Do you love me? *Taekook ff*

Part 21

nisam imao odgovor na ovo pitanje...da li mu je Yoongi rekao sve?sta li on sad zna?nista mi nije jasno...da li treba da ga lazem? provalice me sad je prekasno za laganje...
"d..da"
rekao sam malo stidljivo...
"ne mogu da verujem...cinio si mi se kao normalan decko ne kao tip koji bi pao na mog brata" rekao je...
"ni na koga ja nisam  pa...cekaj brata?"
"tacnije on mi je polubrat"
(...)
ne mogu da verujem da sam mu opet sve ispricao...kao da me nesto tera da mu se poverim i izbacim sve iz sebe...ustvari sve sto sada mogu izbaciti su suze pune mrznje i bola...a Baekhyunova faca je sve vreme bila kao da mu pricam najnormalniju stvar na svetu...
"slusas li me ti?" Rekao sam
"aham...samo u proslosti sam ovakve prica slusao milion puta i sve su dolazile od njegovih zaposlenih" prevrnuo je očima...
"kako to mislis"
"pa pre dok sam ziveo u toj vili koju nam je ostavio otac svaki put posle svakog slomljenog srca svi bi trcali kod mene i zalili bi se...samo sam na pocetku hteo da ti kazem da nisi jedini"
slusao sam njegove reci i nisam mogao da verujem da sam uspeo da se zaljubim u najveceg kretena u zemlji od svih normalnih ljudi nasao sam njega...
"zasto ti vise ne zivis sa njim"
"posvadjali smo se nakon majcine smrti i ja sam otisao od kuce"
zamisljeno je gledao u plafon...
"i ti si tako krenuo da se bavis istim poslom kao on?"
rekao sam...
"ne vredjaj me ja se ne
vezujem za osobe kao on moje su samo za jednu noc"
nasmejao se sarkasticno  namignuvsi mi...
"svi ste vi isti"
rekao sam i izasao napolje...
hodao sam parkom i seo sam na neku klupicu...stvarno dugo nisam bio ovde...šetao sam malo pa sam se vratio kući...Baekhyun je verovatno bio u sobi...blago sam pokucao na vrata i on mi je otvorio...
"O već si se vratio?"
Rekao je prekrstivši ruke...
"Aham"
Seli smo na krevet i pričali smo o nekim nebitnim zanimljivim temama...
"Voliš ga zar ne?"
Rekao je to pogledavši me upitnim pogledom iscekivajuci odgovor...
"Ovaj...ne"
Počešao sam se po glavi...
"Aham...onda ti neće smetati da uradim ovo"
Krenuo je da mi se približava...
Prilazio je sve bliže i bliže mojim usnama tako da sam mogao da čujem njegove izdisaje...zacrveneo sam se...
"S...s..sta to r..radiš?"
Rekao sam drhtavim glasom...
"Samo proveravam"
Odmaknuo se od mene...
"Ionako nisi moj tip"
Ponovo je prekrstio ruke...
Bio sam u blagom šoku...
"Ustvari znaš šta sutra ćemo otići u vilu...dugo nisam video svog brata a siguran sam da i tebi nedostaje"
Namignuo mi je...

Nastavice se...