Završavala je ručak kada začu zvono na vratima...obrisa ruke i priđe, otvori ih i široko se osmehnu se. Komšinica Najla je pozdravi i reče.
-Idem u park sa Asijom, daj mi Merzah i Zahira odvešću ih da se igraju. Dođi kada završiš sa ručkom.
-Hvala ti, zlatna si. Postaju nervozni jer ih Sunce mami napolje a ja se trudim završiti što pre. Evo ovde je ranac sa igračkama i vodom, dolazim najkasnije za pola sata.
Najla uze Zahira u naručje i povede devojčice. Eleja se vrati do šporeta i promeša jelo, uze telefon i posla poruku sestri da pita kako je na veselju i kada se vraćaju. Planirala je otići za vikend do roditelja u posetu i poneti nešto novca majci. Otac je svakim danom bio sve lošije, ubijao ga je opijum i svaki trenutak mu je bio kao poklonjen. Po neki put je poželela da završi što pre da ne muči sebe i sve oko sebe, žalosno ga je bilo gledati kako se pati daveći se u sopstvenoj vodi. Pođe u kupatilo da se istušira na brzinu i zameni odeću, pažnju joj privuče promaja koja podiže nežno zavese, izađe da proveri prozore i sledi se...u sobi je stajao Idris. Ukopana u mestu oseti kako gubi tlo pod nogama ne verujući svojim očima da stoji ispred nje gledajući je nemo. Uhvati se rukom za kvaku od vrata i jedva izgovori.
-Šta radiš ovde? Kako si ušao?
Gledao je dok ga je u grudima stezalo kao da mu ledena ruka drobi srce. Bila je ista...duga tamna kosa do struka i krupne tamne oči gledale su ga kao da su videle duha.
-Vrata su bila otvorena, kucao sam i očigledno me nisi čula. Došao sam pozdraviti svog ratnog druga Abdula, svoju bivšu ljubav Elaju i egzekutora Sirmu! – ton mu je bio zajedljiv.
Šetao se posmatrajući lep i čist stančić i zaključi da živi sa decom sama.
-Molim te, nisam raspoložena za posete! Izađi jer ne želim davati povoda komšiluku za priče, živim povučeno i imam svoj mir.
Okrenuo se kao da ga je ubola, ošinu je pogledom i podrugljivo reče.
-Oprosti, nisam znao da si sad u ulozi svetice! Možda sam pogrešio, trebali smo se ponovo upoznati...kako se sada zoveš?
-Molim te izađi, nemamo o čemu razgovarati. I tebi i meni je jasno da je dovoljno vremena prošlo bilo šta reći, odavno je između nas gotovo.
-Stvarno? Vidiš kod mene je kao da je juče bilo...neke stvari ostaju zauvek i ja želim znati da li je vredelo?
Oči joj zasvetleše od potisnutog besa, od njenog života je napravio agoniju onog momenta kada joj je okrenuo leđa ostavljajući je bez reči. Puče od jada i muke koju je nosila godinama. Procedi kroz zube.
-Šta hoćeš od mene? Gospodine bezgrešni šta ti znače reči jedne kurve kada vrlo dobro znaš da slažu čim zinu? Da li imaš dovoljno dobar želudac da čuješ sve? Ili si došao da ti se izvinem što sam zaprljala tvoj tako čist svet...dobio si isto kao i svi drugi! Sada izlazi napolje!
Idris preblede i steže pesnice, oči mu se skupiše u ledene proreze sijajući kao žileti...u dva koraka se nađe ispred nje i ščepa je za mišicu. Lice mu se zgrči od besa i kroz zube odgovori.
-Postoji način da me uveriš da li sam dobio baš sve kao i ostali?
Povuče je za ruku i savi iza leđa, saže glavu i grubo spusti usne na njen vrat. Cimnu telo pokušavajući da se odbrani ali nije mogla mrdnuti...suze joj udariše na oči zbog nemoći. Nije smela vrištati jer bi uzbunila komšije i uplašila decu koja su bila na desetak metara od stana. Disala je kratko pokušavajući da smisli način kako da se izvuče iz njegovih ruku. Oseti kako spusti ruku na njen stomak i kliznu ispod košulje prstima dodirujući nežnu kožu. Mirisala je na ružu i budila svojom toplinom svaki mišić na njegovom telu. Pređe dlanom po čvrstim grudima i vlažnim usnama dotaknu njeno nago rame. Ukoči se kada oseti jezu niz leđa od njegove blizine, lagano okrenu glavu i tiho prošaputa.
