Govorio bi mi tečnim glasom kao med,
da onaj ko je žurio noge je polomio,
i onaj ko je na silu uzimao nikad nije upoznao majku nježnosti. Govorio bi, da mi nisu potrebni drugi pogledi da bi bila viđena,
da bih vidjela sebe.
Da postojim kao zakon i reagujem
na to kako me poštuju.
Njegova bi mi melodija šaptala:
nemoj da misliš,
viđena si , a strpljenje uđe na vrata samo kad nekoga ima kod kuće da otvori.
A ti budu u našoj, jer gdje ima strpljenja
ima i ljubavi.
Naposletku, na osobi se vidi ko želi da vidi,
a ja sam vidio.
