Ne znaš, koliko si moćna.
dok mi misli prikucavaš za plafon,
dovoljno visoko
da ti se moja koljena
ranama obraćaju
da ih ne izmičeš.
štapom,
navodiš kao slijepca,
da mi budeš potreba,
bez koje sam zmaj na vjetru.
Prividno slobodan,
dok žilama
usklađuješ sebe i mene.
Ne znaš.
Da kada eksplodiram u mislima,
si zadnji impuls koji vozi tijelom.
Pojava pred očima sa
slikom ko sam
između tvog mesa.
Široka za uska njihova shvatanja.
Za mene, jedina
kojoj ostavljam ljubav
kad odlazim.
