Kupljena

24

Gabrijela

Neki glasovi mi odvlače pažnju, otvorim oči da vidim šta de dešava i neko cikne.

- Budna je!

To je Houp.

- Mama.

- Sunce majkino. Idem po doktora – moja majka izlazi.

- Dušo.

Još više raširim oči da vidim ko je "dušo".

- Gabrijela čuješ li me?

- Da – progovorim i on skoči na mene, ne baš skoči li ljubi me.

- Šta to radiš? – pokušam da se brecnem ali glava mi je preteška.

- Izvini ja samo . . . probudila si se – oči mu se napune suzama i osetim ubod krivice mada ne znam zašto.

Moja majka je dovela doktora koji je naredio da svi izađu iz sobe.

- Ja ne mrdam odavde.

- Gospodine, Vaša supruga je u sigurnim rukama ...

- Čekajte malo . . . rekli ste supruga? – ne verujem.

- Verenica ali . . .

- Kakva verenica i ko si dođavola ti? – pitam ga a on rašiti oči.

- Ne sećaš me se.

- Zar bi trebalo? – zašto me svi gledaju čudno?

- Molim Vas napustite prostoriju.

***

Imam amneziju, ne sećam se poslednje dve godine svog života i pilikom nesreće pobacila sam. Bila sam trudna, izgleda da je deo o vereniku istinit.

Nakon celodnevnih ispitivanja moj doktor zaključuje da mi se pamćenje neće vratiti, postoji mala šansa ali jako mala.

Dve godine. Izgubila sam dve godine života. Kako sam mogla da ih zaboravim?

- Mama – ugledam je na vratima i počnem da plačem.

- Nemoj Gabrijel, bitno je da si dobro, samo to je bitno.

- Molim te reci mi šta sam propustila. Kako je Houp? Je li bolje?

- Houp je zdrava dušo.

- Jeste? Kakvo olakšanje. Znači nema više opasnosti.

- Nema ne brini.

- Ali . . . bila sam trudna.

- O dete moje, znam da si sumnjala i otišla si kod doktora nakon tpoga te nije bilo nekoliko sati, zatim je došao Nataniel i rekao nam da si doživela saobraćajnu nesreću, umalo nisam umrla.

- Nataniel?

- Bio je ovde malopre.

- Da . . . je li on bio otac bebe?

- Jeste, o dušo bili ste tako srećni, Nataniel je čak i kupio kuću za sve nas.

- Ha . . . molim te kreni od početka, želim da znam sve što se izdešavalo u protekle dve godine.

Nataniel

Od juče je nisam video. Prvo je doktor pregledavao a onda je njena majka satima razgovarala sa njom, posle toga je bila preumorna. Porazila me je činjenica da me je zaboravila ali nakon prospavane noći shvatio sam da je to možda i blagoslov, druga šansa, ali se onda setim svaga što sam joj učinio i scre me zaboli. Naterao samje da spava sa mnom, bio sam loš prema njoj, otpužio je za prodaju informacija, prevario sam se, zbog mene je izgubila našu bebui pamćenje . . . ja sam samo smetnja u njenom životu, ne ja sam uništitelj njenog života. Ali sa druge strane prestaće da se jede zbog toga što je spavala sa mnom za novac, ne zna za sve ružne stvari koje sam joj priredio, ne zna da je bivši suprug pokušao da je siluje . . . ne seća se tih gadosti ali ja se sećam. Zar je trebalo da umalo ostanem bez nje da bih shvatio šta sam joj sve učinio? Ona je zaslužila bolje, mnogo bolje i kunem se da joj više neću zagorčavati život.

- Nataniele – Monika se uplaši kad me vidi.

- Imaš sat vremena da napustiš grad – uništiću sve što je povredilo ako to znači da treba da uništim samoga sebe nema problema.

- Ali . . .

- Jedan sat, u protivnom ispuniću svoje obećanje kunem ti se u onu koju volim a ti znaš ko je to – mislim da sam bio jasan.

Na putu do bolnice razmišljam svom životu ali više o njenom, razmišljam šta je najbolje za nju i kako to da joj priuštim. Gabrijela zaslužuje miran i srećan život a ja ću se pobrinuti da ga dobija, ako ja budem deo tog života u redu ako ne budem onda će opet biti u redu jer imam previše grehova prema njoj.

Gabijela

Danas se osećam mnogo bolje ali imam rupu u sebi, izgubila sam dete a ačak se ni ne sećam da sam bila trudna. Podignem glavu na otvaranje vrata i ugledam njega. Juče ga nisam dobro zagledala ali sada . . . Deluje sveže, izgleda muševno, nije lep kao muškarci sa postera ali njegova ličnost, stav, prodoran pogled . . . kao da je stvoren da pokori svet. Mene je očigledno pokorio.

- Slobodno? – pita me.

- Da – ovo je čudno.

- Kako se osećaš?

- Bolje.

- Sigurno ti je čudno.

- Jeste, Bože stvarno je čudno, ne želim da te uvredim ali . . .

- Gabrijela u redu je, veruj mi - blago me prekida.

- Moja majka mi je pričala o nama.

- Da li si nešto prepoznala? – učinilo mise da se namrštio.

- Ne, žao je.

- U redu je, oporavi se prvo.

- Nataniele ja . . . ti si za mene stranac. Znam da smo vereni i da . . . trebalo je da dobijemo bebu ali ja se oećam isto kao i pre dve godine.

- Slušaj me, ja te volim a ti treba da se fokusiraš na svoj oporavak, nakon toga pričaćemo o nama.

- To je . . . zaista plemenito sa tvoje strane, ne poznajem te nisam znala kako češ se postaviti prema meni – a on me iznenadio.

- Nije bitno ja znam ko si ti i šta mi značiš, rešićemo mi ovo.

- Nadam se, mama mi je rekla i da radim za tebe.

- Ne brini za to, prvo se oporavi onda ćemo rešavati jedno po jedno.

On je divan, ako je zaista ovakav nije ni čudo što sam htela da se udam za njega.

- I ja mislim da je tako najbolje.