III deo
Snažan udarac u rame ga obari, pred očima mu blesnu plamen....oseti kako propada u tamu. Budio se polako uz zaglušujuću buku, slike su se mešale stvarajući beskončan niz proživljenog i sna. Otvori oči i ugleda elisu helikoptera, ležao je na podu letelice.
-Idris, družeeee...dobro si! Idris...pogledaj me! – jedva je čuo Džonov glas.
-Gde je ona?...Džone, šta je sa Elajom?
Džon ga je gledao ukočeno ne progovarajući ni reč...odmahnu glavom i spusti pogled. Oseti kako ga probode u grudima kao oštrica noža i utonu u tamu.
Ležao je tri dana u bazi u bolnici, polumrtav od bola. Džon je došao tog popodneva i naterao ga da ustane iz kreveta, želeo je da razgovaraju. Izašli su u kantinu i seli u ćošak da ih niko ne čuje. Drug ga pogleda sa tugom u očima i progovori.
-Zašto mi nisi rekao? Znao sam da je Abdul bacha posh...slučajno sam otkrio kada je jedan od doušnika koji je njen komšija rekao da služi kod tebe. Ljubav nisi mogao sakriti...nisam imao srca bilo šta reći jer si i sam bio svestan cele situacije. Našli su te onesvešćenog pored njenog tela, pogodio te je geler od druge manje bombe koja je eksplodirala odmah nakon prve. Izgleda da si se onesvestio i to ti je spasilo život. To je bio samoubilački bombaški napad. Niko ništa nije primetio dok se nije dogodilo, ni jedna dojava nije stigla, predpostavlja se da je to neko koje sam odlučio na svoju ruku uraditi posao ničim izazvan. Pokušao sam nešto saznati, sahranjena je bez pristupa bilo koga sa strane sem njenih sunarodnika. Znam samo da su je tretirali i posle smrti kao muškarca. Bar je dobila obeležje i adekvatnu sahranu kako dolikuje svakom živom stvoru.
-Džone, ne mogu podneti ovu bol...ona je tako mlada, ona je moje sve. Druže, bila je ljubav mog života. – tiho je govorio dok su mu ruke drhtale.
-Voleo bih da sam mogao nešto učiniti...strašno mi je da te gledam ovakvog, pojma nisam imao da je to toliko daleko otišlo. Idris, molim te dođi sebi. Nikada ne bi mogli biti zajedno...morao bi napustiti posao a ko zna šta bi njoj uradili da se saznalo za vašu vezu. Sem toga u Ameriku ne bi mogla niti bilo gde...jasno ti je kako ih tretira ceo svet. Čitav život bi bila sa statusom izbeglice. Nikada ne bi bila mirna, svaka vlast ima svoje zakone...verovatno bi živela u strahu od deportacije.
-Našli bi način...ja sam bio u stanju sve uraditi da bi bio sa njom. Ona je deo mene, ne mogu je odvojiti...umro sam istog momenta kada je i ona. Ti gledaš mrtvog čoveka, mene nema...ja sam niko.
Decemar 2014 god, Njujork
Tog vikenda se vratio za Ameriku...i ništa se nije promenilo, ostao je da hoda kuglom Zemaljskom samo da je više sveta. Četiri duge godine. Nikom ništa nije rekao ne zato što ga je bilo strah, želeo je da sačuva netaknutu uspomenu na nju. Suzan je bila uz njega, uporna i puna života...svojski se trudila da ga vrati među žive. Venčali su se i u braku su dve godine, jutros je konačno shvatila da njemu nema pomoći, sa duhom se nije mogla izboriti. Rekao joj je posle četiri godine za Afganistansku bajku, ispričao je ono što je sačuvao zauvek živo u njegovom srcu. Sedela je i slušala...plakala je o svedočenju jedne ljubavi koju samo jednom doživiš ili nikad. Zatražila je razvod jer je znala da je nikada ne može ni upola voleti koliko je voleo nju. Umorna od čekanja, istrošena od straha da li će se vratiti , noći ne prospavane čekajući njegov poziv. Sve više je bila ubeđena da je samo čekao trenutak izazivajući sudbinu da joj se pridruži jer nije imao hrabrosti dići ruku na sebe. Dobila je čoveka koji je živeo svaki dan zarobljen u sećanju, živeo je svaki trenutak u Afganistanu ne napuštajući ga nikad. Izašao je da prošeta...ostala je da gleda u jednu tačku skrhana tolikim bolom, žaleći nju, njega i sebe. Svo troje su godinama bili mrtvi. Ustade polako i uze mali disk iz metalne kutije, stavi ga u laptop. Morala se suočiti sa njom, krišom je gledala gde je držao video zapis ljubomorno ga krijući od ostalog sveta. Zasvetluca ekran i pojavi se njeno lice...oseti bol gledajući u oči pune ljubavi kako gore sjajem koji nikada nije videla. Pravilan nos i čulne usne sa malim ožiljkom koji je izgledao kao da je rođena sa njim, privlačan i magičan dajući njenim crtama notu divljeg a tako nežnog. Pevušila je tiho uspavanku netremice gledajući u njega...tamna kosa je padala po nežnim ramenima pokrivajući savršenu bistu kao u mermeru isklesanu. Baršunasta koža sijala je pod svetlom kamere. Ugleda kako njegova ruka kliznu po njenom obrazu i izazva zvonak smeh sa blistavo belim zubima. Suzan je očarano posmatrala ženu koja je zauvek sa sobom odnela sve lepo što je njen muž imao. Uzela mu je dušu i prisvojila svojom lepotom i snagom jer je znala tajnu...samo je ljubav večna. Sedela je zakovana za ekran dok su joj suze klizile niz lice.
