Never Be The Same || Croatian - ZAVRSENA

11. Mene je briga

Polako otvaram oci. Osjecam se slomljeno. Jako slomljeno. Sjetim se da me udario auto. Kako sam mogla biti tako glupa i ne gledati? Sad lezim u bolnickoj sobi. Dorian stoji okrenut ledjima i gleda kroz prozor.

,,Budna si..."-okrene se i pogleda me te dodje do mene.

,,Sta je bilo?"-tiho kazem, shvatim da jedva govorim.

,,Nasli su te ispred bolnice. Onaj tko te lupio pobjegao je. Ali to nije jedino lose."-tu je zastao.

,,Ne razumijem..."-pokusavam shvatiti o cemu bi mogla biti rijec.

,,Michael je nestao."-kaze, na sto mi padne mrak na oci.

,,Molim?"-kazem pomalo povisenog tona te se zakasljem.

,,Pronaci cemo ga. Smiri se. Ti moras odmarati. Prosla si bez vecih ozljeda, imas srece."-krenula sam ustati na sto me zaustavio.

,,Gdje je Christian?"-pitam kao iz topa.

,,U sobi. S njim je sve u redu. Mozda i ranije izadje iz bolnice."-sjeo je u fotelju, a ja sam ustala.

,,Sad ce me cuti!"-kazem i sto sam brze mogla izadjem iz sobe i krenem Christianu.

Znala sam koja je soba jer sam ga ja i prijavljivala u bolnicu. Govno jedno odvratno, da nije bilo mene i Michaela, umro bi tamo kao zadnje pseto, a ovako vraca.

,,Slusaj me sad..."-cim sam usla krenuo je on sa svojim provociranjem.

,,Vidjela si da ti fali prijatelj?"-rekao je bezobrazno.

,,Trebala sam te pustiti da crknes tamo! Da te zivotinje pozderu! Ali ne, ja sam ti dala sansu i pustila sam te da zivis, uz uvjet da nas sve ostavis na miru!"-derala sam se koliko sam mogla.

,,Ipak nisi."-smireno je rekao uz provocirajuci osmijeh.

,,Trebala sam!"

,,Ne bi mogla."

,,Mislis?"-priblizila sam se i stisnula mu vrat, ne jako.

,,A sad ces me ubit?"-pitao je smijuci se.

,,Itekako."-malo sam jos stisnula.

,,Neces, nisi toliko hladnokrvna."-jos vise me izazivao.

,,Mislis da nisam?"-bas kad sam krenula jos jace, netko me zaustavio. Aha, Dorian naravno.

,,Sta radis to? Jel ne vidis da samo provocira?"-drzao je moju ruku u svojoj.

,,On ga je oteo!"-zaderala sam se.

,,Znam. Naci cemo ga."-uvjeravao me.

,,Vrlo tesko..."-ubacio se Christian. To me jako razljutilo i pokusala sam bar doci blize da ga nalupam, ali ponovno me Dorian uhvatio.

,,Pusti me!"-urlala sam na sav glas.

,,Pusti ju. Nek me ubije, kad bas hoce."-rekao je na sto sam se pokusala oteti Dorianu, a bas mi i nije islo.

,,Zacepi dok te ja ne ubijem..."-zaprijetio mu je Dorian, a onda me izveo van i odveo u sobu.

,,Jesi ti normalna?!"-mislim da je popizdio.

,,Ja jesam normalna?! Sta je sve napravio i da prodje nekaznjeno?!"-i ja sam se derala na njega.

,,To nije tvoja briga."-e na ovo sam se jako uvrijedila.

,,Kako nije?! Ja sam kriva! Ja sam sve rekla!"-vikala sam na rubu suza.

,,Ne, smiri se... Tu sam."-cvrsto me zagrlio i nije ni malo popustao. Prvi put sam se osjecala sigurnom otkako se sve ovo izdogadjalo.

,,Bojim se."-rekla sam dok smo lezali na krevetu, jedno pokraj drugog.

,,Nemoj. Tebi nista ne moze biti."

,,Ma ne to. Kog briga za mene...?"-tu me prekinuo.

,,Mene. Mene je briga."-pogledao me u oci. Dugo smo se tako gledali i nekako smo polako se priblizavali jedno drugome, a onda su nas prekinuli.

,,Oho, pa mi nesto tu prekidamo..."-rekao je onaj plavi, ali su svejedno usli.

,,Mi se ispricavamo, ali moramo smisliti kako cemo naci Michaela."-dodao je ovaj drugi.

,,Lako. Ja cu ga natjerati, kao sto je on mene."-odgovorila sam.

,,Plan A. Svidja mi se."-rekao je.

,,Ne moze. Necu da si opet u svemu ovom."-naravno da se Dorian nije slozio.

,,Daj suti, nista mi ne moze biti. Nadrogirat ce se s nekim tim lijekovima i gotovo."-rekla sam tako lako, a ustvari treba to sve poznavati, ne znam ustvari kako planiram izvesti to, ali naci cu nacin.

,,Ma sta da se ne mijesa? Bolje joj sve ide nego nama."-nadodao je onaj plavi.

,,Ne zelim da ona to dozivi!"-rekao je Dorian ljutitim, ali i zabrinutim glasom.

,,Sta da ne dozivim? Ne razumijem."-zbunjeno sam ga pogledala, a tad su ova dvojica otisli van.

,,Bila je jedna cura... Zvala se Rachel. Upoznao sam ju prije dvije godine. Tad smo zapoceli vezu i tako je to trajalo par mjeseci. Shvatio sam da ju volim, vise od svega. Zarucili smo se. Ona je bila od pocetka u svemu ovome, s nama. Isto kao i ti. Onda je, kao i u ovoj situaciji, dosao Christian sa svojima i onda je bilo kao i onda kad ga je Michael upucao. Samo sto je Rachel bila ta i ubio ju je Christian."-meni je bilo tesko slusati, kako je onda njemu bilo govoriti? Cvrsto sam ga zagrlila i tu smo sutjeli.

,,Zato ne zelis da sam ja u ovome. Jel tako?"-kasnije progovorim.

,,Zelim da se klonis svega ovoga. Ovo nije za tebe. Ovo je preopasno."-kaze gledajuci me u oci.

,,Onda necu biti ovdje. Sutra cu ici kuci."-kazem bez ikakvih problema.

,,Slusaj... Mene mozda nece biti neko vrijeme i necu se moci javiti. Doci cu cim budem mogao. Prvo moramo naci Michaela. Kad ga nadjemo, rijesit cemo se Christiana. Tek tada cu doci. Ne znam koliko ce trajat, ali ti se nista nemoj brinuti."-kaze te mi stavi ruku na obraz.

Kimnem glavom dok se u mojim ocima nakupljaju suze. Tad jedna od njih sklizne niz moj obraz te ju on pazljivo obrise. Pogleda me u oci i iznenada spoji nase usne.

11. Nastavak!!! Nadam se da vam se svidja! Novi nastavak uskoro!