Čula je samo svoje srce koje je glasno udaralo , na tren je pomislila da će iskočiti ... Zatvorila je oči nagnuta na stablo koje je kao i ona zalutalo, pokušavala se malo smiriti mada je to sad bilo nemoguće ... Zora se lagano budila i sad je jasnije mogla da vidi da oko nje nije bilo ništa , samo pjesak ... Pogledala je u pravcu odakle je mislila da je došla ali ni tamo nije bilo ničega ...Spustila je smotuljak od čaršafa i sjela pored , izvadila je kutiju koju je našla na stolu u sobi i krenula da jede što je našla unutra mada je joj je sad više trebala voda nego hrana... Osmjehnula se kad je osjetila okus namaza od kikirikija , uhvatila je tuga jer je tek sad shvatila koliko joj je sve nedostajalo... Mrtva tišina je nestala od zvuka glasne muzike i auta koji se patio kroz pjesak , u momentima je naglašavao muziku koju je jasno mogla razumjeti... Krv joj se zaledila kad je shvatila da je to nekad bila njena pjesma (Avicii - Wake Me Up )dok je radila smjene po 17 sati pjevušila je lagano jer joj je pjesma znala satima okupirati glavu.... Zatvorila je oči i molila je Boga da nije neko ko poznaje Andreasa .... Otvorila je oči kad je začula da je pričao arapski, pogled joj je zastao na džipu i čovjeku nekoliko godina starijem od nje... Odmahnula je glavom i to je bila greška jer joj je zbog toga skliznuo veo s lica ... Dok je pokušavala da vrati veo on je već stajao ispred nje držeći ispruženu ruku dok je govorio ali ovog puta na engleskom:" Nadam se da me sad razumiješ , i ne pokušavaj da se izvlačiš jer sigurno nisi arabkinja!!! "
Ćutala je sve dok se nije spustio na koljenja ispred nje i pružio joj flašu sa vodom... Uzela je i okrećići glavu na drugu stranu se zahvalila... Podigao je obe obrve i dok ju je malo bolje pokušao odmjeriti mada ništa osim očiju nije mogao da vidi , zaustavio je pogled na njima i upitao:" Ko si ti??? I od kud i kako si završila ovdje ???"
Oborila je pogled i tiho prošaputala :" To sad nije važno !!! Ali bi trebala tvoju pomoć , nadam se da niste radnik Halliburtona ?!?"
-"Neeee , nikad ni u snu ne bi bio dio nečega kao što je Halliburton... Da nisi i ti povjerovala u njihove laži i završila ovdje ???"
-Loren:" Ma koliko zvučalo glupo, sad bi voljela da je to slučaj ali nije... Ja sam Loren McAlester i po zanimanju sam doktor, ovdje sam zalutala i jedino što trebam je da dodjem do aerodroma i da prvim letom odem što dalje..."
Pružio joj je ruku i rekao:" Drago mi kolegice, moje ime je Scott Andrews , i ja sam doktor ili hirurg ako to pravi razliku i za razliku od tebe nisam zalutao... A za aerodrom nisam siguran da ima u blizini , Tabuk je jedini za koji znam da je u ovom pravcu ...Mi se sad nalazimo u blizini grada Duba i udaljeni smo dobrih 200km od Tabuka..."
-Loren:" Drago mi je , i mnogo se stidim ali kao što vidiš nemam izbora i ako vam nije teško da me povezete ako idete u tom pravcu???"
-Scott:" Naravno da te neću ostaviti ovdje ... Ja idem za grad Aqaba koji se nalazi u Jordanu ali mogao bi prvo da svratim u Tabuk, neću imati mira sve dok ne budem siguran da ste sigurno odputovali..."
Od radosti je ostavila smotuljak koji je ponijela sa sobom i to je bila najveća greška ... Ubrzo za njima dok se nije ni prašina od pjeska spustila su se pojavili radnici i pronašli što je zaboravila... Donijeli su stvari sa sobom i to je bilo dovoljno da Hišamova rodbina shvati da je pronašla nekoga i da je na putu da napusti zemlju...
Osjećala se bolje jer je uz Scotta zaboravila da je u bjegu i da joj je smrt za petama...Nisu prestajali da pričaju kao da su se poznavali već dugo vremena , ukratko mu je ispričala razlog i zašto je završila u pustinji... Ponudio joj je da podje s njim ali kad mu je rekla da je trudna i sam je rekao da bi trebala da se vrati kući ... Rastali su se na ulazu u aerodrom, bila je zahvalna što je ovaj put naišao Scott a ne neko kao Andreas ... Kojem je samo bio bitan novac ... Osmjehnula se jer je u ruci nosila torbu koju joj je dao Scott kao da je znao da ovaj put neće uspjeti da ode....
Žurno je hodala na suprotnu stranu od ulaza u areodrom jer su se iznenada sa velikom brzinom ispred pojavila tri auta sa oznakama Halliburtona, i iz jednog auta je izašao Andreas , noge su je izdavale od straha je teško napravila par koraka, ugledala je veliko vozilo slično vojnom , krov je bio prekriven antenama, bez razmišljanja je otvorila zadnja vrata i uvukla se ...
Probudila se u totalnom mraku, nije bila sigurna da li je zaspala zbog iscrpljenosti ili je uspavala toplina auta... Lagano je otvorila vrata samo onoliko koliko joj je trebalo da se izvuče iz auta... Zatvorila je lagano vrata i dok je stiskala torbu na prsima pokušala je se udalji jer je ugledala svjetlo u gradjevini ispre koje je bilo parkirano auto... Začula je glasove i kako se kroz smjeh nešto prepiru, osmjehnula se jer su je na momenat posjetili na radne kolege ... Naglo se okrenula iz straha da su i oni mogli da budu poznanici Andreasa, osjetila je da gubi vazduh od naglog sudara sa čovjekom koji ju je čudno i iznenadjeno gledao dok ju je pridržavao da ne padne... Uplašeno se otrgla i bez razmišjanja izustila kratko" izvini "... Sad je izgledao još više zbunjen jer ju je odmjeravao, nije mu bilo jasno ništa ... Uhvatio ju je za ruku i prislonio na auto prstom na usnama joj je dao znak da šuti dok je dobacio nekome da odmah dolazi i da mogu početi igrati bez njega jer on večeras je odlučio odmoriti...
Kad je bio siguran da su ostali sami pustio joj je ruku i upitao:" Ko si ti???" A ona je odmahnula glavom i promrmljala " Ko si ti? Šta radiš ? Odkud ovdje?" Podigla je glavu i ostala zaprepaštena , gledao ju je sa osmjehom kao da mu je bila zabavna... Podigla je veo na lice i tiho izgovorila:" Izvinjavam se što sam se kao lopov uvukla u ovo auto, sad ako možeš da mi kažeš gdje se nalazim i koliko samo udaljeni od Tabuka???"
-"Polako ljepotice!! Očekujem odgovor na svoje pitanje, i tek tad ćeš ti dobit odgovor na svoje pitanje!!!"
-Loren:" Umorna sam već dva dana sam u putu, samo želim da idem kući ... Ti si treća osoba na koju nailazim i kunem se da ću pomisliti da sam već stigla u Ameriku !!! Ovo nije normalno koliko vas ima?!?!"
-"Polako, razumijem te...Mislim da si ti žena koju su tražili na aerodromu... "
