Prošlo je tri nedelje od poslednjeg susreta u Istanbulu, od njega ni reč. Hiljadu puta je okrenula broj i svaki put dobila odgovor da je telefon isključen. U prvo vreme je bila zabrinuta ali kako je vreme prolazilo sve više je bila ubeđena da je nešto drugo u pitanju. Jedino što joj je padalo na pamet da se povukao shvatajući da se predomislio. Ona nije imala ništa i njeno poreklo je bilo škakljivo...ljudi su imali predrasude vezano za njenu zemlju. Afganistan je bio etiketiran kao jedno od najgorih mesta za život, siromaštvo, zemlja razrušena ratovima, puna terorista i korupcije. Ništa nije imala od podataka sem lokacije hotela u kome su bili te dve noći. O njemu nije mogla ništa saznati jer sama pozicija koju je imao dovela bi ga u nezgodan polažaj ako bi ga potražila iz privatnih razloga. Ovoga puta je on bio taj koji je presudio...ruke su joj bile vezane, ništa nije mogla učiniti sem da se nada da će jednog dana saznati šta se dogodilo ako tada uopšte i bude važno. Jedini cilj koji je imala je da se što pre razvede od Dipaka, ni jedan razlog je više nije vezivao za brak koji je bio od samog početka dogovor. Ucenila ga je a onda mu je dala razlog da on uceni nju. Sedela je u velikom salonu i zamišljeno posmatrala rascvetali neven koji je dodirivao ogradu terese ogromne vile. Bila je u zlatnom kavezu a žudela da vidi polja procvetalog nara i mirnu vodu Kabula, snežne vrhove Hidukuša. Prelepa i surova zemlja koja je bila njen dom, zemlja u kojoj je srela njega i zaljubila se...najlepše dane svog života provela je u njoj. Iz misli je trže tanak glas devojčice koja uzviknu da je stigao tata. Naježila se na samu pomisao da će ga videti. Uze dete u naručje i krenu prema stepenicama kada je spreči njegov glas.
-Dobar dan Sirma...nadao sam se toplijem dočeku s obzirom da me nisi videla nedelju dana!
-Dobar dan Dipak. Imam posla...pričaćemo kasnije kada uspavam Merzah. – ne čekajući odgovor žurnim korakom nestade u dugačkim hodnicima.
Nasmešio se i prišao stočiću, sipao je viski i zavalio se u stolicu...danima je hodala po kući kao senka, patila je za ljubavnikom. Ništa bolje nije mogao uraditi od one poruke koju mu je poslao. Ona više nije imala nikog, bilo je pitanje vremena kada će joj naplatiti za svo poniženje vezano za ucenu. Znao je da je pametna i opasna ali bez novca je bilo niko. Bližilo se vreme naplate i njegov zlobni mozak se unapred radovao konačnom ishodu. Devojčica mu je bila glavni adut i to će iskoristiti kao poslednji adut da joj zada udarac...kako god njegovi seksualni apetiti su bili ogromni, bio je od onih koji je voleo orgijanje, preko njegovog kreveta su prošli od dečaka do okorelih prostitutki. Pod maskom diplomate sa prestižnim školama završenim u Evropi i izgledom uglađenog zavodnika krio se patološki lik emotivne nakaze. Sećao se noći kada je upoznao Afganistanku u poznatom kupleraju koji je zakupio za jednu noć u jednom od svojih kokainskih ludila. Od svih lepotica noći dopala mu se na prvi pogled i tražio je da te noći bude sa njim, kroz magnovenje se prisećao njene meke kože i tihog šaputanja. Opčinila ga je svojim telom i naseo je...otrežnjenje je sledilo sa snimcima koji bi ga koštali više nego što je bio spreman da plati. Za dve nedelje je postala njegova supruga, načinio je poštenom ženom ne znajući da je sve bila nameštaljka nje i njegovih njeprijatelja. Imala je svoj cilj i želela ga je ostvariti preko njegovih leđa, to ga je izjedalo. Godine su učinile svoje, morao je obezbediti sebi odstupnicu...saznao je o njenoj vezi sa čovekom koji je imao ime u jednoj od najvećih svetskih institucija.Jednim udarcem dve muve. Naslađivao se pri pomisli kako će reagovati kad bude video sa kim je u vezi jer slike su govorile više od reči. Prvi udarac je bila Merzah...otac je mogao biti bilo ko.
Elaja okupa devojčicu i obuče laganu košulju za spavanje, udahnu njen miris i poljubi joj kosu spuštajući je na veliki krevet. Ona je bila jedini razlog zbog kojeg je vredelo živeti, teško je sačuvala i borila se za za svaki njen dah...njena snaga i nada da će jednog dana doći dobri dani za obe. Uzela je u naručje i počela tiho da priča njenu omiljenu priču pokušavajući da zadrži suze. Duša je bolela za nevinim detetom, želela joj pružiti pristojan život van ovog ludila i zla. Morala je naći način da odu jer je znala da joj Dipak nikada neće oprostiti ucenu, uzdrmala je njegov ugled i poigrala se sa bolesnim egom.
