6. Nisam dosao tu da sutim

169 12 1
                                    

,,Sta se ovdje... Kao ste vi usli unutra?!"-zbunjeno sa ispitivala Doriana koji je sjedio s neka dva lika u mojoj dnevnoj sobi.

,,Jednostavno."-rekao je jedan.

,,Zasto ste ovdje?"-nastavila sam ispitivati.

,,Moras ici s nama, za svoje dobro."-rekao je drugi.

,,Ma vi niste normalni. Izlazite svi van! Svi!"-izderala sam se.

,,Alison, smiri se!"-rekao je Dorian.

,,Necu se smiriti. To sto je Christian lud i pobit ce sve samo da dodje do Michaela nije moj problem."-odgovorila sam.

,,Ona sve zna?"-okrenuo se prema Dorianu ovaj do mene.

,,Da, mislim da bi trebala, posto je vec u svemu ovome."-odgovorio mu je.

,,Gledaj, kad shvati da nas nema, prvo ce tebe traziti da mu kazes, prijetit ce ti svime, mucit ce te. Dorian to nece dopustit, a i mi zajedno s njim."-ponovno je objasnio ovaj.

,,Ma ne pada mi na pamet otici odavde."-ponavljala sam.

,,Onda ides na silu!"-ljutito je rekao Dorian.

,,Ne ponasaj se kao da mozes upravljati mojim zivotom. Ne mozes. Ne moze nitko od vas."

,,Hocemo ti pomoci, ne mozes ostati ovdje nakon sto mi odemo."-rekao je treci.

,,Zasto jednostavno ne rijesite to kao muskarci zasto ste mene upleli u sve ovo?"

,,Da Michael to moze, to bi odavno vec bilo rijeseno."-rekao je.

,,A zasto ne moze?"

,,Michael ima psihickih problema. Ne bjezi sam. Povlaci se po mentalnim bolnicama vec dvije godine."-rekao je taj treci lik.

,,Jel to zbog toga sto je vidio kako mu je sestra ubijena?"

,,Da."-odgovorio je.

,,Onda ga je to razljutilo bez razmisljanja je ubio Christianovu obitelj... Morali smo ga poslati u bolnicu. Jednom je mogao i nama nauditi, nije bio svjestan sta radi. Mi necemo dopustiti da on ubije jos nekog, pa makar i Christiana. Michael nije ubojica."-objasnio je ovaj do mene.

Tu smo svi zasutjeli. Razmisljala sam o svemu sto sada znam. Razmisljala sam o bijegu, hocu li to napraviti ili ne. Uopce nije laka odluka. Ovdje se radi o tome kako cu zivjeti. Ovo se sve prebrzo dogodilo. Upoznam decka na plazi, zavrsimo oteti, saznam da stiti ubojicu, uvucem se u sve ovo... Najradije bih si oduzela zivot.

,,Jel biste mogli otici? Zelim spavati."-pitala sam nakon nekog vremena.

Ovaj do mene je krenuo prema ulaznim vratima, zatim se ustao onaj drugi i krenuo iz dnevne, a onda je ustao i Dorian. Ova dvojica su vec izasla iz stana, a Dorian se zaustavio kad mi je bio blizu. Pokusao me poljubiti u obraz, ali sam ga zaustavila. U tisini je samo otisao, bez ikakvih pitanja.

....

Lezala sam nepomicno na krevetu. Stan je bio mracan i hladan. Nije mi se dalo pomaknuti. Ovo je vec peta noc kako ne spavam. Prije tocno pet noci sam ga upoznala ustvari. Prvi put smo izasli i prvi put sam u zivotu bila oteta i zamalo ubijena. Najgora i najbolja noc u zivotu. Zatim se zacuje kucanje na vratima. Necu otvoriti. Znam da je on. Nakon minutu pocne zvoniti. A brate, necu ti otvorit. No, svejedno je nastavio. Ustala sam i krenula prema vratima te ih otvorila.

,,Ne bi se ti bratu javila..."-bio je to Nick. Usao je unutra i krenuo u dnevnu i sjeo.

,,Sori, imam... Puno posla."

,,Ne, nemas. Lazes rodjenog brata. Sjedni i pricaj sta je."-ali uvijek, uvijek je znao kad nesto nije u redu.

,,Ma nista. Umorna sam."

,,Dobro, ne moras mi reci."-rekao je shvativsi da ponovno lazem.

Tad je ponovno netko pozvonio na vratima. Sad je on, sto posto. Moram otvoriti, da Nick nesto ne posumnja.

,,Nekog cekas?"-pitao me.

,,Ne..."-krenula sam prema vratima i pogledala kroz spijunku. Christian? Molim?

,,Hej..."-usao je sasvim nepozvan u stan.

,,Sta ti radis tu?"-pitala sam ga odmah.

,,Nisam znao da imas drustvo..."-rekao je pogledajuci Nicka.

,,Pa, imam."-rekla sam ironicno.

Dosao je u dnevnu i upoznali se, Isuse ne! Sta sad?! On zna da imam brata! Ne, ovo se ne dogadja!

,,Moram ici, naisao sam da te vidim."-rekao je Nick te me zagrlio, a onda sam ga ispratila.

,,Da se nisi usudio vise ikad mu prici ni na pet metara!"-brzo sam dosla u dnevnu i zaprijetila Christianu.

,,Molim?"-rekao je kao da glumi neku osobu koja nikad nije ni mrava zgazila, sta?

,,Cuo si me. Njega ces ostaviti na miru."

,,Jesam mu napravio nesto? Ne. Jel on ima nekakve veze s onim klosarima? Ne."

,,Klosarima?"-ponovila sam kako ih je nazvao.

,,Da. Nista drugo nego obicni klosari."-ponovio je da me razljuti jos vise.

,,Ti bolje suti. Bolje ti je da sutis."-ponovno sam mu rekla.

,,Nisam dosao tu da sutim."

,,Nego? Zasto si ti uopce dosao? Nitko te nije zvao."-rekla sam beozbrazno.

,,Au, nemoj biti bas toliko bezobrazna prema meni, srce me boli."-nervira me njegov sarkazam.

,,U redu..."-zakolutala sam ocima.

,,Mi imamo nesto posebno, ja to znam."-poceo je govoriti o nama, na sto sam prasnula u smijeh.

,,Ti si dosao o tome pricati?"-i dalje sam se smijala.

,,Ne, ovo sam sad shvatio. Nego..."-ustao je i otisao negdje... Otisla sam za njim i bio je u kuhinji, trazio nesto.

,,Sta trazis?"-zbunjeno sam pitala.

,,Noz."-sledilo se govno u meni, a ne samo krv.

,,Sta ce ti?"

,,Pa to ja tebe pitam."-odgovorio je i onda me tek zbunio. Uzeo je bocu vina i case i opet se vratio u dnevnu.

,,Ne moze."-uzela sam bocu iz njegove ruke.

,,Zasto?"

,,Ne pada mi na pamet imat tebe pijanog u svom stanu ili da ti mene napijes. Nema tog Boga."-rekla sam cvrsto drzeci bocu u rukama.

,,Ti stvarno mislis da bi ja tebi nesto napravio?"

,,Naravno da mislim."-logicno sam zakljucila, prema svemu sto sam prozivjela.

,,E da znas da ne bih. I hocu ti to dokazati."

,,Ne na ovaj nacin."

,,Nego?"-zainteresirano me pitao, ali sam sutjela, a onda je ponovno uzeo bocu iz moje ruke i ipak poceo sipati u case. Pa, bit ce ovo zanimljiva noc. Ugh...ili ne.

Evo ga! 6.nastavak!! Uzivajte i sljedeci ce uskoro!

Never Be The Same || Croatian - ZAVRSENAOù les histoires vivent. Découvrez maintenant