Kupljena

18

Nataniel

Zalepim njeno sitno telo za vrata i pritisnem ga svojim. Hteo sam da budem nežan zaista jesam ali ona je počela. Uvučem ruku ispod njene haljine i uverim se u istinitost njenih reči. Vlažna je i želi me, jebote to me dodatno napali. Dok me ona ljubi i čupa mi kosu obrađujem je prstima da se još malo opusti, ne želim da je povredim.

- Skidaj se – naređuje mi i hvata se za moje pantalone. Jebote ako ovako nastavi uzeću je kao životinja.

- Polako, nisam neko vreme – pokušavam da je usporim.

- Ni ja, a sad požuri.

Skinuo sam se za dve sekunde, zatim sam je podigao i odneo do stola. Pomerim joj tange u stranu a ona se besramno izvije i njen miris me gurne preko ivice.

Ovo nje bilo nežno, bilo je žestoko, bilo je za nju i bilo je za mene baš onako kako volim, baš onako kako mi je trebalo, divljački.

- Pristajem – izustila je.

- Na šta?

- Na sve. Želim tebe i želim ovo – nmestila se na sto i pogledala me pravo u oči, do pre nekoliko sekundi se raspadala u delićima ispod mene a ja sam još uvek ošamućen od orgazma, bilo je potrebno vreme da mi mozak obradi informaciju.

- Konačno – nagnem se i poljubim je. Zapečatim našu sudbinu.

***

Ponašamo se normalno, svedeno, ljubazno, smeškamo se ljudima oko nas . . . ne znam zbog čega je ona srećna ali znam zbog čega sam ja. Ova pauza je očigledno imala dobar uticaj na nju, više se smeje, opuštena je i ono najbitnije, želi sve sa mnom.

- Hoćeš da se izgubimo odavde? – želim reprizu.

- Ti si organizator ovoga, moraš ostati dokraja – Gabrijela me podseća.

- Nije mi problem da pobegnem - samo da pristane.

- Strpi se – nasmeši mi se i znam da se nikad neću oglušiti o njenim željama.

- U redu.

***

Nakon sat vremena konačno ispratim sve zvanice, drago mi je štoje tu, što nije otišla.

- Hoćemo li sada da se izgubimo?

- Da.

- Idemo kod mene – uhvatim je za ruku i ona se složi klimanjem glave.

- Pa kako je na novom poslu? – pitam iako znam.

- Dobro, dopada mi se.

- Stari Solis je dobar čovek.

- Jeste ali uskoro odlazi u penziju, od ponedeljka posao preuzima njegov sin.

- Ne poznajem ga – moraću da istražim ovu informaciju.

- Ni ja.

- Kako je Houp?

- Dobro – nasmešila se, ima neverovatan osmeh kada je sa njom, to sam uočio dok sam je uhodio.

- Kako si ti? To je verovatno trebalo da pitam pre nego što sam te zaskočila.

- Ha, ha – nasmejem se od srca.

- Ne smeta mi, možeš da me zaskočiš kad god ti odgovara.

- Hm, čudan si mi. Kako to misliš?