7

23.1K 931 18
                                    

Houp i ja smo otišle u kupovinu, zatim smo svratile do marketa i vratile se kući.

- Mama, šta je ovo? – buljim u igračke koje se nalaze u dnevnoj sobi a koje Houp već otvara.

- Igračke, mislila sam da si ih ti naručila.

- Nisam, kada su stigle?

- Pre sat vremena.

- Mama vidi gospodin Zeka – Houp je pofigla plišanog zeca koji je bio danas u Natanielovoj kancelariji.

- Houp vratićemo te stvari, nemoj da otvaraš.

- Ali mama . . .

- Nisu naše, pogrešili su adresu.

- Ou.

- Izvini dušo. Mama pripazi je, odmah se vraćam.

Izađem iz stana i nazovem Unu da me spoji sa Natanielom ali rekla mi je da on nije tu, zato mi je dala njegov broj telefona.

Cupkam u mestu dok ga zovem jer sam nervozna.

- Da – javio se.

- Ovde Gabriela.

- Ćao.

- Želim da izneseš iz mog stana sve igračke koje si poslao mojoj ćerki.

- Zašto?

- Zato! – viknem.

- To su igračke za Houp.

- Nataniele odjebi iz mog života.

- Moje igračke moja zgrada, niko ih neće skloniti odatle.

- Molim?

Prekinuo mi je vezu.

- Šta? Njegova zgrada?

Živim u zgradi koju je pre pet dana kupio Nataniel Walker. To nije moguće. Prvo ona ponuda, pa igračke, pa ovo . . . a škola?

Nazovem direktora škole i kad pripretim skandalom saznam da je moja ćerka upala u školu zahvaljujući velikodušnoj donaciji Nataniela Walkera.

Uznemireno odem kući i zatvorim se u sobu.

***

Nakon uznemiravajućih činjenica o Natanielu Walkeru bili su mi potrebni odgovori, zato nazovem Unu, slažem je i dobijem njegovu adresu.

Uspavala sam Houp, slagala majku i izašla napolje. Ovo mora da prestane.

Milion bubica mi ne da mira, imam previše pitanja a premalo odgovora i bojim se. Bojim se tog čoveka gotovo isto koliko ga i mrzim.

Pritisnem zvono i udahnem duboko.

Vrata su se otvorila i pojavio se on, u trenerci.

- Gabrijela.

Ne udostojim ga odgovora već samo prođem pored njega.

- Šta to radiš?

- Mnogo toga u poslednje vreme.

- Šta radiš u mom životu?! – viknula sam.

- Šta? Nudiš mi nenormalan posao, kupuješ mom detetu igračke, kupio si moju zgradu, donirao si novac školi u koju sam upisala Houp! Šta tražiš u mom životu?! – zadaviću ga koliko sam besna.

- Samo želim da ti pomognem.

- Ne treba mi tvoja pomoć!

- Gabrijela.

KupljenaWhere stories live. Discover now