Krišom ga je gledala iza zavese kako ulazi u vojni džip, grlo joj se sušilo pod utiskom dešavanja sa krova. U maskirnoj uniformi visok i statisit uskoči na zadnje sedište i podiže glavu prema prozoru...tamno pramenje njegove kose presijavalo se na Suncu, oči blesnuše kada je smotri osmehnu se krajem usana i nestade gužvi. Stajala je na istom mestu gledajući u jednu tačku pokušavajući da se smiri...ništa joj nije bilo jasno. Imala je utisak da zna za njenu tajnu a sa druge strane je izjedala pomisao da nije od onih koji vole mladiće. Mogla je garantovati da nije ništa neobično uradila da bi posumnjao jer joj ponašanje muškarca ušlo u krv. I sama se više osećala kao muško. Jedino je zadržala kosu koja je za nju imala posebno značenje. Držala je u čvrstoj punđi i uvijenu maramom. Brzo se okrenu i krenu da posprema po stanu...uđe u spavaću sobu i otvori prozor, zategnu krevet i dohvati njegovu majcu da baci u korpu. Zapahnu je njegov miris, ukoči se u mestu i nasloni meku tkaninu na obraz. Zadrhta kada se seti kako je držao u naručju dodirujući ožiljak na usni. Trže se kao da je struja udarila i besno izgrdi sebe, poletela je tamo gde je zabranjena zona, ljubav je za nju bila davno izgubljena...on je samo stranac sa rokom trajanja. Nakon njega doći će neko drugi i tako u krug. U njenom svetu su bila drugačija pravila i kazna se znala za nepoštovanje istih. Priđe radnom stolu i uze gomilu papira da skloni u kraj stola, gurnu stolicu prema policima i zanese se, slučajno spusti ruku na tasturu i uljuči se monitor. Pojavi se slika prelepe plavuše koja ju je gledala sa osmehom. Njene modro plave oči podsetiše je na oči anđela. Prozirna i nežna činila joj se kao najlepša žena koju je ikada videla. Oseti oštar bol, ona je bila njegova devojka i bili su par.
-Ludačo, osvesti se! Šta ti imaš za ponuditi sem nevolje?...Ne zanosi se, takav muškarac nikada ne bi bio sa tobom. – govorila je sebi u bradu.
Idris je dao izveštaj i čekao ulazak kod komandira. Imao je zakazan sastanak još prošlog meseca. Ušao je i srdačno se pozdravio sa krupnim muškarcem srednjih godina, marincem. Prekaljeni vuk u borbi, ranjavan više puta i odlikovan za ratne zasluge. Sedeli su i vodili neobavezan razgovor po pitanju dešavanja u Kabulu. Bilo je mirno i duže vremena nisu dobijali dojave o kretanju Talibana. Kapetan mu pruži fasciklu i potpisa odsustvo od dve nedelje. Pozdravio se sa Frenkom i izađe iz kancelarije...za deset dana će otići za Ameriku posle dužeg vremena. Prvi put oseti nelagodu, nije bio ushićen zbog odlaska kući. Ona ga je čekala u stanu, oseti blago uzbuđenje...na neki neobjašnjiv ga je privlačila. Hteo je znati sve o njoj, bila je enigma koja ga je držala vezanog jakim nitima koje je plela oko njega ravno dve godine. Sećao se svakog njenog pokreta koje je tek sada gledao na sasvim drugačiji način pravdajući ih tada samo urođenom gospodstvenošću i kao posledicu dugogodišnjeg druženja sa strancima. Uđe u stan i oseti miris hrane, sedela je na tepihu i pušila...pogleda je i srete zamagljen pogled taman kao noć. Utopi se u njihovoj tami i oseti kako mu jeza prođe niz kičmu, duboko u njima gorela je strast zamaskirana ispod hiljadu prepreka i nemoguća u ovom životu. Rasla je kao plima podstaknuta iskonskom željom uzeti nešto znajući da je cena velika. Trenutak kada sve stavljaš na kocku i nije te briga šta će doneti ono što sledi. Isti osećaj kada si spreman živeti nesreću čitav život za samo jedan trenutak istinske sreće. Podiže obrvu i odmeri ga, lagano ugasi cigaretu i graciozno ustade iz sedećeg polažaja, prođe pored njega i reče.
-Gazda, sve je urađeno...moram ići. Svratiću kasnije.
-Abdul, za deset dana idem kući na dve nedelje...imam želju obići neka mesta, trebaće mi vodič. Krećemo u petak.
-U redu...samo recite, na usluzi sam – njen glas zazvuča ironično kada se seti plavuše sa njegovog laptopa.
Idris je ošinu pogledom jer ton njenog glasa mu se nije dopao. Izritiran nenadanim odsustvom, njenom prevarom vezano za pravi indentitet i sa svojim čudnim osećajem zavisnosti od njene blizine, progovori promuklim glasom.
