Kupljena

12

Martine - iznenadim se kad ga ugledan na vratima svog stana. Pijan je.

- Mogu li da uđem? Molim te.

- Uđi - sklonim se u stranu.

- Gde su tvoja majka i Houp?

- Spavaju, skoro je ponoć - naglasim.

- Ja . . . možda sam popio malo više.

- Primećujem.

- Moramo da razgovaramo - za nekog ko je pijan razgovetno priča. Martin je malo nezgodan kad popije.

- Kasno je.

- Znam, ali . . . ništa se nije promenilo.

- Ne razumem.

- Ti i ja, sve je isto.

- I dalje ne pratim.

- Mislio sam da ću nakon razvoda prestati da mislim na tebe, prošle su čak i dve godine . . . dve godine ali i dalje je sve isto.

- Martine ne želim . . .

- Ali ja želim! - grubo me prekida.

- A koliko vidim ni ti nisi nastavila dalje.

- Ali ne zato što te volim.

- Ne? - hvata me za lice.

- Martine, boli me - steže me.

- I mene boli, boli me mozak!

- Ne viči! - odgurnem ga.

- Napolje.

- Gabi . . . kako ne razumeš? Trebaš mi - hvata me za ruke.

- Martine pijan si, razgovaraćemo sutra.

- Zbog tebe!

- Pusti me - pokušavam da izvučem ruke.

- Ne, saslušaćeš me.

- Prvo me oslobodi - sad se već bojim.

Umesto da me oslobodi on pokušava da me poljubi na silu.

- Martine prestani - odgurnem ga.

- Odlazi ili ću nazvati policiju.

Ignoriše me i ponovo pokuša da me poljubi, ne vičem zbog ukućana ali se otimam. Naše otimanje preraslo je u borbu, dok se ja borim protiv njega on pokušava da me skine . . .

- Ne - padnem na pod a on se baci na mene.

- Martine - šutiram ga i guram ali on ne odustaje. Već mislim kako će me silovati dok mi majka i ćerka spavaju. Nekako dohvatim nečiju cipelu i udarim ga u čelo, to ga zbuni na trenutak i ustanem.

- Gabi - Martin me hvata za nogu ali već sam dohvatila staklenu vazu sa ružama, okrenem se i slomim je o njegovu glavu. Prvo me je pogledao iznenađeno, onda sam videla tamnu krv kako se sliva niz njegovu slepoočnicu, i samo je pao.

Stajala sam u mestu nesposobna da se pomerim, nije bilo zvukova bilo je tako tiho. Mama i Huop spavaju. Houp, napokon ustanem i krenem ka mom telefonu samo mi je jedno ime na pameti.

- Gabrijela.

- Mislim da sam upravo ubila bivšeg muža.

***

Držim telefon u ruci, čučim u uglu i ljuljam se, vidim samo jedno mesto, zatvor. Samo sam o tome razmišljala dok nisam ugledala Nataniela na vratima, procenio je situaciju, video mene pocepanu, Martina na podu i krenuo ka meni.