Do you love me? *Taekook ff*

Part 22

(...)
Nalazimo se u automobilu...
Baekhyun se sve vreme smesio dok sam ja gledao kroz prozor...očajan sam naterao me je da idem kod njega...hmm čini mi se da sam pre dve nedelje otišao odatle tačnije u planu mi je bilo da nikad više ni ne vracam tamo...ali moram priznati da mi nedostaje...ubrzo smo se našli ispred kuće...
Baekhyun je pozvonio...
Okej sta ce me sada sačekati sta ako mi otvori Kihyun ili sta ako me Tae izbaci ili sta ako...vrata se otvaraju...
Tamo je stajao on oči su mu bile crvene od plakanja verovatno...imao je očajnički izraz lica...
"Taehyung jel sve okej?"
Rekao je Baekhyun...hteo sam nesto da kažem ali mi reci nisu izlazile iz usta...gledao je u mene onako uplakan..
"Kihyun...on je...mrtav"
Jedva je izgovorio to...
Znam da ovo neće zvučati uopšte normalno ali na trenutak na meni se pojavio mali smesak...iskreno ne mislim da bi bilo ko trebao da umre ali sama misao da je Tae sada samo moj me je činila srećnim...mahinalno sam ga zagrlio...a tek nakon što sam skontao sta sam uradio moji obrazi su postali crveni...
"O...ovaj pitao sam se da li bih mogao da se vratim na posao?"
Rekao sam što sam brže mogao...
"Ozbiljno? Sad?"
Baekhyun je rekao...
"Kako god"
Okrenuo se i usao je unutra...
Ja sam krenuo za njim...
"Baekhyun ideš li?"
"Imam nešto u planu svejedno srećno" mahnuo mi je a zatim je otišao...
Ušao sam u vilu...

Sutradan...
Sve se vratilo na staro samo mislim da smo Tae i ja na nekom višem nivou u vezi...po ceo dan smo zajedno i on je stvarno divan...samo znam da ga nešto muči malo je drugačiji nego pre...
Imam osećaj da nikad neće zaboraviti Kihyuna...
Inače novosti su da je Jimin našao nekoga još ništa neće da mi otkrije ali hmhm...
Ubrzo se smrknulo...
"Večera je na stolu" dovikivao je Jin...
"Nisam gladan"
Rekao sam...bio sam u svojoj sobi i pisao sam dnevnik mislim da život ne može biti bolji...trenutno sam sa osobom koju volim imam stvarno dosta divnih prijatelja...
Tae je malo kasnije došao  u sobu i znate već kako se to zavrsilo nikad mi neće biti dosta ovoga...svaki put kada me dodirne osetim kako srce hoće da mi iskoči...ako se to ne zove ljubav onda ne znam šta je...legli smo jedan pored drugog...
"Tae volim te"
Mislim da je ovo prvi put da sam stvarno bio zaljubljen u nekoga čuvao sam ove reči za onu pravu osobu kojoj ću ih pokloniti...znam da Tae nije najbolji izbor osobe kojoj ćete pokloniti te reči ali ne mogu protiv svog srca...
On se samo nasmejao na moje reči...
"A da li ti voliš mene?"

"Osoba kao sta sam ja ne zaslužuje osobu kao što si ti"

Nastavice se...