Never Be The Same || Croatian - ZAVRSENA

5. Onda ces i ti mene trebati

Dorian P.O.V.

Udjem u kucu i zalupim ulaznim vratima. Brzim koracima dodjem u dnevnu gdje sjede Edward i Robert. Naslonim ruke na kauc i pokusavam se smiriti. Ne mogu vjerovati sta mi je rekla.

,,Sta je tebi bilo?"-pita Robert vidjevsi modrice na licu.

,,Nasli su nas jucer i odveli."-kazem.

,,Tebe i onu malu?"-pitao je Edward misleci na Alison.

,,Da! Natjerali su me da progovorim inace bi ju ubili."

,,Nisi valjda rekao?!"-ustao je Edward.

,,Rekao sam da je u New Yorku da imamo vremena pobjeci."

,,I u cemu je problem?"-pitao me.

,,Ona."

,,A brate, zao mi je, ali moras bez nje."-rekao je Robert.

,,Ona je vec u svemu ovome! Prvo kad saznaju da nas nema ici ce njoj. Znaju gdje zivi i znaju apsolutno vec sve o njoj, a i da ne znaju saznali bi."-rekao sam ljutito.

,,Onda ne mozemo riskirati. Mora ici s nama."-slozili smo se.

Alison P.O.V.

Probudim se i vidim da je 19:08. Cijeli dan sam prespavala. Sta da sad radim? Dorian nije zvao... Glupa sam, jako. Trebala sam ga sprijeciti da ode.

Zazvonio mi je mobitel, Maria. Vjerojatno ce mi sad tisucu pitanja postaviti, eh.

,,Gdje si ti cijeli dan?"

,,Ma, boli me glava, nisam nigdje isla danas. Sad sam bolje."

,,Mi bismo isle van. Ides s nama?"

,,Moze. Kada?"

,,U devet cemo te pokupit. Ajde, vidimo se."

Ne znam zasto sam pristala. Ne ide mi se ustvari, ali mozda mi cak i dobro dodje.

....

Nakon dva sata konacno spremna. Taman sam i dobila poruku od Patricie da su stigle. Obujem stikle i uzmem torbicu i sidjem dolje. Dok nisam izasla iz zgrade, uplasila sam se na trenutak, sta ako je netko od njih ovdje? Hoce se nesto dogoditi? A onda sam skuzila da Patricia hoda prema vratima i izasla.

,,Hej, kako si?"-zagrlila me.

,,Odlicno, ti?"

,,Isto."-prije negoli smo usle u auto sam jos jednom pogledala uokolo da nas netko mozda ne prati.

,,Hej Maria."-rekla sam kad sam usla.

,,Hej. Jesi bolje?"-sretno je rekla.

,,Ma jesam. Odspavala i dobro sam."

Krenule smo prema nekom novom klubu. Navodno da je prelijepo uredjen i da pustaju samo onu popularnu glazbu.

Kad smo stigle, vec izvana se vidjelo da je novoizgradjeno. Bilo je vec puno ljudi unutra, a i vani. Usle smo unutra i sjele za sank, po obicaju. Narucile pice i onda je Patricia vec pocela govoriti izvjestaj kog je vidjela i kako su konobari zgodni. Onda sam i ja pogledala konobare. Na prvu sam se jako uplasila kad sam ih pogledala, izgledali su isto kao oni ljudi. Oni sto su tukli Doriana. Onda sam popila na eks da dodjem k sebi.

,,Opa, mala, polako."-rekla mi je Patricia kad me opazila kako sam brzo popila.

,,Jel tebi dobro? Nemoj da te opet boli glava."-pitala me Maria.

,,Sve je u redu."-kratko sam rekla.

Onda sam vidjela kako se jedan sklonio u neku sobu i pricao na mobitel. Slucajno sam pogledala ponovno i vidjela kako me gleda i govori u isto vrijeme. To su oni! Sigurno! Pokusavala sam ostati mirna, ali mislim da mi nije bas islo...

,,Alison!"-izderala se Patricia na sto sam se stresla.

,,Daj zasto tolko urlas?"

,,Oprosti, nije namjerno. Odnosno je. Hocu da malo ozivis. Pokisla si."

,,Nije mi bas do toga."-rekla sam pokusavajuci zvucati bezvoljno.

,,Onda idemo Maria i ja."-uzela je Mariu za ruku i otisle su, a mene je i dalje bilo jako strah, cak vise, sad sam sama.

Nisam znala ni na koju stranu da se okrenem. Ustvari, tu ima jako puno ljudi pa ne moze mi nitko nista. Udahnem i ponovno popijem iz case.

,,Ponovno se susrecemo..."-priblizio mi se poznati glas od kojeg mi se ledila krv u zilama. Christian. Okej, disi, ne pokazuj strah, budi bezobrazna i maknut ce se.

,,Sta ti opet hoces?"-okrenula sam glavu prema njemu.

,,Puno toga. Nego, kako si?"-jel se on sali?

,,Sta te briga."-ponovno sam popila gutljaj.

,,Svidja mi se ta tvoja gluma hladne i nedodirljive."-naslonio se na sank i gledao me u oci, dok sam ja gledala sasvim naprijed, nisam htjela da nam se pogledi susretnu.

,,Mislim da me stvarno boli briga sta se tebi svidja."

,,A ako mi se ti svidjas?"-rekao mi je priblizivsi se mome uhu.

,,I za to me boli briga jer se ti meni ne svidjas. I pusti me na miru."

,,Zanimljivo."

,,Sta ti radis ovdje? Pratis me?"-pitala sam nakon par sekundi.

,,Dobra ideja. Ali, ovaj put ne. Ovo je moj klub, zato sam ovdje."-pogledala sam ga s nevjericom. Od svih klubova mi smo dosle u njegov!

,,Ja moram ici."-ustala sam i krenula prema izlazu. Nisam se javila curama, necu unistavat zabavu, uzet cu taksi, jednostavno, i pobjeci.

Vani sam izvadila mobitel i utipkala broj taksija. Tad je ponovno dosao on.

,,Ja cu te odvesti."-stavio je ruku na moju uzimajuci mi mobitel iz ruke.

,,Sta radis ti, vrati mi mobitel."-pruzio mi je mobitel te sam ga uzela.

,,Zasto neces da ti pomognem?"

,,Zato sto meni ne treba tvoja pomoc. Ostavi me na miru jednostavno."-izderala sam se na njega, nervira me jer me stalno prati.

,,Necu ti nista napraviti, smiri se."-priblizio mi se na sto sam se ja udaljila.

,,Ne priblizavaj mi se, idi unutra."

,,Znam da smo lose poceli, ali..."-tu sam ga prekinula.

,,Nismo mi nista poceli. Ti si odvratna osoba, makni se!"

,,Znas sta? Shvatit ces mozda uskoro da ti nije ni Dorian tako divan i krasan kako ti mislis. Bit cu tu kad shvatis, onda ces i ti mene trebati."

,,Gubi se vise!"-tad je konacno otisao unutra.

Taksi je stigao i odvezao me kuci. Pred vratima sam trazila kljuc od stana i stavila ga u bravu. Okrenula sam i vrata su se odjenom otvorila. Nije valjda da nisam zakljucala? Upalila sam svjetlo u hodniku i sve je bilo na mjestu, nije provala, u redu. Izula sam stikle i ulazeci u dnevnu upalila svjetlo. Tad sam vrisnula kao nikad u zivotu od straha!

Evo i 5.nastavak! Uzivajte mi! Sljedeci nastavak uskoro!