We are the same

Part 4

Popodne je bilo tako pakleno, da sam u jednom trenutku mislila da je sredina jula I da će temperature biti preko 40 stepeni. Nažalost, to nije bio slučaj jer je dva sata kasnije pala takva kiša da su se grane savile od jakog pritiska. Sve je to tako depresivno izgledalo, kao neko poglavlje moje knjige koju vodim već dosta dugo. Brzo sam se makla sa prozora I pogledala u Nikol koja je vrtela kanale na televizoru I mrštila se na svakakve glupe serije I reklame koje su bile. Izdahnula je onda kada je shvatila da nema aman baš ničega da se gleda I bacila daljinski što dalje od sebe.

"Ovde nema šta da se gleda!" Viknula je u frustraciji I okrenula glavu prema meni." Šta kažeš na malu špijunažu, huh?" Zlobno se osmehnula I skočila sa reveta. Da...svakakve glupe ideje bi imala kad ne bi znala šta će sa sobom. Jedna od njih je očigledno bila ta da špijuniramo neke osobe, upadnemo u nevolju I kasnije sedimo opet u sobi smarajući se. Podigla je obrve čekajući moj odgovor. Zašto je tako naporna? Agh!

"Ne znam." Slegnula sam ramenima I otišla do telefona koji je stajao na mom radnom stolu.

"Aa molim te! Biće zabavno!" Nikad uživotu nisam upoznala dosadniju I naporniju osobu od nje. Mislim, ona mi je sve ali ponekad me tako izludi sa njenim tvrdoglavim ponašanjem da poželim sebi kosu da iščupam sa glave.

"Htela sam da odem na jahanje danas. Mrzi me da se šunjam I špijuniram. Pored toga, Apollo-u treba jedno dugo timarenje." Zaključila sam I okrenula da uzmem pare iz moje 'ušteđevine' koju samo koristim da kupim neke slatkiše za Apollo-a. To je prelepi beli pastuv koji ima najlepše oči na svetu. Boja ćilibara prošarana sa tamnim, crnim linijama. Konj je zaista bio prelep I moj prvi konj. Nikol je samo prevrnula očima I klimnula glavom.

"Važi, ali I ja hoću da timarim Leu." Dogovorile smo se I zatim polako napustile kuću, usput javljajući mojima da nećemo biti tu. Krenule smo peške do argele pored koje se nalazio fudbalski teren. Velika je mogućnost da će tamo biti moj brat I ostali kreteni ali mene nije bilo briga. Samo sam želela da vidim mog konja I zajašem ga. Posle svega od pre neki dan, mislim da bi mi to dobro došlo. Louis je mami lagao, ona je poverovala ali hvala Bogu tata nije. Samo je rekao da se klonimo tog Harrya I zapretio Louisu da mu neće dati da ide na turnir iz košarke ako se to ponovo desi. Hvala Bogu, moj kreten od brata je to shvatio. Kada smo stigle mogla sam da vidim svog Apolla kako glavom viri kroz rešetke I lupka kopitama od pod.

Zanjištao je.

Osmehnula sam se I pojurila do njegove štale I otvorila vratanca. Njegova velika I tako jaka glava je izvirila. Moje ruke su došle u kontakt sa njegovom hladnom njuškum I počele da je maze. Šaptala sam mu da ostane miran te prošla pored njega da odem do jedne klimave police da uzmem četku." Jebem ti." Okrenula sam se kada sam čula Nikol kako psuje I Leu kako njišti. Osmehnula sam se sebi u bradu. Sigurno pokušava nešto sa njom ali kobila neda. Uzela sam Apolla za uzde koje su bile već privezane za njegovu glavu I izvela ga van. Četkom sam uzela I nežno prolazila kroz njegovo lepo I mekano krzno. Zamahnuo je lagano glavom par puta, pokazujući mi da mu se sviđa timarenje.

"Kako da smirim ovu ludu kobilu?" Nikol je vukla Leu do mene I Apolla te me pogledala iznerviranim pogledom." Pogledaj je! Samo udara zadnjim nogama." Pogledala ju je I lupila šakom po njušci, terajući kobilu da se uznemiri.

"Samo je mazi iza uva I biće mirna." Nasmejala sam se široko I vratila se nazad ka Apollo-u.

"Vidi, ja ipak mislim da treba da je-" prkinula sam je pre nego što je završila rečenicu.

"Samo uradi to Ni." Zavrtela sam glavom I prevrnula očima gledajući je kako mazi Leau iza uveta. Odmah je prestala da pomera zadnja kopita I smirila se. Nikol me pogledala zadovoljno I uzela četku takođe I počela da timari Leu. Jahanje je uvek bio moj spas od depresije. Bio je I pre nego što sam saznala da sam u depresiji I da imam anoreksiju. Jedva sam čekala da vidim Apolla. To je moja ljubav koja ne umire. Dok sam prelazila rukom po njegovoj grivi, mogla sam da čujem glasove. Polako su se približavali pa sam sad svoj zbunjeni pogled prebacila na Nikol koja me je već gledala. Okrenule smo glavu prema napred I videle nešto što smo sad najmanje htelo. Tehnički, što sam ja najmanje htela, znajući Nikol ona je to jedva čekala.