Kupljena

4

Ulazim u salu za sastanke i zatičem novog člana na mestu predstavnika za štampu.

- Izvinjavam se što kasnim, saobraćaj.

- U redu je, još uvek nismo počeli, Rubi Marks ovo je Gabrijela Rossi, Gabrijela, Rubi je naš novi predstavnik za medije – zamenio je jednu ženu drugom, ne moram biti detektiv da zaključim zašto.

- Pre nego što krenemo sa radom želim da vas zvanično obavestim da smo rešili problem curenja informacije, gospođicom Evelin se sada bavi policija – zvanično je objavio.

- I Izvinjavamo se svima zbog neugodnosti – dodao je Gas. Svi su promrmljali da je u redu osim mene, ja nisam ništa rekla.

Nakon dva sata sastanak je završen, ja sam ostala poslednja da sakupim moje papire. Kad sam ih sakupila okrenula sam se i udarila u Nataniela.

- Treba da razgovaramo – rekao je ozbiljno.

- Slušam.

- Svestan sam da je ono u policijskoj stanici bio nasporazum, ali moralo je tako biti.

- Da li je ovo bilo izvinjenje? Jer ako jeste prilično je jadno.

- Ne nameravam da se izvinjavam za nešto što je izgledalo logično, jer između mog tima i nepoznate žene normalno je da verujem više timu koji radi za mene, osim togatreba li da te podsetim kako sam te upoznao.

- Nema potrebe da me podsećaš, ja odlično znam pod kakvim okolnostima smo se upoznali ali trebalo da me pitaš ako već sumnjaš a ne da pošalješ policiju po mene.

- Kao što sam već rekao . . .

- Znam šta si rekao ali pogrešio si. Zato, potrudimo se da što pre završimo ovaj posao da ne bi morali više da gledamo jedno drugo.

- Da li zato odmah odlaziš nakon sastanka? Da ne bi morala da me gledaš? – nagnuo se ka meni.

- Da – kažem hrabro ali se pokajem jer prepoznam u njegovim očima isti onu vatru koja je gorela u njima kada me je vezao za krevet.

Ne znam da li je čekao da ustuknem ili da pobegnem ali nisam uradila ništa od toga, videla sam već ono najgore u njemu.

- Da li je to sve? – pitam.

- Ne, večeras imamo sastanak sa pukovnikom u osam.

- Gde?

- Ovde.

- Doći ću – zaobiđem ga i izađem iz ove sale.

***

Nervozna sam, dan mi prolazi kao na iglama, imam neki čudan osećaj koji mi ne da mira.

Taj čudan današnji osećaj prati me i dok ulazim u zgradu, nema nikoga svi su već otišli kući, to je bilo malo čudao ali u Natenielovoj kancelariji zatekla sam pikovnika Bella, Roberta Walkera i Nataniela.

- Gabrijel kako si – Robert me prvi pozdravi.

- Odlično, kako ste vi?

- Mladalački – našalio se.

- Pukovniče – pružim mu ruku.

- Gospođo Rossi.

- Gabrijela sedi – Nataniel mi se obrati.

- Hvala.

Onda je krenulo raportiranje o projektu, zatim ona zbrka i na kraju se završilo šalom.

Robert i Dejvid se očigledno jako dobro poznaju tako da su ostali još da razgovaraju a Natanijel i ja smo krenuli kući.

Osetila sam se zarobljenom kad je ušao za mnom u lift.