Jungkook POV.
Zraci sunca su se probijali kroz prozor moje sobe i umivali moje lice svetloscu...posle nekoliko minuta ustao sam iz kreveta i spremio sebi dorucak...
Zovem se Jeon Jungkook imam 21 godinu...pre godinu dana sam napustio fakultet, jednostavno sam shvatio da to nije za mene...Jos kao malog roditelji su me ostavili u sirotistu i nikada se vise nisu vratili...
Posle jela sam se itusirao i obukao crne farmerke i belu majcu...klasika...Okej mogu sad da krenem...Zvoni mi telefon...
"Halo?"
"Hej Kooki imam nesto vazno da ti kazem mozes li da dodjes do mene?"
"Okej vidim se kod tebe za pola sata"
"Cao"
prekinuo sam...to je bio moj najbolji prijatelj Jimin znamo se od malena uvek je bio tu za mene...obuo sam patike,stavio slusalice i izasao sam iz kuce...hodao sam ulicom duvao je osvezavajuc povetarac koji se mrsio u mojoj kosi...Sta li Jimin hoce? u blizini nije bilo puno ljudi tako da je setnja bila bas prijatna...
Prelazio sam ulicu na zeleno ne mareci na automobile koji su jurili...i odjednom zaculo se jako trubenje automobila koji zamalo da udari u mene...bio sam u tolikom soku da nisam mogao da se pomerim...decko koji je vozio auto je izlezeo napolje...
"DA LI SI TI NORMALAN HOCES DA TE UBIJEM GLEDAJ KUDA IDES"rekao je momak svilenkasto braon kose i plavih ociju...
idalje sam bio u soku...zivot mi je preleteo pred ocima...
"ti si taj koji je prelazio na crveno svetlo"
rekao sam tiho ali je bilo dovoljno da me cuje...
uhvatio se za glavu...
"dobro ovako cemo sada ces doci kod mene na pice to je da ti se iskupim za ovu malu nezgodu okej?"rekao je smedjokosi momak...
"malu nezgodu?covece zamalo da si me ubio" ogdovorio sam mu malo povisenim tonom...
"nemoj da me nerviras sad kad sam dobar prema tebi"
uhvatio me je za ruku i usao u njegov auto ni ne sluteci da ce mi se zivot skroz preokrenuti...
"inace ja sa Taehyung"
rekao je a potom se blago osmehnuo...nastavice se...
YOU ARE READING
Do you love me? *Taekook ff*
Romance*Nije ni predpostavljao da će se najgora noćna mora pretvoriti u stvarnost*