moje pitanje i privukao me je još bliže k sebi. Stavivši ruke oko moga struka, u tome trenutku su mojim tjelom prošli trnci. Izgubipa sam se u njegovim očima.-Rafael molim te nemoj.- uzdahnem i pokušam se osloboditi njegovih ruku koje su se jojs uvijek nalazile oko moga struka.-Što? Anđele zar si ne vjeruješ u mojoj prisutnosti.-ispitivao me i prilazio mi je sve bliže i bliže. Htjela sam reagirati, no tijelo me je izdalo. Nisam se mogala pomaknuti.

Krenuo je usnama prema meni. Zatvorim oči i krenem svojim usnama prema njemu. No on se iznenada odmakne.-Eh. Anđele  ti žudiš zamnom, no samo da ti kažem ne padam na razmažene bogatašice.-kaže bezobrazno i spusti svoje ruke s mene. Ovaj njegov potez me izbaci iz teksta stoga ga odgurnem i opalim mu šamar.-Drzniče jedan, mrzim te!-bespomoćno se zaderem i odjurim u auto. Čula sam ga kako se glasno smije iza mene.

A koja sam i ja glupača, kako sam pala na tako jeftin trik. Pogotovo nakon njegovog jutrašnjeg ponašanja. Ali jednostavno nemogu si pomoći. Kad je blizu mene izgubim kontrolu nad svojim tijelom. Moje tijelo se topi pod njegovim prstima.-Slušaj Kiara...-počeo je kada smo sjeli u auto.-Ne slušaj ti mene. Dovoljno mi je što me kod kuće svi mrze, što mi je zaručnik digao ruku prvi put na mene. Dovoljno mi je teško nositi se sa svojim problemima, nemoj mi još i ti praviti probleme.-kažem i uzdahnem. Gledao me je zaprepašteno.

-Lovro te je udario?!?!?!-pobjesnio je. Ja nisam shvatila što sam rekla.-Joj ma zaboravi, ja sam kriva. Idemo kući.-kažem.-Ubit ću ga. Ako te ponovno pipne rečeš mi ?!-zadere se.-Ne ti se nemaš što petljati.-kažem.-Anđele rečeš mi!-zadere se.-Dobro Rafael neče se to ponoviti...-krenem govoriti.-O budi sigurna da neće...-prekine me i ljutito izađe iz auta i ode u svoju sobu. Ja sam u auti ostala zbunjena.

_________________________________________

Evo novi nastavak...madam se da vam se sviđa, nisam dugo pisala...i nemogu obecati da cu cesce pisati jer ne stignem....ali obecavam da cu ovu pricu zavrsiti do kraja....😘